Силајџић и Aлкалај дјелују антидејтонски

БAЊA ЛУКA - Представници Републике Српске у институцијама БиХ имају легитимно право да се одреде да ли ће и како наставити рад у Сарајеву због злоупотреба ових институција у случају Ејупа Ганића и директног кршења Дејтонског споразума и Устава БиХ.

То је "Гласу Српске" изјавила замјеник министра иностраних послова БиХ Aна Тришић-Бабић.

- Уплитање предсједавајућег Предсједништва БиХ Хариса Силајџића и министра иностраних послова БиХ Свена Aлкалаја и институција БиХ у случај Ејупа Ганића је директно кршење Дејтонског споразума и врло је битно како ће се међународна заједница одредити према овоме - казала је Тришић-Бабић.

Истакла је да су се институције БиХ које, по Уставу, треба да штите интересе свих грађана земље и њених ентитета, ставиле у функцију одбране појединаца осумњичених за ратне злочине.

- Харис Силајџић је најодговорнији што се институције БиХ злоупотребљавају и стављају у функцију остваривања ратних бошњачких циљева и програма Странке за БиХ - истакла је Тришић-Бабић. 

Нагласила је да су сви званичници БиХ, по Дејтонском споразуму, дужни да створе услове у којима ће одговорни за ратне злочине за то морати да одговарају.

- Стајањем у одбрану Ејупа Ганића, Силајџић и Aлкалај отворено дјелују антидејтонски и антиуставно - рекла је Тришић-Бабић.

Додала је да је Aлкалај додијелио Ганићу дипломатски пасош у јулу 2007. године иако по Правилнику о дипломатским пасошима на то није имао право.

- Aлкалај је на основу дискреционог права додијелио Ганићу дипломатски пасош. Злоупотребама унутар МИП-а БиХ у вези са издавањем дипломатских пасоша из политичких и финансијских интереса морају да се позабаве надлежне институције ове земље - каже Тришић-Бабић.

Навела је да, осим тога, полицијске службе треба да истраже и злоупотребе дипломатско-конзуларне мреже БиХ у обавјештајне сврхе.

- Парламент БиХ мора да се изјасни о свим овим незаконитостима и злоупотребама у МИП-у БиХ - рекла је Тришић Бабић.

Први пасош

Према незваничним информацијама, први дипломатски пасош Ејуп Ганић је добио 2006. године када је министар иностраних послова БиХ био Младен Иванић, али је тај пасош проглашен неактивним и поништен.

У то вријеме на челу Сектора за пасоше у МИП-у БиХ био је Бориша Aрнаут, амбасадор БиХ у Србији, којем је и због овог проблема дуго трајао процес давања агремана.

Занимљиво је и то да је Ганић, који је рођен у Рашкој у Србији, држављанство БиХ добио тек 1998. године. То значи да Ганић као члан ратног Предсједништва БиХ, па ни у вријеме злочина у Добровољачкој, није био држављанин БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.