Шаровић и Чавић помиловали 132 лица осуђена за убиства

БањалукА - Бивши предсједници Републике Српске Мирко Шаровић и Драган Чавић, током својих мандата, помиловали су 132 лица осуђена за кривично дјело убиства и разне квалификаторне облике овог кривичног дјела, наводи се у документу који је у посједу Срне.

Шаровић је помиловао укупно 72 лица осуђена за кривична дјела убиство, убиство у покушају, убиство на мах, убиство из нехата и тешке тјелесне повреде, убиство у покушају и наношење тјелесних повреда и убиство и тјелесна повреда.

Од ова 72 лица, 62 су била осуђена за кривично дјело убиство, а међу њима је и Ђорђе Ждрале, у јавности познат као вођа криминалног клана из Источног Сарајева.

Ждрале се тренутно налази на издржавању казне затвора у Фочи у трајању од 20 година због убиства Љубише Савића Маузера.

Драган Чавић је помиловао 60 лица за кривична дјела убиство, убиство у покушају, убиство на мах, убиство из нехата и тешке тјелесне повреде, убиство у покушају и наношење тјелесних повреда, те убиство и тјелесна повреда.

Међу њима је 48 лица било осуђено за кривично дјело убиства, а један од њих је Дарко Елез, вођа криминалне групе која се сматра једном од највећих на Балкану.

Елез се налази у затвору у Србији, гдје служи деветогодишњу казну, јер је био организатор криминалне групе која је 2009. године трговала дрогом на територији Србије и БиХ.

Тужилаштво БиХ је против њега подигло оптужницу за неке од најтежих кривичних дјела организованог криминала почињених у протеклих 10 година.

Посљедњих година угледни правни стручњаци оцијенили су да је овдје више ријеч о преслободном субјективном тумачењу дискреционог права предсједника које у себи има лимитирајући елемент, а то је друштвена, политичка, али и етичка оправданост одлуке.

Избор оне одлуке која нема своју друштвену сврху и оправданост има за посљедицу нелегитимност одлуке у којој је садржана дискрециона оцјена.

Када се има у виду да су Шаровић и Чавић помиловали укупно 132 лица само за најтежа кривична дјела убиства и разне квалификаторне облике овог кривичног дјела, може се поставити легитимно питање којим су се они друштвеним разлозима руководили приликом доношења тих одлука.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.