Снежана Маловић: Србија није прекршила одредбе Римског статута

Србија није повриједила одредбе Римског статута покретањем истраге против 19 особа из БиХ осумњичених за ратне злочине почињене над припадницима ЈНA у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Изјавила је ово у интервјуу за "Глас Српске" министар правде Србије Снежана Маловић.

- Тачно је да је Србија приступила Римском статуту Међународног кривичног суда, али се тај статут примењује на починиоце кривичних дела која су извршена након његовог доношења, а не и на дела која су извршена пре - истакла је Маловићева.

* ГЛAС: Чланови Предсједништва БиХ Жељко Комшић и Харис Силајyић констатовали су да је у конкретном случају Србија повриједила међународно право?

МAЛОВИЋ: Србија није повредила одредбе Римског статута. Не видим никакву везу између Римског статута и Хашког трибунала. Хашки трибунал може да затражи од домаћих судова да им уступи вођење поступка за дела за која је заинтересован ради покретања поступка. Такође, у овом случају није подигнута оптужница, већ је реч о захтеву за спровођење истраге током које ће и тужилаштво и одбрана имати могућност и право да предложе извођење оних доказа који могу да повреде њихове наводе, а то је, уосталом, и обавеза суда по службеној дужности.

* ГЛAС: Било је захтјева из Сарајева да се овај предмет уступи Тужилаштву БиХ?

МAЛОВИЋ: О уступању предмета одлучују правосудни органи, а то су, у конкретном случају, Тужилаштво за ратне злочине, односно Веће за ратне злочине Окружног суда у Београду, зависно од фазе у којој се поступак налази.

Државни органи Србије су надлежни за вођење ових поступака, за дела извршена на територији бивше СФРЈ, без обзира на држављанство учиниоца или жртве. То је на тужилаштву Србије и БиХ и поступиће се у складу са домаћим законима и међународним правом, билатералним споразумима, односно преузетим обавезама.

* ГЛAС: Неки сарајевски кругови су покретање ове истраге оцијенили "наставком агресије и хајком на грађане БиХ"?

МAЛОВИЋ: Чињеница да међу оптуженима, осуђенима као и ослобођенима има припадника свих етничких нација, по мом суду, најбоље говори да и Тужилаштво за ратне злочине и Веће за ратне злочине раде свој посао искључиво држећи се у свему закона, високих професионалних стандарда и транспарентности у раду.

* ГЛAС: Какви су досадашњи ефекти и резултати примјене Закона о одузимању имовине стечене криминалом у Србији?

МAЛОВИЋ: Тужилаштво Србије најавило је покретање финансијских истрага против особа за које постоји сумња да су имовину стекле криминалних делима и резултати се очекују веома брзо. Закон о одузимању имовине стечене криминалом, који се у Србији примењује од 1. марта, једна је од најважнијих мера у одлучној борби Владе Србије против криминала. Могли смо да приметимо да се криминалци нису плашили толико чињенице да ће отићи у затвор, колико помисли да им буде одузета имовина којом су до тада располагали. Зато ће то бити у правом смислу победа над организованим криминалом.

Предмет истраге

* ГЛAС: Шта ће бити предмет истраге?

МAЛОВИЋ: Сва имовина стечена криминалним делима доћи ће под удар закона. Криминалцима неће помоћи ни то што су имовину пренели на брачног друга, родитеље, кумове или пријатеље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.