Случај "Трговска гора" далеко од конца

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - БиХ је, према тврдњама надлежних, спремна за овогодишња сучељавања са Хрватском на домаћем и европском терену, а с циљем да докаже да Трговска гора, уз границу и у сливу ријеке Уне, није адреса за складиштење радиоактивног отпада из Нуклеарне електране (НЕ) "Кршко", уз опаску да званични Загреб већ сада крши људска права, због чега се озбиљно размишља и о појединачним тужбама.

Експерти и званичници из Републике Српске и ФБиХ су истрајни у томе да докажу да радиоактивном отпаду и истрошеном нуклеарном гориву из НЕ, које Хрватска као власник половине електране мора да преузме до 2028, није мјесто на Трговској гори, уз границу са БиХ и у заштићеном сливу ријеке.

Хрватски сабор је, с друге стране, усвајањем Закона о изградњи Центра за збрињавање радиоактивног отпада додатно означио ту локацију као крајњу адресу за радиоактивни отпад (РАО), уз све чешће помињање да би на локацију некадашње касарне "Черкезовац", на Трговској гори, могао да стиже и други отпад.

Домаћим експертима у борби против те намјере Хрватске помаже и правна кућа из Француске чији представници, како је потврђено за "Глас", стижу већ наредне седмице у БиХ.

У одбрану интереса и БиХ и становништва у 13 локалних заједница у сливу Уне се активно укључило и Предсједништво БиХ. На сједници, одржаној у понедјељак, једногласно је усвојен низ закључака те примљен к знању Нацрт стратегије заштите правног интереса у вези са питањима одлагања РАО и истрошеног нуклеарног горива на локацији Трговске горе, који је израдио Правни тим по налогу Савјета министара, те од министара затражено да хитно усвоје тај акт и наложе надлежнима да активирају механизме према међународним конвенцијама, посебно Еспоо конвенцијом о процјени утицаја на животну средину.

Координатор Експертског и Правног тима БиХ Борислав Бојић тврди да је у Сабору усвојен закон који није усклађен са европским законодавством и да ће Хрватска у наредним мјесецима морати да одговори на десетине питања пред надлежнима у Женеви.

 - Ништа није завршено. То што је Хрватска усвојила закон, а није урадила студију утицаја на животну средину, ништа не значи. Они настоје да избјегну све обавезе које према међународним стандардима имају према БиХ, али не могу успјети у томе. Предстоји нам активност коју ће припремити наша међународно-правна експертска кућа из Париза те низ других конвенција по којима ћемо се изјашњавати. Ова година биће у знаку одговора на студију утицаја на животну средину коју је Хрватска већ требало да објави - рекао је Бојић.

Расправа у Женеви је планирана за мај, а 19. јануарa у Министарству спољне трговине и економских односа БиХ, које координише активности у вези са проблематиком Трговске горе, биће одржан састанак на којем ће бити и представници експертске куће из Париза и сви други који су укључени, међу којима су и надлежни ресорни министри из Српске и ФБиХ.

- Циљ је да се припремимо за све арбитраже које су пред нама. Не одустајемо. Имамо потпуну сагласност свих нивоа власти, тако да без дозволе БиХ на граници се не могу градити ти објекти. Свјесни смо и чињенице да Хрватска неће одустати, али ћемо искористити сва правна и друга средства која су нам на располагању. Могуће су и појединачне тужбе због повреде људских права – категоричан је Бојић.

БиХ ће, тврди, доказати тамо гдје треба да Трговска гора није мјесто гдје ће се складиштити радиоактивни отпад.

- Важна је и активна улога Предсједништва БиХ те да сви испоштују своје задатке, посебно Министарство иностраних послова - закључио је Бојић.

Стручњаци из БиХ годинама посебно упозоравају да би одлагањем отпада око 70 одсто потенцијалног негативног утицаја осјетила управо БиХ, односно било би угрожено здравље око 250.000 становника.

Уз то, постоји и оправдана бојазан да би Трговска гора могла од складишта лако да прерасте у трајно одлагалиште. За разлику од Хрватске, Словенија ће половину отпада одлагати у Врбини, уз саму електрану. Ту понуду одбио је званични Загреб.

• Референдуми

О ономе што је урађено и ономе што треба да услиједи крајем прошле године је расправљано у Народној скупштини Републике Српске. Тада је откривено да су референдуми у локалним заједницама у сливу Уне један од озбиљнијих корака који би могли бити направљени.

- И наши партнери из Париза су препоручили да се одржи референдум у Новом Граду и другим срединама. Референдуми и појединачне тужбе људи који живе на том простору додатан су притисак и на сусједну земљу, али и Европску комисију - рекао је Бојић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.