Пезићев утицај далеко изван џамије: Проповједник вехабизма опасност са интернета

САРАЈЕВО – Елведин Пезић, исламски проповједник из БиХ чија предавања о вјери, браку, положају жена, васпитању дјеце и свакодневном животу прате стотине хиљада људи широм Балкана, приведен је на Косову и Метохији, а његов случај поново је у јавности отворио питање утицаја интернетских проповједника који дјелују изван формалних вјерских структура.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Пезић је приведен на КиМ, а очекује се његово удаљење.
• Косовска полиција није објавила званичан разлог привођења.
• Његова предавања прати више од 370.000 људи на Фејсбуку.
• Дјелује углавном изван формалних вјерских структура.
• Његови ставови о женама, браку и породици више пута су изазивали полемике.
• Случај поново отвара питање утицаја интернетских проповједника и њихове улоге у ширењу идеологија.

Пезић је приведен у Витомирици код Пећи, уочи најављеног скупа, а према информацијама извора упознатог са случајем, након тога је пребачен у полицијску станицу у Приштини и очекује се његово удаљење са КиМ.

Косовска полиција до сада није званично саопштила разлог привођења нити правни основ за његово евентуално удаљење. Поједини медији објавили су да је Пезић и раније био интересантан тамошњим службама са безбједносног аспекта, али те информације нису званично потврђене.

Из Исламске заједнице Косова, огранка у Пећи, саопштено је да нису били упознати са Пезићевим доласком нити његовим планираним активностима, те да од њега није тражена, нити му је дата сагласност за вјерске активности.

Пезић је иначе један од најпознатијих исламских проповједника који је велики утицај изградио изван формалних структура вјерских институција. Његову званичну страницу на "Фејсбуку" прати више од 370.000 људи, док се његове објаве и снимци предавања шире и на другим друштвеним мрежама.

На његовом "Фејсбук" профилу објаве и предавања обухватају готово све аспекте живота муслимана, од намаза, поста и курбана до брака, развода, васпитања дјеце, одијевања и односа мушкараца и жена. Пратиоци му постављају питања о свакодневним проблемима, а он на њих одговара из перспективе исламског учења. Међу темама су и музика, исхрана, односи у породици, али и џини и сихри, односно магија.

За такву комуникацију није му потребна џамија, вјерска школа или институционална функција. Довољни су телефон, камера и друштвене мреже. У традиционалном исламском животу минбер је уздигнута говорница у џамији са које имам држи вјерску проповијед, док је Пезић својеврсни "минбер" преселио на интернет, гдје му друштвене мреже служе као виртуелна говорница са које се обраћа стотинама хиљада људи.

Такав начин комуникације добија додатну тежину у вријеме када европске безбједносне институције све више упозоравају на улогу интернета у ширењу екстремистичких садржаја и процесима радикализације.

Извјештаји

Европол у својим извјештајима упозорава да интернетске платформе могу бити коришћене за пропаганду, радикализацију, регрутовање и мобилизацију. У једној од акција усмјерених на садржаје на језицима западног Балкана, Европол је са партнерским службама открио више од 2.000 линкова са џихадистичким и другим насилним екстремистичким садржајем усмјереним према малољетницима. Управо тај шири феномен интернетске радикализације отвара питање утицаја интернетских проповједника који, попут Пезића, своје поруке не пласирају кроз традиционалне вјерске институције, већ директно до стотина хиљада људи.

Пезићеви ставови о положају жене у друштву у више наврата изазивали су јавне полемике. Он је говорио да је западно друштво почело морално да пропада након што су жене "изведене из куће". На једну од таквих његових објава реаговала је и Исламска заједница БиХ, оцјењујући да такви ставови нису у складу са исламским учењем о правима и обавезама муслиманке.

И његове поруке о браку, мушко-женским односима, облачењу и улози жене у породици биле су предмет јавних расправа, док га дио стручне и медијске јавности описује као селефијског, односно вехабијског проповједника.

Стручњак за безбједност Џевад Галијашевић сматра да Пезић спада међу најзначајније проповједнике вехабијског покрета у БиХ и да његов утицај далеко превазилази број пратилаца на друштвеним мрежама.

– Пезић је један од главних вехабијских даија, односно проповједника. Чудно је да су до сада толерисали његово дјеловање у БиХ, а поготово јер је био повезан и са Активном исламском омладином – рекао је Галијашевић.

Он наводи да привођења припадника вехабијског покрета повезаних са БиХ нису новост, јер је и раније било сличних случајева. Галијашевић тврди и да одређени обавјештајни подаци указују на Пезићеве везе са Муслиманским братством. Посебно упозорава на ширење утицаја интернетских проповједника, истичући да је ријеч о феномену који одавно превазилази класично објављивање вјерских садржаја.

- Европол је указивао на постојање великог броја интернет платформи које се користе за ширење екстремистичких идеја. У том ширем интернет простору дјелују различити проповједници, међу којима су Пезић, Сафет Кудузовић и још неколико утицајних личности, који имају различите платформе, али су идеолошки веома блиске – каже Галијашевић.

Радикалне идеје

Према његовим ријечима, интернет више није само средство за пласирање одређених порука, већ простор у којем се успоставља директна комуникација са публиком и шири утицај.

– Није више ријеч само о пропаганди на интернету, гдје неко шири одређене идеје па се неко други евентуално ухвати за њих. Ријеч је о активној комуникацији, мобилизацији, финансирању и ширењу радикалних идеја. То је безбједносно веома опасно – упозорава овај стручњак за безбједност.

Галијашевић посебно указује на проблем вехабијских заједница и параџемата који дјелују изван структуре Исламске заједнице.

– Не организују се само предавања, већ и различите активности, укључујући тренинге повезане са оружјем. Улазак у аирсофт клубове може указивати на одређене безбједносне ризике, али сваки такав случај треба појединачно провјерити – категоричан је Галијашевић.

Привођење на КиМ тако је Пезића поново из интернетског простора извело у центар јавности, али је истовремено отворило и шире питање, ко данас има највећи утицај на младе када је ријеч о вјери, идеологији и погледу на свијет, званичне вјерске институције или људи који до стотина хиљада пратилаца долазе директно преко телефона и друштвених мрежа? И шта по том питању раде службе задужене за безбједност?

Србија и Црна гора

Слични случајеви забиљежени су и у Србији и Црној Гори. У јуну 2025. из Црне Горе је протјеран држављанин БиХ Харис Шундо, због сумњи да је у Плаву покушавао да формира параџемат изван структуре Исламске заједнице. У Србији су, такође, хапшена лица повезивана са селефијским круговима, између осталог због сумњи на подстицање тероризма.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.