Сарајевски Срби немају основна људска права

И поред чињенице да је српска популација, према попису из 1991. године, чинила близу 40 процената укупног становништва тадашњег Сарајева, данас у предузећима јавног сектора број запослених Срба нигдје не прелази пет процената

СAРAЈЕВО - Према подацима Демократске иницијативе сарајевских Срба, у Кантону Сарајево данас живи између 25 и 30 хиљада Срба, који не успијевају да остваре ни основна људска права, а нарочито право на запослење. Подсјетимо да је попис из 1991. године утврдио да је на овом подручју живјело 155 хиљада Срба, уз око 50 хиљада Југословена, који су у 90 одсто случајева били српске националности. И поред чињенице да су Срби, према попису отприје 17 година, чинили више од трећине становника Сарајева, односно близу 40 процената укупног тадашњег становништва, данас у предузећима јавног сектора број запослених Срба нигдје не прелази пет процената. - Поврат имовине сарајевским Србима је успјешно завршен у 98 одсто случајева. Aли велики број Срба повратника живи у веома тешким условима, а огромна већина не може да оствари право на запослење. Мада би у предузећима јавног сектора, према законским одредбама, које се односе на резултате пописа из 1991. године, у њима требало да буде запослено много више Срба, у "БХ Телекому", "БХ пошти", Градском саобраћају, домовима здравља, органима локалне управе, "БХ гасу", Топлани, Водоводу, Електропривреди... готово да нема запослених Срба - рекао је асистент за људска права у Демократској иницијативи сарајевских Срба Радомир Мићић. Он је нагласио да се у области запошљавања не поштују ни Устав БиХ, ни законски прописи. Немогућност да Србин дође до радног мјеста у Кантону Сарајево Мићић је потврдио на личном примјеру. Наиме, он је недавно конкурисао на референтско мјесто у МУП-у сарајевског кантона, на које су требало да буду примљена четири кандидата. - На објављени оглас пријавило се 18 кандидата, од којих је 14 задовољавало прописане услове. Међу тих 14 био сам и ја, као једини Србин. На то радно мјесто примљена су три Бошњака и један Хрват. За мене, иако сам задовољавао све услове, мјеста није било - истакао је наш саговорник. Он је истакао да су слични примјери забиљежени приликом запошљавања у готово свим предузећима и установама јавног сектора. Демократска иницијатива сарајевских Срба, према ријечима Радомира Мићића, стално се залаже за остваривање основних људских права, од којих је основно право на рад. Многобројне иницијативе и акције ове невладине организације, међутим, до сада нису наишле на подршку званичних органа у Кантону Сарајево. Ни заједнички бх. органи, осим понеке декларативне изјаве, не предузимају никакве конкретне мјере, како би сарајевски Срби могли да остваре право на рад. З. ЈОВAНОВИЋ ПОВРAТAК - Иако је предратним власницима имовина углавном враћена, многи Срби нису се вратили у Сарајево. Они мијењају или продају станове и имовину и заувијек одлазе из Сарајева, који би требало да буде примјер мултиетничког живота. Међутим, сарајевска стварност је далеко од тога - истакао је Радомир Мићић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.