Симовић ћути о ратним злочинима над Србима

СAРAЈЕВО - Предсједник Уставног суда БиХ Миодраг Симовић ратне 1992. и 1993. године био је предсједник Комисије за контролу законитости поступања припадника Територијалне одбране и полиције РБиХ, али до данас није поднио ниједну пријаву ни покренуо поступак против било којег припадника ТО и полиције због ратних злочина почињених у Сарајеву.

Документ

У посједу "Гласа Српске" је потврда коју је Симовић потписао 29. јануара 1993. године у којој стоји да је Данило Орашанин из Сарајева незаконито ухапшен и у притвору држан без судске одлуке.

Симовић је као предсједник Комисије ово само констатовао, односно изнио став у сврху издавања потврде, али против оних који су Орашанина ухапсили и мјесецима га држали у једном од бројних сарајевских логора никад ништа није предузео.

- Државна комисија за контролу законитости поступања припадника ТО и полиције РБиХ на 12. сједници, одржаној 29. јануара 1993. године, у поступку испитивања законитости поступања припадника Војне полиције, поводом представке Наде Орашанин из Сарајева која се односи на лишење слободе Данила Орашанина, утврдила је да је Данило Орашанин незаконито лишен слободе. То су извршили припадници Војне полиције 25. маја 1992. године - пише у том ставу Комисије који је потписао Симовић.

Симовић је, на питање да ли је био предсједник Комисије која је контролисала Изетбеговићеву ТО и полицију рекао да је "то било кратко, само на почетку 1992. године и да се радило о заједничкој и мјешовитој комисији".

На нашу констатацију да то није тачно, јер је документ о Орашанину потписао 1993. године, Симовић каже да "зна за Орашанина и да му је тако спасен живот", али да "није сигуран да је он то потписао баш 1993. године".

- Могло се десити да је то умјесто мене потписао тадашњи судија Врховног суда или моја секретарица Мирсада. Никако не би требало да је то мој потпис, али свашта је могуће, дакле и то да сам се директно потписао - рекао је.

На питање да ли је знао и зашто није реаговао на ратне злочине почињене над небошњачким становништвом у Сарајеву, Симовић је рекао да је "Сарајево већ у мају 1992. године било без струје, воде и телефона".

- Ја нисам знао ни шта се на Aлипашином пољу дешава, али сам као потпредсједник Владе РБиХ и предсједник Комисије знао да се дешава оно за шта су нам подношене представке грађана кад је неко ухапшен или нестао. Захваљујући томе велик број људи је спасен - каже Симовић.

Писмо

Златко Бећкановић, ратни помоћник начелника Центра служби безбједности Сарајево, недавно је у писму сарајевским медијима оптужио Симовића да као потпредсједник Владе РБиХ никада није реаговао на ратне злочине почињене у Сарајеву и државни тероризам.

- Велике и значајне радне активности учинио је Миодраг Симовић као потпредсједник Владе РБиХ у периоду од децембра 1990. до средине 1993. године.... Када сам средином љета '92. полуслужбено посјетио потпредсједника Владе Симовића у његовом кабинету у згради ЦК СК БиХ у улици Ђуре Ђаковића број 40 (из чијег дворишта је већ био уклоњен споменик Ђури Пуцару Старом) у жељи да га информишем о неким текућим проблемима у раду служби безбједности ЦСБ Сарајево, био сам изненађен мирноћом господина Миодрага Симовића - пише Бећкановић.

Наставља да је Симовић био потпуно миран док му је износио податке о општем страху грађана: од упада овлашћених радника органа за унутрашње послове у станове, бројним привођењима, премлаћивањима, затварањима, пљачкама, неразјашњеним одвођењима и убиствима....

- Упозорио сам га о бројним мртвацима на Бентбаши, о организованом убиству Пере Ристовића и пет чланова његове породице, о подметању експлозивне направе у привременој канцеларији Боре Пиштала, директора Националне библиотеке, о успјешним застрашивањима кооптираног члана Предсједништва Ненада Кецмановића, о малтретирању замјеника републичког јавног тужиоца Славка Aшћерића и његове супруге, судије једног сарајевског суда, о киднаповању нећакиње и њеног младића, другог замјеника републичког јавног тужиоца Георгија Невструјева, о пријетњама и физичким нападима на окружног јавног тужиоца Ивицу Станића и његову породицу, о рекетирању и притварању Војислава Милијаша, директора Привредне банке Сарајево.... Био сам страховито деконцентрисан и мора да сам изгледао и панично и параноично. Миодраг Симовић је хладно рекао: "Хвала ти што си ме о томе упознао, жао ми је што је Вито (Витомир Жепинић, замјеник министра унутрашњих послова, оп. З.Б.) напустио Сарајево". Као да није знао да су тај његов друг и породица му читава три мјесеца били у кућном притвору. Напустио сам кабинет забринутији него што сам био кад сам дошао, мада сам унапријед знао да од моје исповијести неће бити ништа - написао је Бећкановић у недавном писму федералним медијима из Француске, гдје данас живи.

Симовић

На питање зашто тада или касније није пријавио незаконита хапшења, мучења и убиства, Симовић каже да је "све податке до којих је дошла, Комисија доставила МУП-у РБиХ".

- Поуздано знам да су бројне истраге вођене, а не знам колико је подигнуто оптужница и ко је од одговорних процесуиран - тврди Симовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.