Симболи у раљама политике

БАЊАЛУКА - Експресно донесена одлука Уставног суда БиХ да привремено стави ван снаге допуну републичког Закона о употреби заставе, грба и химне, а којом је прописано да се, између осталих, као равноправни симбол чује химна "Боже правде" и види грб Немањића пробудила је бројне духове прошлости и бацила ново свјетло на однос који, такозвано политичко Сарајево има према Републици Српској, српском народу и свему осталом што носи тај префикс. 

Народна скупштина Републике Српске усвојила је 5. новембра допуне Закона о употреби заставе, грба и химне којим је прописана могућност истицања застава и грбова и извођења химни страних држава са којима Српска има потписан споразум о успостављању специјалних и паралелних односа. 

На тај акт су бошњачки представници у републичком парламенту уложили вето те је коначан став о томе да је њиме повријеђен витални национални интерес бошњачког народа дао Уставни суд Републике Српске. 

Судије у Бањалуци су закључиле да у допуњеном закону нема ништа спорно те је и објављен у "Службеном гласнику Републике Српске" послије чега је бошњачки члан Предсједништва БиХ Денис Бећировић затражио да се томе изјасни Уставни суд БиХ у којем још нема ниједног судије из српског народа, а по Уставу су предвиђена два, већ само четири из Федерације и три странца. 

Прва одлука без, како су навели, прејудицирања коначне донесена је у веома кратком року, а њом је ван снаге стављен допуњени закон.

Док из Српске подвлаче да српски народ има право на то и да се без икакве потребе све увлачи у политичке игре, у другом дијелу БиХ, махом бошњачки политичари, траже од судија у Сарајеву да наставе давно започет процес рушењем обиљежја. 

Уставни суд БиХ је још 2007. године оспорио симболе и Српске и ФБиХ, јер нису одсликавали идентитет сва три конститутивна народа. Управо тада је и амблем, који је још званични симбол Српске, замијенио двоглавог орла који је до тада био грб, а химна "Моја Република" замијенила "Боже правде". Тим корацима, с друге стране, нису ишли у ФБиХ, у којој су оспорени застава и грб на којима су били љиљани и шаховница, јер није било договора о новим симболима који би визуелно представили и српски народ. 

У неком моменту као званични грб и заставу узели су ону коју користи и БиХ, а која је с друге стране још 1998. наметнута одлуком тадашњег високог представника у БиХ Карла Вестендорпа.

Кантони и мањине

Својевремено је чак и иза Маринка Чаваре (ХДЗ) док је био предсједник ФБиХ 2015. године стајала хрватска застава на једној конференцији за медије, а на питање о томе је одговорио ријечима да је то застава хрватског народа у БиХ и да он ту представља хрватски народ, додавши да би новинарима било боље да поставе питање због чега ФБиХ нема заставу, грб и химну.

Веома шаролика слика је и у кантонима који су засебна прича у оквиру ФБиХ, тако да је мало теже да Српска, на примјер, покрене поступак пред Уставним судом БиХ у вези са тим, а делегат из реда српског народа у федералном Парламенту Горан Броћета за "Глас Српске" каже да свједочимо устаљеној селективној пракси и када су у питању одлуке Уставног суда БиХ и њихова примјена. 

- Имамо бројне изјаве федералних званичника о употреби грба, заставе и химне Србије у Српској. Питам их све који су стали на ту страну, тврдећи да је то неуставно и како треба поштовати одлуке Уставног суда и да оне хитно морају бити примијењене на територији Српске, шта је са оним пресудама за ФБиХ? Кадикад је донесена пресуда да природни ресурси припадају локалним заједницама, али ништа није примијењено, а да не говорим о оним када се односе на симболе. Када је конкретно у питању кантон десет, из ког долазим, и данас је на свим службеним документима кантоналне Владе шаховница, иако је Уставни суд прогласио неуставним такво обиљежје. Иако је неуставним проглашен сам назив кантона Херцегбосанска жупанија то се и даље у јавним документима употребљава. Па, ево, питам те људе из ФБиХ зашто не устану и не побуне се против оваквих примјера непримјењивања одлука Уставног суда, а и ми смо конститутиван народ - истакао је Броћета. 

