Систем заштите тајних података препун недостатака

БAЊAЛУКA - У БиХ не постоје услови за адекватну заштиту тајних података, како то прописују директиве Европске уније и NATO-а, признао је министар безбједности БиХ Садик Aхметовић.

У годишњем извјештају о извршеном оперативном и техничком надзору у области заштите тајних података у 2010. години, Aхметовић је навео мноштво проблема на терену и у пракси, који у великој мјери утичу на рад Сектора за заштиту тајних података - Државног безбједоносног органа (ДБО).

ДБО је задужен за спровођење Закона о заштити тајних података у БиХ.

Aхметовић у Извјештају, који ће се наћи пред посланицима Парламентарне скупштине БиХ, наводи да је ДБО под утицајем, односно да нема самосталност.

- ДБО нема изражену самосталност у раду и не постоје адекватна овлашћења за поступање, поготово по питању надзорних активности, што би сходно праксама и одлукама NATO-а и ЕУ у ствари требало да представља инспекцијски надзор у области заштите тајних података - наведено је у извјештају.

Aхметовић не појашњава ко или шта утиче на систем безбједности, као ни зашто је изостао организовани инспекцијски надзор.

Додаје се да у БиХ не постоје ни адекватни прописи који су у потпуности усклађени са NATO и ЕУ одлукама из области заштите тајних података "што у изузетној мјери отежава рад".

- Пренос тајних података у БиХ и питање курирске службе је још увијек неријешено, без унифицираних пракси по питању преноса тајних података - написано је у Извјештају.

Aхметовић је навео и да не постоје ни безбједносни планови за комуницирање и поступање са тајним подацима у случају хитности, односно у случају њихове угрожености или евентуалне потребе за њиховом евакуацијом.

- Не постоје ни резервне локације за тајне податке, а ни процедуре уништавања тајних података, ако до тога дође - истакнуто је у Извјештају.

Као недостатак Aхметовић је навео и непостојање систематизације унутар ДБО, да би се рад прецизно распоредио по областима заштите тајних података, односно да би се послови обављали по областима персоналне, документационе, физичке, информатичке и индустријске безбједности.

Aхметовић, међутим није навео зашто у претходне четири године иста та систематизација није урађена.

У закључку извјештаја се наводи да ће ДБО у "сљедећем периоду наставити предузимати надзорне активности с циљем имплементације Закона о заштити тајних података, те директива NATO-а и Одлука ЕУ које третирају ову област".

Нигдје се, међутим, у закључцима Извјештаја не дају рокови у којим би се ове активности требале обавити.

Да систем заштите тајних података у БиХ не функционише како треба, потврдила је и афера "прислушкивање", коју су откриле "Независне новине", које су објавиле да су припадници Обавјештајно-безбједносне агенције (ОБA) и Aгенције за истраге и заштиту (SIPA) прислушкивали више од 5.000 мобилних телефона грађана.

Заједничка комисија за надзор над радом ОБA Парламента БиХ разматрала је Извјештај Министарства безбједности 25. јула ове године и једногласно га прихватила.

- Позивамо министарства безбједности, одбране и иностраних послова БиХ да што хитније и без даљег одгађања испоштују одредбе Закона о заштити тајних података БиХ и отклоне уочене недостатке - поручили су чланови ове комисије.

Члан Заједничке комисије за надзор над радом ОБA Мато Фрањичевић рекао је "Гласу Српске" да се тајни подаци у БиХ третирају прилично неодговорно.

- Било би пожељно да су одређени рокови до када би се наведени закључци требали спровести - казао је Фрањичевић и додао да рад министра безбједности Садика Aхметовића није такав да би заслужио "изванредно добру оцјену".

NATO

- У Министарству одбране, ОБA, МИП-у, SIPA и Граничној полицији БиХ нису испуњени сви услови који представљају минимум NATO стандарда са аспекта персоналне, документационе и физичке безбједности, да би подрегистри NATO тајних података у БиХ у потпуности постали функционални за пријем, обраду и чување тајних података - наведено је у извјештају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.