Шансе и изазови РС на путу ка информационом друштву

Савремене информационе технологије доприносе повећању стопе раста бруто националног производа за 25 одсто и повећању продуктивности економије за приближно 40 одсто, нагласио Жељко Јунгић

Савремене информационе и комуникационе технологије темељ су развоја глобалне економије. Интензивна употреба рачунара, Интернета, мобилних телефона... изазвала је драстичне промјене у свим областима живота, посебно у брзини и ефикасности пословања. Да ли су Република Српска и БиХ спремне за "дигиталну револуцију" 21. вијека? Колико су носиоци власти у БиХ свјесни важности информационо-комуникационих технологија за привредни напредак, да ли су надлежне институције и домаћа привреда спремни да уђу у утакмицу са далеко развијенијим "дигиталним" свијетом, а грађани да промијене своје ставове и радне навике... само су нека од питања на која смо покушали да пронађемо одговоре. Информационо друштво, тврде стручњаци, утемељено је на широкој употреби дигиталних технологија. То је свијет знања и информација, у коме је све ново и другачије. Привреда функционише на нов начин и нуди другачије производе и услуге, промјене на тржишту су драстичне, становништво има нове потребе, стиче нове навике и гради нови систем вриједности, држава добија нове улоге. Дигиталне технологије су широко заступљене у индустрији, здравству, образовању, државној и локалној управи... Најважнија особина информационог друштва је, сматрају стручњаци, умножавање мјеста производње, информација и знања. Са Интернет технологијама дошло је до умрежавања технологије и информација широм свијета. Међутим, развијене земље су у том процесу далеко одмакле од земаља југоисточне Европе, које улазе у, бар за њих, неизвјестан дигитални поредак. Предавач на Електротехничком факултету у Бањој Луци и представник БиХ у Радној групи за широкопојасни приступ Интернету у земљама југоисточне Европе (бСЕЕ) доцент др Жељко Јунгић оцијенио је да савремене информационе технологије доприносе повећању стопе раста бруто националног производа за 25 одсто и повећању продуктивности економије за приближно 40 одсто. - Земље које занемаре ову чињеницу, и не посвете пуну пажњу развоју и улагању у информационо-комуникациони сектор, не унаприједе електронско управљање и не обезбиједе грађанима и привреди инфраструктуру за увођење електронских сервиса, биће осуђене да се нађу са друге, нимало пријатне стране такозваног "дигиталног јаза" и још више ће заостајати у развоју - упозорио је Јунгић. Нажалост, додао је он, већина лидера у БиХ, посвећена дневно-политичким активностима, не придаје значаја чињеници да ће живот у овој деценији, а поготово иза ње, почивати на информационим технологијама и електронским сервисима. Чак и у области пољопривреде, рекао је Јунгић, неће се моћи без тога, а да не говоримо о другим привредним гранама. У свијету је, нагласио је он, добро позната и општеприхваћена чињеница да су информационо-комуникационе технологије, и на њима базирани електронски сервиси, покретачи развоја привреде. Европска унија је своје опредјељење за стварање јединственог и увезаног информационо-комуникационог простора и убрзање развоја ове области изразила кроз документе "еЕуропе 2005", затим "еЕуропе 2010", односно "и2010". - Европска унија кроз иницијативу "еСЕЕ" настоји помоћи земљама југоисточне Европе да унаприједе инфо-комунукациони сектор у својим државама, како би се оне лакше увезале у европску и свјетску мрежу широкопојасних електронских сервиса - рекао је Јунгић. БиХ се, додао је он, према глобалном извјештају Уједињених нација за 2005. годину о спремности Влада за увођење "електронске управе" налазила на 84. мјесту или на половини свјетске ранг-листе, "што говори да постоје шансе за прикључење развијеном 'дигиталном' свијету, али и још веће опасности за суноврат и мјесто међу неразвијенима". Предстојећа регионална конференција о информационом друштву која ће бити одржана 29. и 30. октобра ове године у Сарајеву, сматра Јунгић, добра је прилика да се лидери у БиХ и домаћа јавност подсјете на важност развоја информационих технологија и обавезе које је БиХ преузела потписивањем документа о развоју информационог друштва у југоисточној Европи. Према његовим ријечима, поред недостатка новца, главна препрека убрзању процеса развоја информационих и комуникационих технологија у земљама југоисточне Европе лежи у недостатку компетенција или знања у домену спровођења електронског управљања међу лидерима на различитим нивоима власти. - Очигледан је проблем недостатка обуке и образовања у овој области и механизама за пренос знања на регионалном нивоу. Зато је неопходно посветити посебну пажњу јачању индивидуалних способности и институционалних капацитета, те повећању броја "е - лидера" који су свјесни значаја развоја информационо-комуникационог сектора - навео је Јунгић. Он је указао на нужност увођења "електронске Владе" или "е-Управе" која подразумијева коришћење информационих технологија и сервиса од стране државних и локалних управа у односима са грађанима, привредом и другим владиним секторима. - "Електронска управа" се може примијенити у домену извршне и законодавне власти, правосуђа и свих видова администрације с циљем побољшања интерне ефикасности и ефективности, пружања јавних сервиса или процеса развоја такозване демократске управе - напоменуо је Јунгић. Најважније, општеприхваћене користи од "електронске Владе", додао је, укључују повећану ефикасност администрације на различитим нивоима, повећано повјерење грађана и бољи приступ јавним сервисима. - Многобројна истраживања и студије спроведени у развијеним земљама свијета, недвосмислено