Седлар својом "истином" пере злочине у "Лори"

БАЊАЛУКА - Тврдити да је логор "Лора" у Сплиту током ратних деведесетих година прошлог вијека био војни притвор, исто је као и наводити да је концентрациони логор Јасеновац био радни камп у ком су се играле фудбалске утакмице између логораша и њихових чувара и изводила опера "Мала Флорами".

Каже ово за "Глас Српске" директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац, поводом приказивања документарног филма у Сплиту "72. бојна ВП - истина" хрватског редитеља и сценаристе Јакова Седлара, а у ком се, између осталог, тврди да је озлоглашени логор "Лора" у ствари био "пристојан и цивилизацијски војни притвор", да у њему није било никаквих ратних злочина, већ само појединачних прекорачења овлашћења какво се, како се истиче у овом документарном филму, догађа "у свим војним притворима свијета". У филму је указано и на судске поступке који су вођени за ратне злочине против припадника поменуте јединице, уз поруку да је затражено њихово помиловање. Захтјев су потписали команданти бригада на челу с генералом Антом Готовином.

Према ријечима Штрпца, филм потписује редитељ Јаков Седлар, који је снимио и контроверзни филм "Јасеновац - истина", кроз који се провлачи мноштво лажи и фотошопираних истина, с којима се негира холокауст и усташки геноцид, уз констатацију да је у овом концентрационом логору убијен далеко мањи број људи те да се углавном радило о Хрватима, а ако је којим случајем и преминуо неки Србин, то било због неке болести.   

Истиче да Седлар новим документарцем, посвећеном сплитском логору "Лора", покушава исто да кроз ријеч "истина", која се појављује у именима оба филма, као прво да тежину својим филмским дјелима, а онда и наметне један екстремни наратив и опасну матрицу хрватској јавности, којим се оправдавају и перу не само усташки злочини почињени у НДХ, већ и они почињени током деведесетих година прошлог вијека у Хрватској.

- Шта за њега значи ријеч истина могли смо видјети у филму о Јасеновцу. Он сада ту истину покушава пренијети на логор "Лора", који је био све само не војни притвор. Могао бих данима причати шта се све дешавало у овом логору, јер сам разговарао са великим бројем оних који су на сву срећу преживјели овај логор, али су прошли страшну физичку и психичку тортуру. То је, према признању чак и појединих хрватских невладиних организација, био логор страве и ужаса у ком су примјењиване и неке од усташких метода мучења - каже Штрбац.

Сматра да се иза свега крије класични облик пропаганде, да се фотошопираном истином прикрије она права, додајући да се нажалост на овим нашим просторима деценијама намећу и пропагирају разне верзије истине, које никако не могу допринијети помирењу.

- Врло често ме питају када ће доћи до истинског помирења и нормалног суживота. Одговор је када будемо имали само једну истину и један уџбеник из историје 20. вијека. Да ли ће се то и када десити? На то питање немам одговор, не видим свјетло на крају тунела - поручио је Штрбац.  

Сплитски Жупанијски суд осудио је прије двије године Томислава Дуића, некадашњег управника логора "Лора" у Сплиту на казну од осам година и шест мјесеци затвора због ратних злочина. Пред истим судом изречена је казна и Емилију Бунгуру, којем је суђено као чувару који је учествовао у ратном злочину против цивила и ратних заробљеника. Он је добио казну од четири године и десет мјесеци затвора.

Мучилиште

Логор "Лора" у Сплиту био је у функцији од 1992. до 1997. године. Према свједочењима преживјелих логораша, "Лора" је била један од најужаснијих на простору бивше Југославије. Првобитно су у њега довођени Срби са простора некадашње СР Хрватске, а од априла 1992. године, када се заратило у БиХ - и са тих простора. Они су свакодневно били изложени разним врстама нехуманог, суровог и понижавајућег мучења, а наношене су им и тешке тјелесне повреде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.