Савјет министара: Усвојена информација о донацији Кине од 50.000 вакцина

САРАЈЕВО - Савјет министара усвојио је данас информацију о условима за прихват донације Кине намијењене за сузбијање ширења ковида 19, те одобрио изјаву о преузимању обавеза у вези са пријемом донације вакцина, коју ће потписати министар цивилних послова БиХ.

На овај начин су створене претпоставке за долазак у БиХ 50.000 доза вакцине "синофарм", које ће донирати Кина, саопштено је из Савјета министара.

Савјет министара крајем марта је извршио њихову расподјелу, и то Републици Српској 18.620, Федерацији БиХ /ФБиХ/ 30.380 и дистрикту Брчко 1.000 доза.

На данашњој сједници Савјета министара усвојен је овогодишњи програм рада ове институције којим се планира убрзано спровођење неопходних законодавних, социоекономских и друштвених реформи приоритетно усмјерених на рјешавање питања важних за грађане, одговорно управљање, владавину права, безбједност и просперитет.

Савјет министара је и програмски опредијељен да допринесе убрзању реформских процеса, како би БиХ могла отпочети преговоре о придруживању ЕУ.

Најважнији задатак Савјета министара складу са Програмом за 2021. годину је да, у координацији са другим нивоима власти у БиХ, нађе благовремене и адекватне мјере које ће сачувати животе и здравље грађана, а уједно и реални сектор и радна мјеста.

Намјера Савјета министара јесте да и даље буде интеграциони фактор у односима унутар БиХ, што је показао у досадашњем мандату јер су односи ентитетских и власти на нивоу БиХ значајно унапријеђени путем координације заједничких политика, наведено је у саопштењу.

Обезбјеђивањем финансијских средстава од међународних финансијских институција, Савјет министара у сарадњи са властима у Републици Српској и ФБиХ жели покренути велики инвестициони циклус у јавном сектору који ће бити замајац приватном сектору.

У том свјетлу наставиће се добра сарадња са Свјетском банком, Међународним монетарним фондом, Европском банком за обнову и развој, те Европском инвестиционом банком.

Кључне реформске области у наредном периоду уско су везане са приоритетима који су истакнути у социоекономским реформама у БиХ до 2022. године, а које су усвојили Савјет министара БиХ и ентитетске владе.

Генерални секретаријат Савјета министара доставиће Програм рада Парламентарној скупштини БиХ ради упознавања, наведено је у саопштењу.

Јавни дуг на крају прошле године износио око 12,2 милијарде KM

Стање јавне задужености БиХ на дан 31. децембар прошле године износи 12.154.560.000 КМ, од чега се на спољни дуг односи 8.662.660.000 КМ или 71,27 одсто, а на унутрашњи 3.491.900.000 или 28,73 одсто, наведено је у Информацији Министарства финансија и трезора коју је данас на сједници у Сарајеву усвојио Савјет министара.

У односу на 31. децембар 2019. године јавни дуг се повећао за 943,32 милиона КМ или 8,41 одсто, од чега се спољни дуг повећао за 519,89 милиона КМ или 6,38 одсто, а унутрашњи дуг за 423,43 милиона КМ или 13,8 одсто, саопштено је из Савјета министара.

У укупном стању јавне задужености Федерација БиХ учествује са 51,14 одсто, Република Српска са 47,91 одсто, институције БиХ са 0,52 одсто, а Брчко дистрикт са 0,44 одсто.

Учешће јавног дуга БиХ у бруто домаћем производу /БДП/ у 2020. години износи 35,08 одсто, што БиХ сврстава у ред најмање задужених земаља у региону.

Када се посматра структура спољног дуга по кредиторима, највеће учешће имају Свјетска банка – ИДА и ИБРД са 30,74 одсто, Европска инвестициона банка са 23,20 одсто, Међународни монетарни фонд са 10,48 одсто, Европска банка за обнову и развој са 7,16 одсто и Паришки клуб кредитора са 6,29 одсто, а што представља 77,87 одсто укупног стања спољног дуга, наведено је у саопштењу.

Сервис спољног дуга БиХ у 2020. години износи 771,32 милиона КМ, од чега се на главницу односи 622,38 милиона КМ или 80,69 одсто, а на камату 148,94 милиона КМ или 19,31 одсто.

У укупном износу сервиса спољног дуга БиХ Федерација БиХ учествује са 63,80 одсто, Република Српска са 33,90 одсто, а Брчко дистрикт и институције БиХ са 1,2 одсто, односно 1,1 одсто.

Нема сагласности о одлуци о посебним заштитним мјерама

Савјет министара, са пет гласова за и три против, није постигао консензус у вези са доношенјем одлуке о посебним заштитним мјерама на увоз одређених производа поријеклом из земаља чланица ЕУ.

О овој одлуци Савјет министара ће се изјашнјавати у другом кругу гласанја, саопштено је из Савјета након данашнје сједнице.

Савјет министара утврдио је Приједлог споразума о финансиранју Годишнјег акционог програма за БиХ за 2020. годину између ЕУ, коју представља Европска комисија, и БиХ, коју представља Дирекција за европске интеграције БиХ, са основама за нјегово закључиванје.

Споразумом је дефинисано да ће ЕУ финансирати 64.520.000 евра од укупно 91.520.000 евра, колико је процијењена вриједност Годишњег акционог програма за БиХ за 2020. годину.

Разлика од 27.000.000 евра односи се на суфинансирање пројеката БиХ из области животне средине, и то посредством одобрених ЕБРД кредита за пројекте реконструкције водоснабдијевања шест општина Сарајевског кантона и реконструкције и проширења водоснабдијевања Бањалуке.

Усвојен извјештај о Трговској гори

Савјет министара усвојио је данас у Сарајеву, на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа, Извјештај о раду Координационог тијела, Експертског тима и Правног тима у вези са проблематиком одлагања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива на локацији Черкезовац на Трговској гори, у хрватској општини Двор.

Извјештај даје хронолошки преглед предузетих активности Координационог тијела те Експертског и Правног тима које је раније формирао Савјет министара с циљем припреме свеобухватне стручне анализе стања и утицаја могућег одлагалишта на Трговској гори, те приједлога мјера заштите становништва у 13 општина у БиХ у сливу ријеке Уне и животне средине, као и израде стратегије правне заштите интереса БиХ, саопштено је из Савјета министара.

Наведено је да је, узимајући у обзир новонасталу ситуацију са учесталим земљотресима у Хрватској, Савјет министара задужио Министарство спољне трговине и економских односа да припреми приједлог одлуке којом би у Експертски тим били укључени и стручњаци за регионалну геологију, земљотресе и сеизмичка испитивања, за хидротехнику, као и процјену утицаја или и укључивање активисте невладине организације "Грин тим".

Задужено је Министарство спољних послова да путем своје дипломатско-конзуларне мреже, а уз стручну подршку Координационог тијела, Правног и Експертног тима, активно ради на интензивирању и унапређењу сарадње с релевантним стручним и политичким представницима из Хрватске који су укључени у изградњу спорног одлагалишта, све с циљем размјене информација, као и релевантне документације неопходне за рад Експертног и Правног тима.
 

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.