Скројена прва верзија стратегије у области миграција и азила до 2025.: Реалан масовнији удар на границе

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Мигрантски талас, можда чак и већих размјера, може се очекивати у предстојећим мјесецима, због чега БиХ треба да и даље настави са јачањем границе, прописа и система како би на што бољи начин заштитила своје становништво и територију.

Криза, усљед велике мигрантске кризе која траје од 2017. године, и даље је осјетна у БиХ, посебно у Унско-санском кантону, гдје се налази велики број илегалних избјеглице у прихватним центрима, те у напуштеним објектима у ужим и ширим градским зонама.

На рачун БиХ годинама стижу критике да нема уређен систем координације ради бољег управљања мигрантском ситуацијом. Прву верзију стратегије у области миграција и азила, уз попратни акциони план до 2025. године, припремило је Министарство безбједности БиХ, а документ је већ ушао у фазу консултација на заједничком нивоу БиХ.

Циљ је, како је наведено, да са осталим институцијама, те са свим нивоима власти у БиХ, буде успостављен свеобухватан стратешки оквир дјеловања у области миграција и азила у том временском периоду. Уз подсјећање да су протекле године биле у знаку наглог скока незаконитих миграција, те да се показало колико је систем недовољно развијен да одговори изазовима на том пољу, став је да се то мора мијењати како би се очувала безбједност.

- Западнобалканска рута је и даље веома активна и на њој се креће велики број незаконитих миграната који траже све начине да илегално прелазећи државне границе дођу до крајњих дестинација - истакли су у Министарству безбједности, гдје додају да треба ефикаснија контрола границе са Србијом и Црном Гором, те јачање Службе за послове са странцима и Граничне полиције БиХ.

Миграције преко западног Балкана, према подацима безбједносних служби из ЕУ, веома зависе од стања на границама Турске с Грчком и Бугарском, као и од развоја ситуације на Блиском истоку, гдје су фактори подстицања на миграције и даље активни.

- Мигранти који се већ налазе у регији, заједно са онима који треба да дођу из правца југа, наставиће да врше притисак на границе Хрватске, Мађарске и Румуније. Веома је вјероватно да ће мигранти примијенити такозвано масовно кретање да употребом силе пробију пут преко регионалних граница - истакнуто је у документу, гдје је појашњено и да је то наведено у предвиђањима Фронтекса за 2020, а којима су приступили ове године.

Служба за послове са странцима је, према предоченим подацима, од 2018. до 2020. године регистровала око 70.000 миграната који су незаконито ушли у земљу. Од тога готово 50 одсто су, на основу изјава, Пакистанци и Авганистанци. У 2019, у односу на годину раније, видљив је значајан раст броја држављана Египта, Марока, Бангладеша, Алжира, Еритреје, Туниса, Турске, Непала, Албаније, те пад броја држављана Ирана, Либије, Палестине, Сирије и Јемена.

- То указује да је ријеч већином о економским мигрантима и да се тренд тих миграција повећава - закључили су у Министарству безбједности.

Какво је тренутно стање у области миграција, односно да ли је повећан или смањен притисак на границу у петак нисмо успјели да сазнамо у Граничној полицији ни у Служби за послове са странцима. Иако у стратегији пише да би мигранти требало да се равномјерно распоређују у БиХ, став Српске је, с друге стране, непромијењен, тако да и даље нема градње кампова на њеној територији.

Најчешће руте за пролазак кроз БиХ

Грчка - Албанија - Црна Гора - БиХ - Хрватска и даље ЕУ

Грчка - Македонија - Србија - БиХ - Хрватска и даље ЕУ

Грчка - Бугарска - Србија - БиХ - Хрватска и даље ЕУ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.