Фото: Шесторка похапшена због покоља Срба у селу Чемерно код Илијаша
Сарајево - Шест особа ухапшено је јуче на подручју општина Какањ и Илијаш због сумње да су починили ратни злочин и убили око 30 Срба у илијашком селу Чемерно 10. јуна 1992. године.
Хапшења су по налогу Тужилаштва БиХ обавили припадници Агенције за истраге и заштиту БиХ (СИПА). Тужилаштво БиХ саопштило је да се ради о некадашњим припадницима Територијалне одбране и Армије РБиХ Теуфику Турудићу и Сенаду Сикири из Какња, Мирсаду и Нусрету Бешлији и Хамдији Спахићу из Илијаша и Мирзету Бешлији из Сарајева.
- Осумњичени су да су у својству команданата и припадника структура Територијалне одбране и Армије РБиХ из Какња, Илијаша и Брезе 10. јуна 1992. године учествовали у нападу на село Чемерно настањено становништвом српске националности. Током напада почињен је ратни злочин у којем је убијено око 30 особа српске националности, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година. Међу њима је било и десетак жена. Злочин у Чемерну представља један од најтежих злочина над жртвама српске националности на подручју Илијаша и околине - навело је Тужилаштво.
Ухапшени су приведени у СИПА на криминалистичку обраду, након чега ће бити предати тужиоцу, који ће их испитати и након тога донијети одлуку да ли ће затражити да им буде одређен притвор.
Срби у Чемерну побијени су на најмонструозније начине. Више очевидаца злочина у Чемерну је рекло да су на унакаженим тијелима цивила виђени трагови крампова, мотика, тољага, ножева, виљушака... Убијане су читаве породице, само три предратна становника су успјела да преживе покољ, а 15 кућа је спаљено. Налог за напад на Чемерно, према прикупљеним подацима, издао је бивши официр ЈНА Јусуф Мушинбеговић, а учествовало је око 100 припадника Територијалне одбране из села Корита, Махмутовића Ријека и Орахова. Предводници су били Енес Дурак и Мирсад Бешлија.
Једна од јединица која је учествовала у овом злочину је и Друга чета Територијалне одбране из Какња, која је бројала око 40 чланова, предвођених Теуфиком Турудићем. У нападу су учествовали и припадници ХОС-а, који су имали штаб у Тарчин долу. Читавом акцијом командовао је Џемал Хаџић из Територијалне одбране, а напад је ишао из три правца.
Сви убијени мјештани села Чемерно су јуна 1992. првобитно сахрањени у заједничку гробницу у селу из којег је Комисија за тражење несталих РС 1999. године ексхумирала 30 тијела. Нека тијела нису пронађена, јер су запаљена. Међу њима је била слијепа и непокретна старица Новка Милић. Посмртни остаци су касније из Чемерна пренесени и сахрањени на борачком гробљу на Сокоцу.
Чемерно је данас пусто, јер се нико од преживјелих није вратио. Срби село посјећују 10. јуна, да би паљењем свијећа и полагањем вијенаца одали почаст жртвама. Чланови породица страдалих поздравили су хапшење и изразили наду да ће злочинци бити адекватно кажњени за своја недјела. Јован Дамјановић, чији су мајка, брат и многобројни чланови уже породице убијени, рекао је да се непотребно дуго чекало на хапшење злочинаца.
- Све се знало ко је шта радио именом и презименом, али боље је да су их ухапсили икада него никада - казао је Дамјановић.
Мирјана Цабо из Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево нада се да ће правосуђе радити у интересу правде.
- Надамо се да се неће поновити ситуација из неких других случајева који се односе на злочине над Србима. Дуго смо чекали правду и надали јој се - истакла је Цабова.
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић похвалио је тужиоца који ради на овом предмету.
- У јануара ове године уступили смо му све материјалне доказе који се односе на овај злочин и налазе са ексхумације обављене 1999. године. Доставили смо и сву другу документацију и ратни дневник једног од команданата Османа Барјактаревића, који је предводио учеснике овог напада, а који више није међу живима - истакао је Којић.
Он се нада да ће бити подигнута оптужница, јер постоји воља поступајућег тужиоца да одговорни за овај злочин буду процесуирани.
Тања Вуковић, кћерка убијеног Здравка Вуковића, годину послије покоља је извршила самоубиство ручном бомбом у избјегличком центру у Илијашу. Она је то урадила у очајању, јер је у подруму своје куће сакривена гледала како јој убијају најближе.
- ратни злочин против цивилног становништва
- ратни злочин против ратних заробљеника
- организовање групе људи и подстрекавање на учињење кривичних дјела ратног злочина
- противправно убијање и рањавање непријатеља
- повреде закона или обичаја рата
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.