Фото: Сорека: ОХР неспoјив са чланством БиХ у ЕУ
САРАЈЕВО - Никада није било предвиђено да Канцеларија високог предтавника (ОХР) буде трајни елемент уставне архитектуре БиХ. Опсежна међународна супервизија је у принципу неспојива са чланством у ЕУ и ОХР се мора затворити у одређеном стадијуму европског пута Босне и Херцеговине.
Истакао је то нови шеф Делегације Европске уније у БиХ Луиђи Сорека у интервјуу за Еуроњуз БиХ.
-Циљеви и услови за затварање ОХР-а су наведени у Агенди 5+2. Међутим, исти још увијек нису испуњени. Да би дошло до затварања ОХР-а, политички лидери се морају суздржати од реторике и дјеловања усмјерених на подјеле, те успоставити мирну, одрживу државу која је неповратно на путу европских интеграција. Мора се престати са довођењем у питање суверенитета и територијалног интегритета БиХ и морају се интензивирати напори на испуњењу захтјева из Агенде 5+2 – нагласио је Сорека.
Каже да је проширење тренутно високо на листи приоритета Европске уније и да су ово “фасцинантна времена у којима поново ради на Западном Балкану и у БиХ”.
Поводом 29. година од потписивања Дејтонског мировног споразума истакао је да је то било изузетно значајно и „окончало је најдеструктивнији сукоб у Европи од Другог свјетског рата“.
-Три деценије касније, земља се још увијек опоравља од посљедица рата 1992-95. године и потребно је још много тога урадити на помирењу. Често чујете да се говори о преласку од Дејтона до Брисела. Увјерен сам, на основу мог професионалног искуства у региону, да трансформативна снага европског пута представља најбољу гаранцију просперитета и сигурности земље – нагласио је Сорека.
Када је ријеч о уставном уређењу, подсјећа да је мото ЕУ „Уједињени у различитости“ и да се уређења у државама чланицама ЕУ итекако разликују.
-Неке су централизоване, друге више децентрализоване. Оно што је најважније није само уређење колико функционисање система. Држава ће морати обезбиједити функционалност својих институција како би могла преузети обавезе које произлазе из чланства у ЕУ. Приступни преговори, након што се отворе, биће мјесто гдје ће се правити неопходни напредак у смислу функционалности – истиче Сорека.
Децентрализовано уређење је, напомиње, сасвим компатибилно са чланством у ЕУ.
-Али, БиХ, мора реформисати своје институције како би била у могућности да ефективно учествује у доношењу одлука у ЕУ и да у потпуности имплементира и примјењује ЕУ законодавство и стандарде. Као држава чланица ЕУ, би такође морала имати могућност да именује представнике који говоре у име цијеле БиХ у различитим институцијама ЕУ. Такође, да би приступила ЕУ, БиХ ће морати ускладити свој уставни оквир са европским стандардима и уклонити дискриминаторне одредбе у складу са судском праксом Европског суда за људска права проистеклом из предмета Сејдић-Финци – каже Сорека.
Појаснио је да је потребно да БиХ спроведе уставне и изборне реформе да би сви грађани могли ефикасно да остварују своја политичка права, усклађивањем Устава са судском праксом Европског суда за људска права у вези са предметом Сејдић-Финци.
- БиХ и даље треба уложити додатне напоре на обезбјеђивању интегритета и правичним изборима, укључујући осигуравање транспарентности у финансирању политичких странака и регистрацију политичких субјеката широм земље. Недавни локални избори су проведени углавном успјешно, али неправилности ипак подривају повјерење грађана у процес. Централна изборна комисија Босне и Херцеговине је на локалним изборима по први пут испробала нове технологије, уз подршку ЕУ и других актера из међународне заједнице. Ове технологије укључују електронска средства за идентификацију бирача и електронско скенирање гласачких листића како би се спријечиле манипулације и олакшало пребројавање. Лично сам био у прилици да видим како се те технологије користе на бирачком мјесту у Старом Граду на дан избора. Сада је важно да надлежни у БиХ надограде пилот пројекте и планирају за Опште изборе 2026. године”.
Истакао је су напретку БиХх допринијели сви нивои власти и да се јасно показало да је напредак могућ када постоји политичка воља.
-Међутим, као што је наведено у недавном Извјештају Европске комисије о БиХ, од марта су реформе у застоју. Надлежни нису успјели да постигну сагласност око Реформске агенде, која би била на потребном нивоу амбиције, што би земљи омогућило да искористи предвиђених милијарду евра према Плану раста. Овакав изостанак напретка узрокује стварне, конкретне посљедице за грађане. БиХ биљежи једну од највећих стопа емиграције у свијету, а раст и улагања су на много мањем нивоу него што би требали бити, имајући у виду повољан географски положај, образовану радну снагу и с поносом истицану индустријску традицију – упозорио је.
Реторика и дјеловање у правцу подјела, као и сталне блокаде, сматра он, гуше потенцијал БиХ и њену будућност.
-У посљедње вријеме уочавам одређене оптимистичније сигнале да су политички актери схватили потребу да се крене напријед, да одговоре на позиве грађана, посебно младих који желе европску будућност. ЕУ и БиХ имају заједнички интерес да се БиХ придружи ЕУ. ЕУ је природни дом БиХ - наводи он.
Истакао је да је и даље изазовна имплементација рестриктивних мјера против Русије и Бјелорусије.
-ЕУ лидери су јасно навели да је одржавање блиских веза са Русијом и Бјелорусијом неспојиво са европским путем. Европска унија је постигла договор око 14 пакета санкција у широком обиму и без преседана у одговору на инвазију Русије на Украјину у пуном обиму. Очекује се да БиХ обезбиједи темељно спровођење ових мјера и уложи даље напоре да затвори простор за страно уплитање и манипулацију информацијама – истакао је Сорека.
Додао је да ЕУ има визну политику и од својих држава чланица очекује придржавање те политике до тренутка приступања.
-Мислим да је разумно очекивати да се и земље које се желе придружити ЕУ прогресивно усклађују са овом политиком. БиХ је укинула споразуме о безвизном режиму са Бахреином у септембру 2023. године и Оманом у јануару 2024. године и то видимо као напредак у том правцу. Очекујемо даље постепено усклађивање у наредним годинама – закључио је Сорека.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.