То је, сматра, само још један у низу покушаја да се блати Српска и српски народ у цјелини. 

- На то сви ћуте. И ОХР и остали - закључио је Броћета. 

Предсједник Српског клуба у Представничком дому Парламента БиХ Милан Петковић подвлачи да је одлука Уставног суда још једна у низу оних којима се жели дисциплиновати Народна скупштина и утабанати пут као томе да тај суд буде главни законодавац у БиХ. 

- Актима о заштити права националних мањима је дозвољено да они истичу симболе матичних држава, а то, изгледа, није дозвољено конститутивним народима тако да испада да националне мањине имају већа права и могу више да његују традицију и обичаје свог народа него они конститутивни. То је апсурдно и очито је да овдје Уставни суд жели да створи неку нову нацију да би угасио права конститутивних народа - рекао је Петковић који је и члан Заједничке комисије за људска права у Парламенту БиХ.

Оцијенио је и да је све само не случајно то што је привремена мјера донесена дан пред долазак предсједника Србије у Бањалуку и заједничко обиљежавање Сретења.

Ко је старији

Република Српска годинама указује на проблем који има са Уставним судом. Поједини правници сматрају да сви проблеми када је ријеч о тој правосудној институцији коријење вуку још из Дејтона када је потписано да кворум чини већина чланова тог суда, сматрајући да се српска страна тада могла боље оградити као на примјер што је прецизирано када је ријеч о Дому народа Парламента БиХ гдје сједница не може да почне ако нема три делегата из Српске. 

Анализирајући посљедњу одлуку Уставног суда правник Огњен Тадић рекао је да у складу са Законом о употреби заставе, грба и химне нико ко истакне симболе Србије или друге државе не може бити кривично одговоран због неизвршавања одлука крњег Уставног суда БиХ. 

Истакао је да привременом мјером није укинуто право да се уз симболе Српске истичу и симболи других држава, најважније је рећи Србије, јер је оно садржано у члану основног и важећег закона, који није оспораван. 

- Додатни став, а у односу на кога је крњи Уставни суд БиХ донио привремену мјеру, заправо је наглашавао један круг држава које имају већу блискост са Републиком Српском и њеним становницима и у том смислу је симболичког карактера (чак је написан тако да се могло тумачити да смањује круг држава чији се симболи могу истицати уз симболе Републике Српске, јер ставови не познају таква ограничења) - наводи Тадић у објави на мрежи "Икс".

Чак је раније предсједник Народне скупштине Српске Ненад Стевандић, а на чији приједлог је и усвојена допуна закона, подвукао да је ријеч о пажљиво избалансираном документу који није укинуо постојећа обиљежја.

- Они су добили шах-мат. Са етичке и моралне стране. Немањићко насљеђе је бар 300 година старије од Османског насљеђа и нема никакве проблеме ни са Хрватима ни Бошњацима. Крајње је незнање проблематизовати ту врсту приче - истакао је Стевандић.

Огласили су се и из ОХР-а прије него је закон стигао на адресу Уставног суда. И тада су рекли да ће на Уставном суду бити да, "у свјетлу своје досадашње судске праксе", оцијени уставност закона о допуни закона те навели да је тај суд већ прогласио неуставним те исте симболе.

Да је "Боже правде" свесрпска химна, а двоглави орао Немањића национални свесрпски грб прецизирано је у Декларацији усвојеној на Свесрпском сабору 2024. године.

ОДНОС ПРЕМА КОЛЕГАМА 

На понашање колега у Сарајеву у одређеним случајевима су указивали и чланови републичког Уставног суда. У неколико наврата је посланицима у Српској указивано на појаву да "Уставни суд БиХ занемарујући надлежност Уставног суда Републике Српске од случаја до случаја, прихвата или не прихвата да оцјењује уставност подзаконских општих правних аката ентитета за шта према Уставу БиХ није надлежан".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.