Шиљеговић: Срби скупо платили слободу, али створили темеље Српске

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Срби који су прије 30 година били изложени тешком егзодусу из Сарајева скупо су платили слободу, али захваљујући њиховој жртви и храбрости српских бораца данас постоји Република Српска као вриједност од непроцјењивог значаја, изјавио је Срни учесник егзодуса и директор тадашњег Српског радија Илиџа Бошко Шиљеговић.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Обиљежава се 30 година од егзодуса сарајевских Срба из 1996. године
• Више од 100.000 Срба напустило је подручје Сарајева након Дејтонског споразума
• Срби су оставили десетине хиљада кућа, станова и вијековна огњишта
• Егзодус почео 17. фебруара 1996. године на православни празник Задушнице
• Прва општина која је прешла у надлежност ФБиХ била је Вогошћа
• Посебно потресне биле су ексхумације и пренос посмртних остатака српских бораца
• Након егзодуса започета изградња Српског Сарајева, данашњег Источног Сарајева
• Радио Илиџа касније постао дио Радија Српско Сарајево
• Данас у Сарајеву живи око четири одсто Срба у односу на пријератни период
• Према оцјени саговорника, жртва сарајевских Срба сматра се једним од темеља стварања Републике Српске.

Егзодус као највећа жртва за стварање Српске

- Послије егзодуса и прогона Срба из Хрватске и пријетњи муслиманског руководства такозване РБиХ да ће сви Срби који су носили пушку одговарати, десио се и егзодус сарајевских Срба, који су платили највећу цијену за стварање Републике Српске - рекао је Шиљеговић.

Послије одбране својих огњишта и 35 офанзива, не изгубивши ниједан метар квадратни територије, те уз огромне губитке бораца и цивила од Илијаша до Грбавице, каже Шиљеговић, више од 100.000 Срба напустило је просторе Сарајева, који је био и њихов велики привредни, универзитетски, културни и спортски центар.

Напуштени домови и вијековна огњишта

Шиљеговић је указао да су прогнани Срби у Сарајеву у фебруару и марту 1996. године оставили десетине хиљада кућа и станова, као и своју вјековну земљу.

- Та цијена јесте велика, али је Република Српска од непроцијењиве вриједности и сарајевски Срби су дали огроман допринос за њено стварање. Ми смо се тада снашли у другим дијеловима Републике Српске, како у Источном Сарајеву тако и у Бијељини у Брчком, у Добоју, па и у иностранству - нагласио је Шиљеговић.

Улога Српског радија Илиџа у рату

Говорећи о оснивању и раду Српског радија на Илиџи, он је рекао да је то био трећи студио у Републици Српској и да су имали три предајника - "Требевић", "Кмур" и "Велики Жеп", уз двадесетчетворочасовно извјештавање.

- Покренули смо тада изградњу РТВ дома са по два радијско-студијска и телевизијско-студијска простора, урађен је био антенски стуб, а била је развијена и музичка продукција са Слободаном Видовићем и Радетом Видићем на челу, као и редакција `Српско слово`, чији је тим водила новинарка Жељка Домазет - навео је Шиљеговић.

Он је додао да је, након потписивања Дејтонског мировног споразума и сеобе сарајевских Срба, Радио Илиџа преселио у касарну "Слободан Принцип Сељо".

- Одлуком Владе Републике Српске и града Српско Сарајево формира се Радио Српско Сарајево спајањем Радија Илиџа и Радија Грбавица - рекао је Шиљеговић.

Почетак егзодуса сарајевских Срба

На данашњи датум 1996. године, федералне полицијске снаге ушле су у Вогошћу, коју је прије тога напустила српска полиција, тако да је то била прва општина која је прешла у надлежност Федерације БиХ. Комплетном операцијом почетка егзодуса сарајевских Срба руководио је тадашњи федерални министар унутрашњих послова Авдо Хебиб.

Током тог библијског егзодуса сарајевских Срба најпотресније сцене биле су сеобе посмртних остатака српских бораца, јер су поносне српске породице одлучиле да ексхумирају своје мртве и пренесу их у Републику Српску, не желећи да муслимански вандали скрнаве гробове њихових најмилијих.

Од Српског до Источног Сарајева

Након три и по године успјешне одбране Илиџе, Илијаша, Хаџића, Грбавице и дијелова општина Нови Град и Центар, погибија, рањавања, губитка имовине, а потом принудног избјеглиштва, сарајевским Србима егзодус је дјеловао као узалудна жртва, али и неминовна судбина.

Према историјским подацима и званичним документима, егзодус сарајевских Срба, који у ФБиХ називају "мирном реинтеграцијом", почео је 17. фебруара 1996. године, на православни празник Задушнице, јер је планирано исељавање Срба са ових подручја требало да буде 19. марта 1996. године.

Послије ове сарајевске голготе и масовног премјештања из муслиманског на територију Републике Српске почиње изградња новог Сарајева које се називало Српско Сарајево, али је због притиска ЕУ име промијењено у Источно Сарајево.

Временом се нови град на самој граници два ентитета ширио и постао један од модернијих градова у чијем саставу је шест општина.

НАТО и ЕУ одлучили су да предају Сарајево муслиманима и помогну у етничком чишћењу Срба, иако је око 70 одсто земљишта у Сарајеву у катастарском власништву Срба.

Данас у Сарајеву живи само око четири одсто Срба у односу на пријератно стање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.