СБ У о ситуацији у БиХ, Српска тражи крај протектората

БАЊАЛУКА - Амбасадори у Савјету безбједности Уједињених нација (СБ УН) отвориће у петак 30. октобра једну од важнијих дискусија о ситуацији у БиХ и то на основу докумената који су у Њујорк стигли из ОХР-а и Бањалуке с фокусом на заоставштину високих представника.

Став Српске је сажет у редовном полугодишњем извјештају који је јуче усвојен у Влади Републике Српске и који је, као такав, послат у САД како би се на тој, важној адреси за Дејтонски мировни споразум, чуо глас Републике Српске у вези са дешавањима у БиХ.

Октобарска сједница СБ УН долази у доба када је амерички дипломата Луис Кришок на челу ОХР-а као вршилац дужности високог представника након што је Кристијан Шмит, управо под америчким притиском, поднио оставку мају, тик пред сједницу управо тог Савјета.

Кришок, који је првобитно требало само 14 дана да буде у својству в.д, је и даље у том статусу, јер Вашингтон и Брисел не могу да се договоре о високом представнику, односно о томе да он буде тај који ће затворити ОХР.

Посебно поглавље управо о ОХР-у, односно дјеловању високих представника и посљедицама њихових наметнутих одлука, има и у најновијем извјештају Владе Српске о ситуацију у БиХ у периоду од маја до октобра.

Упозорење

Упозорено је, наиме, да ОХР продужава са својим деструктивним дјеловањем и подношењем типских извјештаја у којима се грубо искривљује стварно стање у БиХ и погрешно приказују узроци њене дисфункционалности.

- То и не чуди, јер је ОХР одувијек био главни узрок те дисфункционалности, а никада извор рјешења – поручено је из Српске.

Посебно драстичан примјер представља, навели су, Шмитова једнострана одлука којом је непоступање по одлукама високог представника прогласио кривичним дјелом, потпуно заобишавши демократске уставне институције БиХ.

Ипак, наводе, од Шмитове "оставке" у мају кључни креатори политика и многи други посматрачи широм свијета коначно све отвореније признају да се диктаторска владавина високог представника над БиХ мора без одлагања окончати.

Позиви на затварање ОХР-а

У мају су тако двојица бивших високих представника, Карл Билт и Волфганг Петрич, реаговала на Шмитову најаву "оставке" поновивши своје позиве на затварање ОХР-а.

- Билт је на мрежи "Икс" написао да је послије 30 година ОХР изгубио сврху постојања и да је потребна нова иницијатива. У мају је Аднан Ћеримагић, виши аналитичар за западни Балкан у Европској иницијативи за стабилност изјавио је да је ОХР "у супротности са владавином права, јер не испуњава ни основне демократске критеријуме, а Сабине Беплер-Шпал, предсједница њемачког либералног истраживачког центра Фрајблик институт, написала је у мају да је повлачење америчке подршке Шмиту "корак који треба поздравити. Нека његово уклањање означи почетак раздобља у којем ће демократија и слобода добити прилику" – наведено је у извјештају Владе.

"Сарајево Тимес" је у јуну објавио да су највеће хрватске политичке странке у БиХ једногласне у ставу да је дошло вријеме да ОХР престане са радом, а с тим су сагласни и познаваоци прилика у региону.

Став САД

Марко Прелец из Међународне кризне групе изјавио је у августу да је став САД о високом представнику исправан и да је 30 година након окончања непријатељстава, веома тешко објаснити зашто и даље треба да постоји међународно именовани званичник са овлашћењима каква су високи представници имали у БиХ.

- Коначно у чланку из августа у часопису "Harvard Journal of Law & Public Policy", Џозеф Е. Шмиц и Брајан Т. Кенеди пишу да је именовањем Американца за вршиоца дужности високог представника 1. јула 2026. године дошло вријеме да се тиранска бонска овлашћења ОХР-а, на основу којих су донесене стотине "тобожњих законодавних аката", да се послужимо ријечима из наше Декларације независности од 4. јула 1776, буду проглашена ништавим аб инитио, односно ништавим од почетка, као да никада нису ни постојала – написано је у извјештају Владе.

И у овом документу је упозорено да равнотежу успостављену Дејтонским уставом све више угрожавају централистичке политичке агенде бошњачких странака, које се деценијама ослањају на ОХР како би заобишле обавезне уставне механизме и мијешале се, непосредно и посредно, у демократске и судске процесе у БиХ.

У Њујорк је, осим извјештаја Владе, отпремљен и извјештај из ОХР-а који је у Српској оцијењен и овај пут као нетачан и необјективан.

Порука из Брисела

Републички званичници су поновили да је дјеловање бирократског апарата под управом странаца, који не подлијеже никаквом стварном надзору, подрива суверенитет БиХ и у супротности је са европским стандардима и основним демократским начелима. Цитиран је и дио из Мишљења Европске комисије о захтјеву БиХ за чланство из 2019, у вези са ОХР-ом.

- Таква опсежна међународна супервизија је, у принципу, неспојива са суверенитетом Босне и Херцеговине, а самим тим и са чланством у ЕУ. Као што истиче и Волфганг Петрич, бивши високи представник "БиХ неће имати европску будућност све док не престану све интервенције споља" – заведено је и у посљедњем извјештају Владе Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.