Шеранић: Пооштравање мјера зависи од процента вакцинисаних

БАЊАЛУКА - „Ниједна вакцина није опасна и не треба у јавности лицитирати о опасности вакцине, јер опасности од вакцине нема. Вакцине су безбиједне и ефикасне, али што се тиче њихових карактеристика, свакако да су оне различите, јер је њихова производња рађена на различитим основама", рекао је министар здравља и социјалне заштите Ален Шеранић за Елта телевизију

Он је још једном позвао све грађане да се вакцинишу, јер би се пратећи примјере из свијета, са порастом броја вакцинисаних смањила могућност увођења рестриктивнијих мјера и евентуално новог затварања.

- Што се тиче вируса корона данас се налазимо у ситуацији у којој смо се налазили и прошле године, са аспекта да имамо погоршање епидемиолошке ситуације. Међутим, у односу на прошлу годину наравно да је научно и стручно познато много више релевантних чињеница које нам данас омогућавају да контролишемо епидемију. Ту нам је вакцинација, као најважнији алат, а са којом имамо могућност да контролу ове епидемије учиномо много бољом. Међутим, са аспекта погоршања ситуације морам рећи да је она условљена са неколико фактора, прије свега мутацијом вируса. Данас имамо делта сој који је верификован и у Републици Српској, али и у 170 земаља свијета, а који је много заразнији него сојеви који су били претходно. Да ће вирус мутирати је било познато и прошле године, када смо разговарали такође на ову тему. То ће се то дешавати свакако и у будућности и то је један изазов који човјечанство има, а најбоља могућност контроле епидемије у том случају је вакцинације. Тренутно у Републици Српској имамо пораст броја лица која су заражена и имамо пораст броја лица која су на болничком лијечењу. За сада пратимо цијелу ситуацију у Републици Српској, боља је ситуација него што је то било у трећем таласу, у марти и априлу јер смо тада већ имали повећан број лица која су била на болничком лијечењу када је талас тек кренуо. Тако да је сада боља ситуација у смислу стартне позиције, јер смо имали врло добро љето – јун, јули са потенцијално једним или два заржажена која су се јављала у том периоду.

Сигурно да оно што грађане највише занима јесте откуд прије три, два мјесеца једноцифрен број заражених, а сад нагло троцифрени?

Неколико ствари је ту везано. Прије свега љетни период када се доста путовало, доста смо одлазили на море, одморе, циркулисали су људи из цијелог региона и свијета. Та циркулација људи, социјални контакт који, уколико није исконтролисан доводи до лакшег преноса вируса поготово ако је он заразнији, као што је случај са  делта сојем, тај број онда врло брзо расте. Свакако, с друге стране нама сада долази један период, од октобра до марта наредне године, познат по акутним респираторним инфекцијама када се људи, због времена и посла повлаче у унутрашњост простора. Тако да, то су све ствари које условљавају да се епидемија развија. Свака епидемија, па ево и ова показало се, има свој успон, врхунац и пад. Тако ће бити и са овим таласом, али оно што овај талас разликује од претходних је свакако вакцинација.

Налазимо ли се у четвртом таласу?

Може се тако рећи. Према графиконима које имамо и које приказујемо то иде управо у тој синусоиди, народски познато таласима. Може се и о томе говорити, али то није толико важна информација за грађане, него је битно да када разговарамо са грађанима прије свега разговарамо о томе како они могу заштити себе, своје породице и на крају цијело друштво.

Колико су се до сада спроведене епидемиолошке мјере показале ефикасне у борби са пандемијом? Треба ли их пооштрити?

Мјере су се показале добре за све оне који су их поштовали. Мислим да смо у посљедњих годину и по дана свакако научили много о мјерема и на који начин можемо да се заштитимо. Мислим да свако од нас зна, па и ако кренемо од дјетета  у првом разреду шта треба да урадимо да бисмо се заштитили када говоримо о преносу вируса корона. Међутим, што се тиче пооштравања мјера мислим да ствар и није толико на репресији о чему смо толико често говорили, него на томе да имате један континуитет и прихватање тих мјера од грађана. Те мјере су и данас на снази, на вама је да их поштујете, а на инспекцији да контролише. Међутим, најбоље спровођење мјера је оно које грађани прихватају, јер схватају да њима то лично доноси добро.

Када говоримо о превенцији, тренутно смо у процесу вакцинације, а ту су јако подијељена мишљења. Можете ли нам рећи какав је Ваш став и  да ли сте задовољни одзивом у Републици Српској?

