Снајперисти нису штедјели ни дјецу

СКЕЛAНИ - За злочине над Србима у Скеланима код Сребренице, као и за све остале које су починиле муслиманске снаге у средњем Подрињу, ни послије 17 година нико није одговарао.

У Скеланима се у суботу, 16. јануара, обиљежава седамнаеста годишњица од злочина муслиманских снага из Сребренице под командом Насера Орића које су на подручју те мјесне заједнице и околних села масакрирале и убиле 69 Срба.

Предсједник Мјесног одбора породица погинулих и несталих у Скеланима Миломир Трифуновић испричао је Срни да су војници Aрмије РБиХ убијали све што се кретало и да нико није био поштеђен, ни старци, ни жене, ни дјеца.

Снајпериста AРБиХ убио је четворогодишњег Aлександра Димитријевића док га је мајка Милица носила у наручју преко скеланског моста покушавајући да спаси своју породицу бијегом у Србију. Снајперски хитац погодио је и њеног другог сина, 11-годишњег Радисава који је умро од тих рана.

- Убијена је и Гордана Секулић, док је у крилу држала једног сина, а други је сједио поред ње у аутомобилу - каже он.

Прича оних који су заробљени 16. јануара, каже Трифуновић, је страшна. Илија Ивановић био је изложен разним страхотама 40 дана, послије чега је размијењен.

- Старац Милоје Трифуновић заробљен је и мучен и послије размјене живио је само шест дана. Његова супруга Видосава заробљена је и одведена у Сребреницу одакле се никада није вратила. Милојева снаха Живана мучена је и понижавана у Сребреници, као и њена 13-годишња кћерка - присјећа се Трифуновић.

Предсједник Скупштине општине Сребреница Радомир Павловић испричао је "Гласу Српске" да су муслиманске снаге из Сребренице, од 1992. до почетка 1993. године, планирано и организовано упале у сва српска села од Карна, преко Брежана, Ратковића, Крњића, Залазја, Подравања, Божића, Блажијевића и Гођевића, те да су посљедњи напад извеле у рану зору 16. јануара 1993. године.

Тог дана опљачкали су и попалили све српске куће у Топлици, Кушићима, Двизовићима, Калиманићима, Ћосићима, Костоломцима, Лијешћу, Бујаковићима и Скеланима, гдје је убијено 69 мјештана и рањено 165, а већина од 30 заробљених цивила није преживјела тортуре у сребреничким логорима.

- Циљ тог напада био је протјеривање Срба са њихових вјековних огњишта. Палили су и убијали мјештане на њиховим кућним праговима, а заробљеним цивилима су послије мучења одсијецали главе и друге дијелове тијела - казао је Павловић. Додаје да тијела мучених Срба никада нису пронађена.

- Напад на Скелане и околна села водио је Орић и његови помоћници, који се данас слободно шетају улицама Сребренице, јер Тужилаштво и Суд БиХ нису процесуирали ниједан злочин почињен над Србима - нагласио је Павловић.

Парастос

У општинској Борачкој организацији саопштено је да ће у суботу у цркви Светих апостола Петра и Павла у Скеланима бити служен парастос за свих 305 српских жртава посљедњег рата, међу којима су цивили и војници убијени 16. јануара 1993. године. Послије парастоса, на централном спомен-обиљежју настрадалим Србима биће прислужене свијеће и положено цвијеће.

Бијег

Становништво Скелана је пред нападачима бјежало према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали животе да спасе препливавањем Дрине. Мост је био под сталном митраљеском ватром, па је ту настрадало највише цивила, као и у таласима ледене ријеке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.