Синиша Каран за "Глас" о притисцима и будућим изазовима: Српска једина брани дејтонску БиХ

Иза нас је период великих политичких и институционалних притисака и управо се у таквим околностима показало колико је важно да Република Српска има стабилне институције које редовно извршавају своје уставне надлежности. Истакао је то у интервјуу за "Глас Српске" предсједник Републике Српске Синиша Каран.

- Такве институције су најбоља гаранција да Српска може да штити своје интересе без обзира на то одакле изазови долазе – нагласио је Каран.

ГЛАС: Мандат који је на истеку био је један од најтурбулентнијих за Српску, али су, кажете, њене институције сачуване, уз стабилну слику и на осталим пољима од политике до безбједности. Шта чека будући сазив власти? Има ли основа за опуштање? 

КАРАН: Република Српска и дејтонска БиХ почивају на четири стуба, односно народној вољи, међународној верификацији, економској самосталности и снази институција, те три принципа функционалне федералне државе. То су паритет, консензус и подјела надлежности. Изазови неће нестати, јер је суштински политички спор у БиХ спор између два концепта, федералног, на којем је заснован Дејтонски споразум, и унитарног, који тежи концентрацији моћи и одлучивања у Сарајеву. Наш одговор је политика одговорности, одбране устава и Дејтона, јер знамо шта су наши интереси, шта су наше дејтонске надлежности и гдје су уставне границе преко којих се не може ићи. Будућа власт имаће обавезу према народу Републике Српске да очува  институционални капацитет и политичку стабилност Српске, те настави рад на њеном економском јачању и међународном позиционирању. 

ГЛАС: Кажете да су основ за стабилност Српске стабилне институције и Дејтон. Има ли изворни Дејтон и даље шансу? До кога је? 

КАРАН: Институције и Дејтонски споразум нису само основ стабилности Републике Српске него и једини одржив основ стабилности цијеле БиХ. Дејтон је успоставио систем у којем нико не може да буде прегласан и у којем је договор предуслов функционисања. Његова суштина почива на три принципа функционалне федералне државе, паритету, консензусу и јасној подјели надлежности. На такав акт су пристала сва три конститутивна народа и  њиме су успостављени механизми заштите и народа и ентитета. Дејтон нема алтернативу ако желимо стабилну и одрживу БиХ. Питање је постоји ли спремност свих актера да га заиста примјењују, а не да из њега узимају само оно што им политички одговара. Највећа заблуда је представљати Републику Српску као проблем БиХ. Република Српска је једини уставобранитељ дејтонске БиХ, иако то многима није јасно или одлучују да то игноришу. Када бранимо своје надлежности, ми тражимо поштовање правила на која су сви пристали и која су донијела мир. До нас је да на томе истрајемо, али је и до других у БиХ, као и међународних актера, да прихвате да се трајна стабилност не може градити на наметању, већ само на договору.

ГЛАС: Принципе Дејтона је у највећој мјери срушио интервенционизам од стране високих представника који је махом водио ка унитаризацији БиХ. Ко и на који начин може да поништи те одлуке странаца које су настала као посљедица примјене тзв. бонских овлашћења? 

КАРАН: Наш став је да Анекс 10 Дејтонског споразума не даје високом представнику законодавна овлашћења, а Устав БиХ јасно одређује ко доноси законе. Суверенитет у БиХ припада народу и ентитетима, а не страном чиниоцу који се поставља изнад уставног поретка. Такозвана бонска овлашћења коришћена су за наметање закона, смјене изабраних функционера и суштинску прекомпозицију уставом утврђених надлежности. Тако смо дошли у ситуацију да је уставна структура БиХ значајно мијењана без формалне промјене Устава. Поништавање тих аката треба бити институционалан, правно утемељен и одговоран процес, а кључна улога да припада ентитетима, конститутивним народима и уставом предвиђеним институцијама, кроз одговарајући уставни и правни пут.

ГЛАС: Недавно сте рекли и да имате обичај да кажете да постоје срећне и несрећне федералне државе. У којој смо групи и да ли такви и можемо само да будемо или? 

КАРАН: БиХ мора да прихвати оно што јесте, умјесто да стално покушава да постане нешто друго. БиХ није ни унитарна ни једнонационална држава, БиХ је сложена државна заједница састављена од два ентитета и три равноправна народа, свиђало се то некоме или не. Успјешне сложене државе не почивају на наметању политичке визије једних над другима, него на способности да се међусобно уважавају и да оно о чему се не слажу рјешавају договором. Зато стално истичем паритет, консензус и подјелу надлежности као основне принципе функционалне БиХ као федералне државе. Проблем БиХ није њена сложеност, него настојања политичког Сарајева и дијела међународне заједнице да се та сложеност поништи. Политичке кризе су и настале због посматрања конститутивности народа, ентитетске надлежности и њихових механизама заштите као сметње коју треба уклонити. Од нас зависи у којој ћемо групи бити. Формула постоји и записана је у Дејтонском споразуму. Потребна је политичка зрелост да сви прихвате  паритет, консензус и подјелу надлежности као чињеницу, те да БиХ може функционисати само као заједница у којој нико не покушава да доминира над другим.

Позиционирање

ГЛАС: Да ли Српска иде у правом смјеру на спољнополитичком плану?

КАРАН: Мислим да Република Српска данас води врло активну и препознатљиву политику међународног позиционирања кроз разговор на основу Устава и Дејтонског споразума. Посебно је важно да изван устаљених политичких матрица представимо чињенице о Републици Српској. Када се разговор ослободи предрасуда, отвара се простор да се чују и аргументи који су годинама били потискивани. Зато су важни контакти које предсједник  Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић и директор Канцеларије за међународну сарадњу Републике Српске Ана Тришић Бабић остварују са међународним партнерима. Република Српска разговара и гради партнерства гдје постоји заједнички интерес, док истовремено јасно и аргументовано штитити своју уставну позицију и право на свој глас.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.