Политика
Фото: Aгенције
| Кристијан Шмит
САРАЈЕВО – Питање државне имовине блокира развој БиХ, а та тема не смије бити нешто што нас забрињава већ прилика за инвестиције у Босну и Херцеговину.
Поручио је ово Кристијан Шмит, којег Република Српска не признаје за високог представника у БиХ, јер није потврђен од стране Савјета безбједности Уједињених нација (СБ УН), након дводневног засједања Управног одбора Савјета за имплементацију мира (ПИЦ).
"Државна имовина је једна од тема о којој смо разговарали. Свако ко путује овом земљом може доћи у ситуацију да разговара са градоначелником или начелником неке локалне средине и да се види колико питање државне имовине блокира развој БиХ. Мој мандат почиње и од омогућавања и олакшавања тога, а не од имплементације, тако да ћемо видјети да сљедећи пут сједнемо и да видимо шта урадити да државна имовина не буде питање које нас забрињава него за инвестиције", рекао је Шмит.
Казао је да у овој причи локалне заједнице неће бити саме.
"То је питање које ћу ја упутити градоначелницима и начелницима уз поруку да неће бити остављени и можете очекивати и помоћ парламентарних структура док се не нађе коначно рјешење", рекао је Шмит.
Додао је да је ово питање на којем се стално ради.
"Бићемо привржени рјешењу тог питања јер сматрамо да је то озбиљан проблем који стоји на путу економског успјеха ове земље и хајде да радимо на томе", казао је Шмит.
Будућност БиХ није да високи представник све ради сваки дан, али остајем…
Шмит је нагласио да је имао прилику да разговара са директором Канцеларије у Бироу за европска и евроазијска питања Стејт дипартмента, Марком Флемингом, те да он, као и други међународни званичници са којима се састао, имају став да је будућност БиХ на интерном плану, а не да високи представник ради све сваки дан и да је такво стање дугорочно неодрживо.
"Добио сам поприличну подршку што се тиче будуће сарадње и будућности БиХ. Европска унија (ЕУ) ће обавити свој дио", рекао је Шмит.
Поручују да у свему реченом он не говори у смислу интервенционизма.
"Не говорим овдје о интервенционизму. Желим само да подвучем да они који су као ја искусни европски политичари, који су били и чланови и Савјета министара ЕУ, неки од њих су били помало зачудјени због тога колики захтјеви из европског правног насљеђа ће бити постављени пред БиХ и њен правни систем. Ја то не бих назвао интервенисањем, али мислим да су захтјеви врло високи, нпр. ако само погледате Закон о ВСТС, који је урађен прије 20 година од стране високог представника и Закон о судовима. Тако да мислим да међународни односи укључују и сарадњу и одређене захтјеве које треба испунити и ја ћу бити дио и остаћу дио међународне заједнице", поручио је Шмит.
Савјет министара да усвоји европске законе
Нагласио је да је неопходно постићи напредак на путу БиХ ка евроатлантским интеграцијама те да очекује да бх. лидери у предстојећим данима предузму неопходне кораке који ће омогућити отварање преговора са ЕУ.
"Надао сам се да ћу имати прилику да чујем да је Савјет министара БиХ одлучио да усвоји одлуке о два европска закона и о главном преговарачу, али то није успјешно завршено и надамо се да ће то бити завршено већ идуће седмице", очекује Шмит.
Навео је да УО ПИЦ подржава БиХ и њене политичке лидере на путу ка ЕУ.
"Свјесни смо да локални политичари морају преузети одговорност да завршавају свој посао и да покажу да су опредијељени за овај циљ. Видјели смо у претходним мјесецима да су институције снажне, да се живот може водити, али и да има простора да се још иде у правцу стабилности и боље припреме терена у БиХ за инвестиције што би осигурало боље шансе за све грађане БиХ и њену интеграцију у ЕУ", рекао је он.
Истиче да је главни став да након 30 година треба да се окренемо локалним званичницима који ће сами доносити одлуке.
"Потребна нам је једна неометана транзиција са Дејтона на ЕУ интеграције, а да транзиција не смије дозволити постојање било каквог вакуума", рекао је Шмит.
Пред БиХ још пуно посла
Он је казао да је пред БиХ још увијек пуно посла, да се мора радити на сљедећим корацима за будућност.
Говорећи о Дејтонском мировном споразуму, Шмит је казао да не само да је донио мир, већ је донио повратак нормалном животу грађана, али и да зна да није све завршено.
"На састанку смо разговарали успјешно са представницима ПС БиХ, ЦИК-а, НВО организације Под лупом, ОЕБС-а, међународних финансијских институција и Еуфора, НАТО-а, Савјета Европе и представницима земаља које чине УО ПИЦ и водећим шефовима међународних организација у БиХ. Потпуно је усаглашен став да је БиХ постигла значајан напредак али да је пред нама још пуно посла", навео је Шмит.
Разговарало се о буџету БиХ за 2026. али и увођењу нових технологија у изборни процес.
"Поменута је и незадовољавајућа ситуација у погледу БХРТ, финансијско стање. Ми смо сагледали питања буџета и увјерени смо да ће на крају године буџет бити донесен, вољели бисмо да су неки други дијелови буџета усвојени и да ту има дијелова за БХРТ. Сматрамо да је то дио јавног информисања БиХ и очекујемо да ће се то промијенити. Међународна заједница ће у оквиру својих надлежности сагледати ситуацију и да ће то рјешење доћи са нивоа парламента", закључио је Шмит, преносе Независне новине.
.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
