Шмит коначно на провјери

БАЊАЛУКА - Република Српска, али и цијела БиХ с нестрпљењем чекају нову сједницу Савјета безбједности Уједињених нација (СБ УН) на којој би, по први пут, могао озбиљније бити размотрен мандат Кристијана Шмита у БиХ којег је републички врх у Бањалуци апострофирао као узурпатора позиције високог представника и једну од кључних пријетњи по домаћи уставни поредак.

Функција високог представника у БиХ је дефинисана Анексом десет Дејтона. Шмит је у ту фотељу сјео половином 2021, али га Српска, за разлику од ФБиХ, не признаје, тврдећи да није именован у складу са процедурама у СБ УН и да иза њега стоји неформална група земаља окупљена у Савјету за примјену мира (ПИК), али не и Савјет својом резолуцијом како је то била у случајевима његових претходника на тој позицији.

На то је поново упозорила Српска у посљедњем извјештају који је послала у СБ УН прошле седмице, а познато је да тај став о Шмиту држе Русија и Кина, као сталне чланице СБ УН, тврдећи да је потребно окончати протекторат у БиХ.

И крајем прошле године се спекулисало да би СБ могао да затражи провјеру Шмитовог (не)именовања на мјесто високог представника, а то питање опет је отворено у сусрет новој дебати о БиХ која је заказана за 12. мај у Њујорку.

Медији

Поједини медији су, наиме, објавили би СБ УН могао да затражи од правног савјетника УН Елинор Џејн Брит Хамаршелд мишљење о томе да ли је одлука ПИК-а од 27. маја 2021. о постављењу Шмита била у складу са процедурама за именовање високих представника.

У тексту на сајту УН у вези са полугодишњом дебатом о стању у БиХ стоји да су улога ОХР-а и легитимитет Шмита кључна питања која изазивају раздор у вези са ситуацијом у БиХ, уз подсјећање да Кина и Русија не признају Шмита као високог представника.

Западне чланице Савјета, укључујући Француску, Велику Британију и САД се, с друге стране, традиционално противе наметању временског оквира за затварање ОХР-а без позивања на агенду "Пет плус два", односно услове које је утврдио ПИК и који морају бити испуњени прије затварања ОХР-а.

Мишљење о прецедурама

Од правног савјетника УН се, како је наведено, може тражити и мишљење о процедурама за именовање високих представника у БиХ према Анексу десет.

То би, како је наведено, вјероватно укључивало анализу поступања Савјета по ранијим именовањима и процјену да ли је законски потребно одобрење Савјета, једногласност у Управном одбору или сагласност страна у БиХ.

- Захтјев би могао да пружи заједничку референтну тачку за будуће дискусије Савјета о ОХР-у - наводи се у тексту.

Магистар међународних односа и економске дипломатије Лучиано Калужа сматра да треба сагледати промјене у геополитичким околностима.

- Српска снажно ради на заговарању истине која је била скривена 30 година и мислим да полако и до Савјета безбједности долазе фрагменти онога што се стварно дешавало и реалност која се дешава - изјавио је за "Глас".

Калужа је истакао да, ипак, потребно сачекати закључке СБ УН.

- С друге стране, значајно је да се и појавио тај наратив у јавности да Шмит и начин његовог "постављења" није ишао по правној процедури како је то и прописано Дејтонским мировним споразумом, да се отвара дискусија на ту тему, бар у јавности, ма како год Савјет дискутовао на извјештајној сједници. И ово је помак у односу на претходне сједнице – поручио је Калужа.

Пут Српске

Српска, сматра, треба да настави снажно правцем којим је кренула.

- Мијења се наратив у свијету, а посебно у неким институцијама. Српска и САД су отвориле ново поглавље у међусобној сарадњи, са Русијом и Кином оно одавно постоји тако да можемо да очекујемо промјене у дискусијама и других чланица Савјета безбједности - закључио је Калужа.

Јединствена прилика

Да се указала јединствена прилика за провјеру легитимитета Шмита, сматра и лидер СП-а Петар Ђокић.

- Република Српска ће истрајати у мирној и правној одбрани уставних права и интереса, користећи све међународне и домаће правне механизме - рекао је Ђокић.

Шмитов мандат је био у фокусу и 2023. када је Жељка Цвијановић, као српски члан и тада предсједавајућа Предсједништва БиХ, затражила од генералног секретара УН Антонија Гутереса да се из УН доставе релевантни документи, односно одлуку СБ УН о именовању у складу са Анексом 10.

Након што је стигао одговор, о којем се доста полемисало, она је изјавила да у бази УН нема релевантног акта о именовању Шмита, али да постоје кад су у питању његови претходници.

Српска од 2009. шаље годишње два извјештаја на адресу СБ УН с циљем да се свијету предочи праву слику стања у БиХ. У вези са садашњим стањем је занимљив детаљ из првог извјештаја у којем, између осталог, пише да Анекс десет предвиђа Резолуцију Савјета за именовање високог представника, односно да је високи представник прихватио у Писаним запажањима Европском суду за људска права да "именовање високог представника мора да потврди Савјет безбједности УН".

Демонтажа

Да би у СБ УН могла у новембру да буде отворена расправа о судбини ОХР-а, односно ко и под којим условима може да наслиједи Кристијана Шмита, за кога се спекулише да ће до краја године отићи из БиХ због пензионисања, причао је недавно и професор Александар Врањеш који је и амбасадор БиХ у Србији.

Он је на научном скупу у републичкој Академији наука и умјетности на тему сарадње Српске са Русијом, САД-ом и ЕУ указао на то  да изгледа и Шмит има ограничења од 68 година и да мора ићи у пензију због чега се, како је казао, може очекивати отварање приче о "демонтажи окупационе управе у БиХ".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.