Сложена државна уређења у европским земљама - Белгија (1)

Перица Пећанац 16.12.2009 13:00

Фото: Сложена државна уређења у европским земљама - Белгија (1)

Снага краљевине у јаким покрајинама

Основана не тако давне 1830. године, Краљевина Белгија је млада европска земља, која своје историјске почетке има у вријеме настанка хришћанства.

Око 57. године прије нове ере Јулије Цезар је окупирао Гале и ушао на територију коју су Римљани звали "Galia Belgica ", која је била насељена келтским племеном Белгае. Римљани су владали овом територијом готово пет вијекова, намећући свој језик и своју латинску културу, заједно са основама хришћанства.

Послије 455. године нове ере, Франци, племе из њемачког залеђа, су окупирали ово подручје и наметнули свој језик и културу, нарочито на сјеверу данашње Белгије. Практично су на тај начин повукли невидљиву лингвистичку границу дуж Белгије која постоји и данас и раздваја француско говорно подручје Валонију на југу од холандског говорног подручја на сјеверу - Фландрије (Flemish - Фламанци).

Већину становника чине Фламанци (око 60 одсто) и Валонци (30 одсто).

Федерална држава са три покрајине и три заједнице

Један од најважнијих догађаја за Белгију је повећање локалне аутономије различитих покрајина у земљи послије Другог свјетског рата. Политичке амбиције три језичке заједнице - француског, холандског и њемачког говорног подручја - значајно су утицале на друштвено-политичко уређење земље, па је послије извршене четири реформе земља коначно трансформисана у федералну државу три покрајине: Фландрије, Валоније и региона пријестонице Брисела, и три заједнице од којих свака има сопствено законодавство и извршну власт.

То практично значи да покрајински парламенти и покрајинске владе самостално доносе одлуке које се тичу регионалног планирања и урбанизма, запослености, међународних односа, привреде, спољне трговине и сл.

На федералном нивоу се регулишу једино питања из области права, дипломатије и одбране. По државном уређењу је вишестраначка федерална монархија са дводомним парламентом.

Унутар федералне државе законодавна власт врши се кроз - на једној страни федерални парламент, који је састављен из два дома: Савјета народних посланика и Сената, и на другој страни владе, са именом Краљ и министри.

Краљ нема личну власт. Његови министри носе пуну одговорност кроз законске приједлоге, који су преузети од парламента, и потписивање краљевске одлуке, односно рјешења.

У Савјету народних посланика 150 посланика су директно изабрани на општим изборима. Сенат броји 71 члана. Федерални парламент (Kamer en Senat) Савјет и Сенат изгласавају законе.

Федерална влада може се састојати највише од 15 министара и састављена је од подједнаког броја министара фламанске и француске говорне стране.

Фламанска, бриселска и валонска покрајина надлежне су за финансије, економију, запосленост, пољопривреду, управљање воденим ресурсима, становањем, јавним радовима, енергијом, превозом, животним простором, просторним уређењем и стамбеном изградњом, модернизацијом пољопривреде, заштитом природе, кредитима, спољном трговином, контролом над провинцијама, општинама и интеркомуналним пословима.

Такође, њима су прикључени домени научних истраживања и међународних односа.

Писани медији подложни феномену "устубљавања"

Белгија је 1830. године добила један од најлибералнијих закона о штампи у свијету. У периоду који је претходио овом закону у Белгији су била фаворизована франкофона гласила, док су фламанске новине излазиле спорадично и у ограниченом тиражу све до краја 19. вијека.

Тираж новина на фламанском језику се тек 70-их година прошлог вијека изједначио са тиражом новина на француском.

Као у Холандији, и у Белгији излазе бројне националне и регионалне новине и часописи, као и бесплатни дневни лист "Метро". Инострана штампа је такође заступљена на тржишту, посебно у Бриселу.

Као и друге друштвене појаве, писани медији су подложни феномену "устубљавања" (verzuiling), јер сваке новине припадају одређеном друштвеном "стубу" (’kolini’). Католичке новине покривају двије трећине тржишта, а социјалистичке тек четири одсто.

Белгијски електронски медији су веома подложни политичким утицајима, с обзиром на то да скупштина именује њихово уредништво. Настанак фламанске медијске куће VTM 1989. године указао је на то да је ова политичка позадина лоша појава.

VRT, фламански радио и телевизија, има задатак да "привуче што већи број гледалаца и слушалаца широким избором програма који буде интересовање публике и испуњавају њихова очекивања".

Циљеве ове медијске куће одређује фламанска заједница, што представља посебан квалитет и доприноси даљем развоју идентитета и разноврсности фламанске културе, као и развоју демократског и толерантног друштва. Валонски еквивалент овој кући је RTBF.

Комерцијална VTM емитује, прије свега, забавне емисије, а на другом каналу програме намијењене млађој публици. Друга комерцијална медијска кућа је VT4. Постоји и седам регионалних и још неколико специјализованих ТВ-станица као што је финансијски "Kanaal-З" и "лајфстајл" станица "Витаж".

Државни програми доминирају радио-таласима са својих пет канала: "Радио 2", најпопуларнији и намијењен широкој публици, "Радио Дона", намијењен младима, "Студио Брисел", намијењен нешто алтернативнијој младој публици, "интелектуално" оријентисани "Радио 1" и "Радио 3", који првенствено емитује класичну музику. Постоји и велики број локалних независних радио-станица...

Три самостална јавна сервиса

У Белгији функционишу три потпуно одвојена јавна РТВ система. Свака од три културолошке заједнице у Белгији (заједница која говори холандски или фламански језик, заједница која говори француски и заједница која говори њемачки језик) има свој јавни РТВ систем.

Око 1970. године сваки јавни РТВ систем је добио пуну аутономију, а међу њима су пресјечене све структурне везе. Њихово раздвајање завршено је тако да једна половина земље једва да икад прати програм оне друге половине и обратно.

Основни подаци о земљи

Службени назив: Краљевина Белгија

Локација: Западна Европа

Површина: 30.528 км²

Становништво: 10.414.336 становника (2008)

Главни град: Брисел

Клима: Умјерена - благе зиме, прохладна љета, кишовито, влажно и облачно

Језик: Холандски, француски и њемачки

Државно уређење: Федеративна парламентарна демократија под конститутивном монархијом

Монета: евро

Привредни показатељи

БДП: 390,5 милијарди US$ (2008)

БДП по становнику: 37.500 US$ (2008)

Инфлација (%): 4,5% (2008)

Незапосленост (%): 6,5% (2008)

Природна богатства: Грађевински материјал, кварцни пијесак

Извоз: 372,9 милијарди US$ (2008)

Главни извозни производи: Машине и опрема, хемијски производи, дијаманти, метали и производи од метала, прехрамбени производи

Увоз: 375,2 милијарди US$ (2008.)

Главни увозни производи: Машине и опрема, хемијски производи, дијаманти, фармацеутски производи, прехрамбени производи, транспортна опрема, производи од нафте

Празници

1. јануар - Први дан Нове године

У априлу - Ускршњи понедјељак

1. мај - Празник рада

25. мај - Вознесење

5. јун - Бијели понедјељак

21. јул - Дан независности

15. август - Велика госпојина

1. новембар - Дан свих светаца

11. новембар - Годишњица завршетка Првог свјетског рата

15. новембар - Рођендан краља

25. децембар - Божић