Савез за промјене прелази преко ревизије пресуде

Сарајево - Посланици СНСД-а нису присуствовали јучерашњој сједници Представничког дома Парламента БиХ због ванинституционалног дјеловања члана Предсједништва БиХ и лидера СДА Бакира Изетбеговића, док су се представници Савеза за промјене вратили у посланичке клупе.

Посланици странака из РС су 16. фебруара били у згради Парламента, али нису жељели да присуствују сједници због Изетбеговићеве најаве да ће у Међународном суду правде у Хагу бити покренута ревизија пресуде на основу тужбе БиХ против Србије за геноцид. Сједница је тада одмах прекинута и одгођена за јуче, а у међувремену је на Изетбеговићеву иницијативу и без одлуке институција бивши агент БиХ пред судом у Хагу Сакиб Софтић предао захтјев за ревизију. Одлуку о одржавању сједнице донијело је проширено руководство Представничког дома упркос захтјеву СНСД-а да њено одржавање буде пролонгирано, јер је и даље присутна Изетбеговићева ванинституционална и вануставна активност.

И док су у СНСД-у истакли да ванинституционално дјеловање није прекинуто, посланици СДС-а и НДП-а, који су у коалицији са СДА, одлучили су да ће присуствовати сједници, али да неће гласати ни за једну тачку дневног реда.

У СНСД-у истичу да немају намјеру да блокирају рад институција БиХ, већ да им је циљ да бране интересе Српске, истичући да то не чини Савез за промјене.

- Не постоје нормални демократски услови за одржавање сједнице. Криза је тренутно много дубља него што је била 16. фебруара с обзиром на чињеницу да је у међувремену поднесен нелигитиман и нелегалан захтјев за ревизију пресуде, чиме је Изетбеговић дефинитивно блокирао рад Предсједништва БиХ - каже шеф Клуба посланика СНСД-а Сташа Кошарац.

Додао је да је нетачна тврдња замјеника предсједавајућег Представничког дома Младена Босића из СДС-а да је из РС тражена блокада и бојкот институција БиХ.

- То нигдје није наведено у закључцима Народне скупштине РС. СНСД нема намјеру да блокира, нити да бојкотује рад Парламента. Одлука посланика СДС-а да присуствују сједници, а да не гласају представља јефтин покушај правдања јавности РС за произведено нејединство у Српској, али и потребу да појачају однос са Изетбеговићем - изјавио је Кошарац.

Он је додао да представници РС у власти на нивоу БиХ морају бранити интересе Српске и поштовати њене институције.

- Коалиција окупљена око Изетбеговића, која долази из РС, није поштовала ставове институција Српске. СДС-ов министар Мирко Шаровић трчи у загрљај Изетбеговићу, грли га све јаче, долази на сједнице Савјета министара и гласа. Други СДС-ов министар Драган Мектић искључиво слуша директора Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ Османа Мехмедагића Осмицу да би посвађали руководство Србије и РС у вријеме када БиХ на неуставан начин покреће ревизију. То довољно говори о политици СДС-а - рекао је Кошарац.

Посланик СДС-а Борислав Бојић рекао је да СНСД одбијањем да присуствује сједници угрожава Дејтонски споразум и положај српског народа у институцијама БиХ.

- Није довољно присуство посланика Савеза за промјене, јер је потребно најмање десет гласова да би срушили било коју одлуку у Парламенту. Савез за промјене ће подржати само питања од интереса за РС, односно грађане БиХ попут пасоша и руског дуга. Што се тиче Дејтонског споразума ми ћемо га штитити у свим институцијама. Нећемо штитити интересе РС у ресторану Парламента - казао је Бојић.

Посланик СДА Садик Ахметовић придружио се критикама на рачун СНСД-а.

- Политичке партије са оваквим наступом или немају аргумената или не знају шта је демократија или су кукавице па не смију да уђу у Парламент - казао је Ахметовић.

Шеф Клуба посланика ХДЗ-а БиХ Никола Ловриновић рекао је да треба превазићи тренутну ситуацију и изразио наду да ће рјешење бити пронађено у Предсједништву БиХ гдје је проблем и настао.

Злочини

Одговарајући на питања посланика министар правде БиХ Јосип Грубеша рекао је да је Суд БиХ од 2003. до 2016. године донио 346 пресуда за ратне злочине и да је у 248 случајева примијењен Кривични закон БиХ, а у 98 Кривични закон бише СФРЈ. Истакао је да су судови у РС, ФБиХ и Брчком од 2006. до 2016. године донијели 295 првостепених, 257 другостепених и 16 трећестепених пресуда за ратне злочине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.