Сарајево заиграло руски рулет са гасом

САРАЈЕВО - Док европске економије броје губитке након политички мотивисаног напуштања руског гаса, у БиХ се иста сулуда политика представља као визија енергетске безбједности. Умјесто да уче из европског искуства, у Сарајеву прихватају концепт "диверсификације" који у пракси значи одрицање од поузданог, стабилног и јефтинијег извора у корист скупље и политички условљене алтернативе.

Стручњак за енергетику, а посебно за област гаса, Војислав Вулетић каже за "Глас Српске" да је Европа скупо платила своје грешке, а БиХ, умјесто да учи на туђим искуствима, очигледно креће стопама пропасти.

- БиХ се налази пред избором који је по много чему сличан европском, али са далеко мањом економском снагом и без механизама који би ублажили удар. Ако БиХ настави истим путем, више се неће радити о погрешној процјени, већ о свјесном прихватању туђе агенде на штету сопствене будућности - поручује Вулетић.

На папиру диверсификација дјелује као рационалан економски принцип. У теорији она подразумијева више извора, мањи ризик и већу отпорност система. Али у случају БиХ тај појам је потпуно изобличен и претворен у политичку догму која се намеће као једини исправан избор, без озбиљне анализе економских, индустријских и друштвених посљедица.

- Европска унија, под снажним утицајем САД, већ извјесно вријеме гради наратив о нужности напуштања руског гаса. Пројекти попут "Јужне интерконекције" представљени су као улазница у европски енергетски систем, уз обећања финансијске подршке европских институција. Та средства никада нису стигла, али је пројекат послужио за дугогодишње блокирање алтернативних праваца снабдијевања. Након тога у причу директно улазе САД, промовишући течни природни гас као спасоносно рјешење за БиХ. Закон о "Јужној интерконекцији" усвојен је под снажним спољним притиском, отварајући простор за сценарио у којем би контрола над будућом инфраструктуром могла бити препуштена страним приватним компанијама. Јасно је да САД желе да потпуно контролишу пројекат и додијеле га некој америчкој фирми - наводи Вулетић.

Према ријечима Вулетића смијешно је све ове планове ФБиХ називати некаквом диверсификацијом, јер је суштина - управо супротна, по оној старој народној  сјаши Курта да узјаши Мурта, с тим да је овај други дупло тежи за ношење на леђима. Како је додао, права диверсификација значи више извора, више рута и већу самосталност у одлучивању, а не сједање на једну столицу која при томе има климаве ноге.

- Оно што се БиХ нуди јесте замјена једне зависности другом, али скупљом, мање предвидивом и политички условљеном. Европско искуство јасно показује колико такав избор може бити скуп. Одлука да се олако одустане од руског гаса довела је до раста цијена, губитка индустријске конкурентности и економских потреса широм ЕУ. Према подацима Евростата, европске земље су преплатиле енергенте за око 200 милијарди евра, док су стварни трошкови били значајно већи - истиче Вулетић.

Упоређујући званичне податке о цијенама и економском лаику је јасно да би прелазак на амерички течни природни гас (ЛНГ) за ФБиХ значио драматичан раст трошкова и за домаћинства и за привреду. ЛНГ је 30 до 50 одсто скупљи од руског гаса, а уз трошкове ликвефакције, транспорта и регасификације укупна цијена постаје нестабилна. Рачуни за гријање могли би порасти за 40 до 70 одсто или око 400 до 700 марака годишње по домаћинству. Енергетски интензивне индустрије би сносиле раст трошкова од 10 до 20 одсто, што директно утиче на конкурентност. Укупни годишњи трошак увоза гаса могао би порасти за 150 до 250 милиона марака.

Вулетић упозорава да постојећи ЛНГ терминал на Крку, нити будући гасовод "Јужна интерконекција", није довољан да самостално подмири потребе Европе, а камоли БиХ. Терминал има ограничен капацитет, далеко испод потреба великих увозника, а у прошлости су америчке компаније чак у више наврата преусмјеравале танкере намијењене Европи ка Азији, када су цијене тамо биле значајно више, што је она доводило до нестабилности испорука и раста цијена на просторима Старе даме.

- Одрицање од руског гаса није само геополитичка одлука, већ директан економски терет за грађане и привреду ФБиХ. Умјесто стабилног снабдијевања, добиће скупљи и мање предвидив енергент, веће рачуне и ослабљену индустријску базу. Цијену ове условно речено енергетске диверзификације на крају ће платити обични и привреда, док ће политички и економски добитници бити страни добављачи - закључује Вулетић.

Слично мишљење за "Глас Српске" изнио је декан Факултета за безбједност и заштиту у Бањалуци Слободан Жупљанин, наводећи да су власти у ФБиХ, а зарад добијања одређених политичких поена у Бриселу и Вашингтону, заиграле својеврсни енергетски руски рулет, који би грађане овог ентитета, али и привредне субјекте могао довести у изузетно тешко стање. Као примјер наводи поједине европске државе, много јаче и способније од БиХ, које нису успјеле да апсорбују све негативне посљедице олаког одрицања од јефтиног руског гаса. - Европа је сама себи изрекла смртну пресуду. И сви они који је буду слијепо слиједили неће добро завршити. Могу да схватим актуелну америчку администрацију која инсистира на спровођењу пројекта градње Јужне интерконекције. И могу да их разумијем да желе да са овог тржишта истисну једног таквог такмичара као што је Русија. Али не могу са схватим власти у ФБиХ, које олако пристају на такву игру. Нема ништа спорно у градњи Јужне интерконекције, али је самоубилачки ако се леђа окрену руском гасу, јер се ради о једнином поузданом извору снабдијевања, а о чему свједоче и протекле деценије - истакао је Жупљанин.

На све ово недавно је указано и од стране руског амбасадора у БиХ Игора Калабухова. Он је том приликом подсјетио да су овдашњи простори још од времена Југославије били стабилно снабдијевани руским гасом, без озбиљних прекида или кршења уговора.

- У посљедњих петнаест година испоручено је више од 3,5 милијарди кубних метара гаса, испоруке нису заустављене ни током рата деведесетих, а дуг који је тада настао никада није коришћен као средство политичког притиска. Механизам отплате, договорен 2009. године, и данас важи као један од најфлексибилнијих на тржишту. Посљедњих мјесеци термин "диверсификација" се све чешће користи у ФБиХ, у контексту обезбјеђивања енергетске сигурности. Али овај економски феномен у БиХ се фундаментално искривљује спољним силама и намеће грађанима као безусловна и неспорна врлина. У стварности иза фасаде крије се жеља појединих међународних актера да остваре сопствене комерцијалне интересе и постигну политичке циљеве, што не доноси никакве предности ни држави ни њеним грађанима - поручио је Калабухов.

Пројекат

Јужна интерконекција представља пројекат који треба да повеже гасне системе ФБиХ са Хрватском. Траса је планирана од терминала на Крку, до већих градова у ФБиХ, као што су Сарајево и Мостар. Процијењена вриједност пројекта је око 200 до 300 милиона евра. Интересантно је да су главни снабдјевачи терминала на Крку америчке компаније које се баве продајом течног гаса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.