Славенко Терзић, члан Академије наука и умјетности Српске: Њемачка би морала да има више обзира према Србима

Имајући у виду историјска искуства са немачком државом, прво 1914. године, после 1941, а онда и током деведесетих, када је она директно учествовала у разбијању Југославије, њихова садашња дипломатија морала би бити далеко обазривија и уздржанија када је у питању мешање у унутрашње ствари балканских држава, а посебно у односу према српском народу, тврди професор историје и члан Академије наука и умјетности Републике Српске Славенко Терзић.

- Стога су и њихови последњи политички потези у најмању руку непристојни. Требало би да се окрену трезвеној и разумној политици и једнаком односу према свим народима у БиХ. Али, ми данас имао управо супротну ситуацију. Српски народ предмет је новог жигосања. Таква политика не води стабилности нити БиХ, нити прилика на Балкану. Не могу се отети утиску да неким центрима моћи није ни стало до стабилности БиХ - истакао је у интервјуу за “Глас Српске” Терзић, коментаришући потезе Њемачке, која је на посљедњем састанку Политичког и безбједносног комитета Европске уније тражила европску подршку за увођење санкција против званичника у Српској.

ГЛАС: Да ли очекујете да се након посљедњих избора у Њемачкој промијени нешто у њиховој спољној политици према БиХ?

ТЕРЗИЋ: Не очекујем неке веће промене. Стиче се утисак да се делови немачког политичког естаблишмента враћају неким старим ставовима и концепцијама, а нарочито оним описаним у књигама политичара Фридриха Наумана из 1915. и 1916. године. Он у тим својим књигама заступа тезу да балканске државе треба да буду трабанти под немачким покровитељством, да Србија није ни то заслужила, те да околне државе треба да је стално држе под присмотром, јер се ради о реметилачком фактору на Балкану. Не могу да тврдим да постоји директна веза садашње немачке политике са таквим ставовима, али из изјава појединих политичара се то може наслутити.    

ГЛАС: Како гледате на одлазак појединих бошњачких високопозиционираних званичника из БиХ у Њемачку и друге западне земље у којима лобирају за санкције против Српске?

ТЕРЗИЋ: То није нормално. Није ни државнички, а ни политички коректно. Али је врло индикативно да су од 1995. године високи представници и команданти међународних снага у БиХ углавном били Аустријанци или Немци. То подсећа на ону немачку политику после Берлинског конгреса и продора на исток, а има сличности и са аустроугарском политиком према БиХ, посебно оном која је вођена у време окупационог управника у БиХ Бењамина Калаја. У његово време је била врло популарна изрека “Калај Босну калајише”, а он сам је говорио о душевном “прерађивању” БиХ, односно, како бисмо данас рекли, менталном и психичком инжињерингу над народима БиХ.

ГЛАС: Да ли политика санкција, притисака и туторисања може дати резултате?

ТЕРЗИЋ: Апсолутно сам против политике било каквих санкција. Поједине западне државе ту опцију користе већ 30 година на овим нашим просторима, а као политичко средство притиска, али то је, показало се, апсолутно контрапродуктивно и никада није доводило до позитивних резултата. Од санкција највише “страдају” обични људи. То је видљиво из многих досадашњих случајева.

Распад ЕУ система

ГЛАС: Како коментаришете то што њемачки приједлог није добио подршку већине у Бриселу?

ТЕРЗИЋ: Очигледно је да у оквирима Европске уније постоје одређене пукотине. На једној страни су земље које инсистирају на свом суверенитету и националном идентитету у оквирима Европске уније, а на другој су државе које су тек слепи проводници старе политике Европске уније према Балкану. Ова заједница више није оно што је некада била.   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.