Случај Додик: Шта пише у закону на који се позива бањалучки суд?

Ведрана Кулага Симић 13.03.2026 09:49

Фото: predsjednikrs.rs/Dona Katušić

БАЊАЛУКА - Канцеларија дисциплинског тужиоца при Високом судском и тужилачком савјету БиХ формирала је предмет против судија Основног суда у Бањалуци који, како тврде из Сарајева, одбијају спровести пресуду Суда БиХ и избрисати Милорада Додика из регистра као предсједника СНСД-а.

Факти:

Бањалучки суд одбио је да избрише Милорада Додика из регистра као предсједника СНСД-а.
Канцеларија дисциплинског тужиоца при Високом судском и тужилачком савјету БиХ формирала је предмет против судија Основног суда у Бањалуци због одбијања спровођења пресуде.
Образложење Бањалучког суда: Суд је навео да је Додик функционер странке, а не сама политичка организација, и да се стога не могу примјенити одредбе чланова 26. и 27. Закона о политичким организацијама.
Члан 26. Закона о политичким организацијама: Забрањује рад политичким организацијама ако дјелују против закона, статута, или циљева из члана 4 (који забрањује угрожавање демократије, интегритета Републике Српске, кршење Устава и Уставом загарантованих слобода). Рјешење доноси регистарски суд.
Члан 27. Закона: Суд код кога је организација регистрована може покренути поступак за забрану рада странке по службеној дужности или на приједлог јавног тужиоца.
Захтјев судије Сене Узуновић: Преко Централне изборне комисије БиХ тражила је да Додик буде избрисан као лидер СНСД-а као правна посљедица пресуде Суда БиХ.

Суд: Донијели смо правоснажно рјешење

Из суда у Бањалуци су, у одговору на поновни захтјев Узуновићеве, навели да су већ донијели правоснажно рјешење којим је тај захтјев одбијен.

Суд је, наиме, констатовао да је Додик функционер СНСД-а, а не сама странка и да се из тих разлога не могу примијенити одредбе 26. и 27. Закона о политичким организацијама. Такође, констатовано је да се ни по Закону о ванпарничном поступку не може реаговати у овом питању.

У члану 26. закона пише да ће се политичкој организацији, односно њеном унутрашњем организационом облику забранити рад ако дјелује ради остваривања циљева из члана 4. овог закона или врши дјелатност на начин који није у складу са законом, статутом и циљевима због којих је основана.

- Решење о забрани рада политичке организације доноси регистарски суд – пише у закона чијим је чланом 4 дефинисано да се не могу оснивати политичке организације чији су статутарни или програмски циљеви усмерени на угрожавање демократије, нарушавање интегритета Републике Српске, кршење Устава, Уставом заједничких слобода и права.

Чланом 27 је прописано да Суд код кога је организација регистрована покреће поступак за забрану рада политичке организације по службеној дужности или на приједлог основног јавног тужиоца.

Узиновић тражи "правну посљедицу пресуде"

Узуновићева је, наиме, и крајем прошле године, преко Централне изборне комисије БиХ, тражила од судија у Бањалуци да избришу Додика из регистра као лидера СНСД-а, наводећи да је и то једна од правних посљедица пресуде која му је изречена.

Додик је, у својству предсједника Српске, прошле године проглашен кривим јер није испоштовао наметнуте одлуке Кристијана Шмита, којег Република не признаје за високог представника, тврдећи да није именован у складу са прописима у Савјету безбједности Уједињених нација.

У процесу, за који многи тврде да је био класичан политички прогон, осуђен је на годину затвора и шест година обављања функције предсједника Српске те му је, у међувремену, као последица пресуде, ЦИК БиХ утврдио престанак мандата на тој позицији.