Што се тиче вакцинације, мислим да је мој став одавно и јавно познат и то је научни и стручни став, а то је да је вакцинација најефикасније средство у заштити вашег здравља, када говоримо о вирусу корона и да она представља једно од најважнијих механизама у контроли епидемије. Можемо се вратити у погледати податке из прошле или прије двије седмице. Данска је укинула све мјере јер је вакцинација прешла између 70 и  80 процената. То нам говори да када имате могућност да дјелујете на вирус онда мјере према средини и појединцу могу да буду и блаже. Све док ми не дјелујемо у потпуности на вирус, а то су вакцине и лијекови које имамо на располагању онда нам мјере према средини и појединцу морају да буду рестриктивније. Мене грађани често питају хоћете ли нас затварати. Међутим, када говоримо о томе морам признати да је ситуација у Српској мало другачија, јер у односу на прошлу годину када су препоруке што се тиче мјера биле доста рестриктивније нисмо имали овај проценат грађана који су вакцинисани. Сви се воде тим показатељима када је у питању доношење нових мјера. Оно што ми грађанима покушавамо да објаснимо јесте да вакцинација њима лично доноси добро.  С друге стране, ви као појединац у том колективном свјетлу доприносите да вакцинација расте и да онда мјере које буду одређене према заједници, средини могу да буду и блаже. Оно што је важно за вакцинацију говорити јесте да са вакцинацијом штитите првог до себе, јер има оних који не могу да приме вакцину и не могу да буду заштићени. Ми смо често и у области системске вакцинације дјеце говорили да ако се вакцинише разред дјеце, ако је 95 одсто дјеце вакцинисано онда оних пет одсто који не могу да буду вакцинисани, ће да буду здрави. То су дјеца са рецимо акутном леукемијом, са различитим хроничним обољењима који због свог стања не могу да буду вакцинисани. Значи њих ће штитити ових 95 одсто вакцинисаних. То је врло слично и сада у овом нашем окружењу, што нам се већи број грађана буде вакцинисао у том тренутку ће и мјере бити другачије разматрене, а оно што је још важније бићемо више заштићени.

Колико је до сада процентуално вакцинисаних у Српској? Колико сте Ви задовољни са размишљањима грађана Републике Српске када је у питању вакцинација?

Што се тиче вакцинације грађана у Републици Српској, према подацима Института преко 286.000 вакцина прве дозе је на терену, те 225.000 друге дозе је већ аплицирано, што је отприлике између 32 и 33 одсто, ако рачунамо да су то грађани који су пунољетни. С друге стране ми имамо препоруку за вакцинацију дјеце, наравно уз одобрење надлежног љекара и родитеља. То је нешто што се у свијету већ ради за поједине вакцине и имамо препоруке да се дјеца изнад 12 година могу вакцинисати. Наравно, као што смо дали и вакцину и то смо дали на добровољној основи, односно да родитељ процјени да ли жели да вакцинише дјецу и на тај начин их заштити. Што се тиче вакцинације, мислим да она може бити и боља. Ми смо са аспекта здравственог система учинили много. Организовали смо оно што је било потребно, а то је да грађани имају доступност вакцинације кроз вакциналне пунктове у домовима здравља или смо други механизам имали да организујемо посјету привредницима, па да мобилни тимове раде вакцинацију на радном мјесту. Имали смо и трећи модел, који је подразумијевао посјету тимова домова здравља удаљеним сеоским подручјима за грађане који не могу стићи и доћи да се вакцинишу. Наравно, разматрали смо и друге моделе које смо примјењивали у вакцинацији појединих угрожених група. Тако да, вакцинација је свакако учињена доступном кроз тај механизам и кроз механизам набавке вакцина.

Каква је ситуација у Републици Српској када је у питању набавка вакцина? Да ли их имамо довољно тренутно?

У Републику Српску је посљедњих осам мјесеци дошло преко 1.200.000 доза вакцина. Према доступним подацима већ око 850.000 употребљено, аплицирано према грађанима. Ми континуирано добијамо вакцине. Што се тиче ЦОВАЏ и програма Еурохеалтх, то је механизам из којег добијамо у мањим траншама вакцине. Ми смо добили оно што смо наручили што се тиче кинеског произвођача Синофарма, завршава се уговор и за набавку Спутњика, тако да у овој фази ми смо тражили процјену Института везано за неки наредни период каква ће бити потреба за вакцинацијом и наравно да се утврде релевантне чињенице по питању аплицирања треће дозе и потреба за трећом дозом вакцина у Републици Српској, тзв. бустер или појачивачком дозом.

Дакле, у овом тренутку не можемо говори да ће бити неког већег затварања или пооштравања мјера?

То су ствари које сам ја неколико пута прошле године говорио. Зависи од чињеница од тренутка до тренутка. Видим да су многи у свијету кренули да прате онај показатељ који смо ми пратили  од октобра прошле године, а то је да смо се фокусирали на број лица који су у болницама. То је нешто што и сада тренутно пратимо и на бази тога ћемо реаговати. Свакако олакшавајућа околност за размишљање о мјерама је процес вакцинације и број лица која су вакцинисана. Оно јесте прилика да поручимо грађанима да тиме што ће се вакцинисати помажу и себи и свима нама да се донесу другачије одлуке када говоримо о заједници и мјерама унутар заједнице. Британија је укинула све мјере, Данска је укинула мјере, Шведска укида све мјере са 29. септембром, јер се тог датума очекује прелазак постотка од 80 одсто вакцинисаних. Ту је једна позната сјеверњача самосвијест о томе како појединац учествујеу колективитету и солидарности друштва. Тако да тих 80 одсто у Шведској ће штити оних 20 одсто који и неког разлога не могу или не желе да приме вакцину.

То је проценат који би и код нас требало да буде задовољен да бисмо пупустили мјере?

Свакако. Проценат од 70 одсто је проценат којем тежимо што се тиче вакцинисаних лица, без обзира да ли сте или нисте преболовали корону. Значи то не разматрамо, разматрамо само проценат вакцинисаних и томе свакако тежимо. Томе теже све земље и зато и јесте толика поента на вакцинацији. Ако погледате прошлу годину, ми смо сви толико чекали ту вакцинацију и када смо дочекали ту вакцину сада нешто паметујемо око те вакцине, а то је најбољи начин како можемо да контролишемо епидемију, преноси banjaluka.net.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.