су потврдили да развој и спровођење "е - Управе" и других електронских сервиса у домену јавних набавки, царине, система за прикупљање пореза и праћење трошкова финансираних из буџета влада имају директан утицај на економски, друштвени и политички развој, укључујући заштиту животне средине, образовања, здравства, културе, заштите интереса потрошача... - рекао је Јунгић. Међутим, увођење "е - Управе" и других електронских сервиса, тврди Јунгић, попут било чега што је ново и што из коријена мијења устаљени традиционални начин понашања и пословања, праћено је низом проблема. - Поред новчаних и технолошких проблема, препреке у вези са увођењем "електронске управе" појављују се када на ред дођу питања у вези са управљањем, одређивањем приоритета и интеграцијом државних и локалних електронских сервиса. Исто тако, важно је и питање изградње стандардне и свима приступачне широкопојасне телекомуникационе инфраструктуре и улоге коју у томе имају надлежна министарства, регулаторна тијела, доминантни телекомуникациони оператери и домаћа инфо-комуникациона индустрија - рекао је Јунгић. Ипак, закључио је представник БиХ у Радној групи за широкопојасни приступ Интернету др Жељко Јунгић, чини се да је најважнији проблем и кључ за успјех придобијање носиоца одлука и власти за покретање иницијатива, посвећење адекватне пажње и обезбјеђење неопходних средстава за развој информационо- комуникационог сектора и увођење "електронске управе". Мирослав ФИЛИПОВИЋ ИНИЦИЈAТИВA У новембру 1999. Европска комисија је започела иницијативу "еЕуропе 2005" која подразумијева да сваки грађанин, свака школа, свако предузеће, сваки орган власти добију приступ новим информационим и комуникационим технологијама и научи да их корисно употријеби. Владе европских земаља треба да обезбиједе да предности Интернета користе сви грађани, нарочито они са посебним потребама, а не само привилеговани. Ново друштво знања мора да буде друштво у коме учествују сви. ИНТЕРНЕТ Процјењује се да данас у Европи има око 150 милиона корисника Интернета. У свијету је у 2005. години по Интернету "сурфовало" око 550 милиона људи. - Приступ новим мултимедијалним садржајима, базираним на Интернет технологијама постаје доступан све већем броју људи, увођењем различитих приступа технологија и корисничких терминала, при чему овај приступ информацијама из дана у дан расте неслућеним брзинама - рекао је представник БиХ у Радној групи за широкопојасни приступ Интернету др Жељко Јунгић. ДРУШТВЕНО РAСЛОЈAВAЊЕ - Веома важно питање јесте и проблем такозваног "дигиталног" раслојавања или ефеката некоришћења или немогућности приступа електронским сервисима одређених категорија становништва из сеоских подручја, старијих грађана, особа са инвалидитетом... и њиховог заостајања у економском развоју и учешћу у социјалним и културним активностима, односно прављења још дубљег јаза између богатих и сиромашних слојева друштва - упозорио је Жељко Јунгић. СРБИЈA Према подацима Завода за статистику Србије, у овој држави у прва три мјесеца ове године 2,3 милиона лица користило је рачунар, од чега милион и по сваког или скоро сваког дана. У истом периоду, мобилни телефон је користило 4,4 милиона становника. Интернет је користило 1,7 милиона становника. Сваки дан Интернет је користило 850 хиљада лица. У Србији готово 97 одсто предузећа користи рачунаре у свом пословању. Преко 135 хиљада лица куповало је и поручивало робу или услуге путем Интернета. Дигитализација убија хуманост Професор филозофије на бањолучком Филозофском факултету др Мирослав Дринић сматра да друштво и појединац морају бити зрели у себи да би прихватили чињеницу техничког реалитета. - Херберт Маркузе је још током шездесетих година прошлог вијека у оквиру критичке теорије друштва тврдио да оно што је прво у западном свијету, а мислио је на савремену технику, може бити погубно за "земље трећег свијета", јер, поред економске заосталости, ниво свијести грађана тих земаља није кадар да прихвати технолошке иноватарије и оно што са собом носи информатички поредак и информатичко друштво - нагласио је Дринић. Нема никакве сумње, додао је Дринић, да савремене информационе и комуникационе технологије олакшавају комуникацију међу људима, поништавају даљину, омогућују ефективно и ефикасно пословање, али, како је рекао, "у суштинском смислу дигиталне технологије убијају блискост и хуманост међу људима". - Да би ушао у информатички поредак мораш се удаљити од оног људског, мораш прихватити његова правила кроз разне шифре и кодове, јер у свијету каблова нема мјеста емоцијама - рекао је Дринић. Мобилност је, додао је Дринић, основна карактеристика грађанског друштва, а то и јесте суштина информатичких технологија. - Дигиталне технологије све чине мобилним. Категорије времена и простора се потпуно поништавају. Захваљујући информационим технологијама човјек је свагдје и нигдје, а то Србима не одговара, јер ми смо народ који воли огњиште, традицију и обичаје, а информационе технологије то потпуно нарушавају. Млади ће се некако снаћи, али старији то не могу да прихвате - појаснио је Дринић. Информатички поредак, оцијенио је он, удара у темеље традиционалног, у служби је брисања и личног и националног идентитета. Професор Филозофског факултета у Бањој Луци је упозорио на могућност тоталног надзирања појединца и друштва уз помоћ дигиталних технологија, манипулације и злоупотребе. - Чињеница да неко посједује већи ниво знања у области информационих технологија од других говори да он посједује моћ, а онај ко има информације господари свијетом - истакао је бањолучки филозоф др Мирослав Дринић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.