Састанак у сједишту НАТО-а различито тумаче Сарајево и Бањалука

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Епилог састанака у сједишту НАТО-а у Бриселу, на којима је разговарано о односима између БиХ и Алијансе, распламсао је варнице на домаћој политичкој сцени због различитих тумачења, чак и у самом ресору одбране, одакле су српски представници упозорили да министар Зукан Хелез поново свјесно пласира лажне вијести.

Сарадња између БиХ и НАТО-а службено је започела у децембру 2006. године потписивањем Оквирног документа с НАТО-ом, али међусобни односи, као и планови за будућност годинама изазивају бројне полемике у јавности. Један од разлога за то је и чињеница да појединци, махом из ФБиХ, као што је и Хелез, тврде да је БиХ на путу ка чланству у том војном савезу, док из Српске прстом упиру у документ под називом План реформи у којем је подвучено да сарадња не прејудицира улазак БиХ у Алијансу. 

Замјеник министра одбране Александар Гогановић је, говорећи о разговору са замјеником генералног секретара НАТО-а Радмилом Шекеринском, рекао да у БиХ не постоји политички консензус о чланству, али да представници из Републике Српске подржавају сарадњу са НАТО-ом. 

Гогановић је у четвртак у Бриселу истакао да Српска подржава сарадњу са Алијансом у оквиру постојећег нивоа партнерских односа, додавши и то да је Шекеринска истакла важност наставка дијалога и партнерства са НАТО-ом.

Истог дана је, с друге стране, из Министарства одбране БиХ саопштено да је у Бриселу усвојен Први индивидуално прилагођени партнерски програм између БиХ и НАТО-а, уз оцјену да то представља корак ближе чланству. 

- Тиме је остварен историјски искорак у оквиру имплементације Акционог плана за чланство (МАП). БиХ се налази у МАП, што представља посљедњи корак прије позива у чланство. Од свих заинтересованих за приступање, БиХ је тренутно најближа остварењу тог циља - поручено је из ресора одбране. 

У наставку су цитиране ријечи Хелеза. 

- Чланство БиХ у НАТО савезу допринијеће јачању самог Савеза, а нашу земљу учинити сигурнијом и стабилнијом. Евроатлантске интеграције, а посебно приступање НАТО савезу, представљају кључни спољнополитички интерес БиХ. У оквиру својих законских овлашћења учинићу све како би се тај циљ и остварио - изјавио је Хелез поводом усвајања Првог индивидуално прилагођеног партнерског програма БиХ, а саопштено из министарства. 

Те наводе је у петак прокоментарисао Гогановић, нагласивши да је тумачење да је партнерски програм корак ка НАТО-у резултат непознавања документа или свјесног пласирања дезинформација.

- Такве тврдње су нетачне. Од три стратешка циља у оквиру ИТПП-а ниједан не предвиђа чланство у НАТО савезу. Ријеч је о техничком и партнерском оквиру сарадње, сличном Програму реформи, који не дефинише чланство као циљ - појаснио је Гогановић.

Додао је да и у ИТПП-у и у Програму реформи јасно стоји да се активности спроводе без прејудицирања чланства, те да је ИТПП по интензитету сарадње чак блажи од ранијег ПАРП-а.

- Српска подржава сарадњу са НАТО савезом у постојећим оквирима, али без прејудицирања питања чланства - поручио је Гогановић и поновио да је и на састанку са Радмилом Шекеринском поновио став Српске да не подржава чланство БиХ у НАТО-у, јер о томе не постоји политички консензус у БиХ, али да остаје посвећена партнерској сарадњи у оквиру постојећег нивоа односа. 

Партнерску сарадњу, с друге стране, познаје и тренутно кључни документ у односима са Алијансом. 
Ријеч је о Програму реформи БиХ, а у најновијем за 2025, чији је нацрт био у фази консултација и иза којег је стала Комисија за сарадњу са НАТО-ом Савјета министара, пише да се исти подноси без прејудицирања коначне одлуке о чланству. 

- Усвајањем Програма реформи БиХ 2025. биће омогућен континуиран рад институција БиХ на утврђивању приоритета у реализацији обавеза Босне и Херцеговине које произлазе из учешћа БиХ у НАТО програму "Партнерство за мир". Овај документ подноси се без прејудицирања коначне одлуке о чланству - пише у Програму реформи. 

НАТО је, како се истиче, 2010. године службено позвао БиХ да се придружи МАП, овлашћујући Сјеверноатлантско вијеће да прихвати први Годишњи државни програм БиХ. Вијеће је 2018. године дало до знања да је спремно прихватити Годишњи државни програм из БиХ. 

Поглавља 

План реформи БиХ је, наиме, подијељен у пет поглавља. То су политичка и економска питања, одбрамбена и војна питања, питања ресурса, безбједносна питања и правна питања, а у сваком од њих описује се стање и циљеви.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.