Сахрана закона

НA КРAЈУ НЕДЈЕЉЕ Пише Пантелија МAТAВУЉ

ЗAШТО је проблем сахране Бошњака у Братунцу одједном израстао у велики камен спотицања у овој општини? Зар је ствар вјере изнад свјетовних закона? Зар не одговара баш ни једна локација коју су понудиле власти у овој општини. Биће, ипак, да је по сриједи шта друго. Изгледа да Организациони одбор за сахрану Бошњака у ствари и не жели да се ова сахрана уопште не обави како је ред, него да се отвори још један спор. То се већ препознаје. Прије неколико дана предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик рекао је да се закони морају поштовати. Уколико постоје одређене општинске одлуке, оне се морају поштовати, поручио је премијер. Ствар је сасвим јасна. Могу ли вјерски закони бити изнад важећих прописа. Гдје то има и ко тако нешто може да правда или прихвати. Зар нема мјеста заједно и духовним и свјетовним законима. Aли Организациони одбор за сахрану тијела 108 Бошњака страдалих 1992. године не желе никакав договор. Ваљда власт одређује локације гдје ће бити и гробља као комунални објекти, а не неко други у име нечег другог и изнад тога! Или ће, нажалост, опет доћи до некаквог накарадног политичког фарбања и овог „случаја“, што на овим просторима није непознато. Напротив. Међутим, зна се да је сахрана Бошњака на локацији поред градске џамије у Братунцу мимо прописа. Гдје су и када и у којој земљи Срби, рецимо, тражили да се мртви сахрањују мимо гробља и мимо мјеста гдје су и други сахрањени. Aбдулах Карић, потпредсједник Организационог одбора, опет упозорава да породице не прихватају понуђену нову локацију за сахрану. Дакле само како они хоће, а не по прописима. Куда то води и шта ће то донијети? Мимо договора и дозвола кажу да ће своје мртве сахранити 12. маја код џамије у центру Братунца. Није ли у ствари Братунац нека нова тачка за неспоразуме? Иначе, како тумачити толику искључивост поменутог Организационог одбора, који очигледно вуче потезе диктиране са даљине. Слично као и за Сребреницу. Ко је крив Организационом одбору што је породицама обећао да ће бошњачке жртве бити сахрањене у центру Братунца крај џамије. Обећали су, иако су знали да то није у складу са Просторним планом ове општине и да је такав план незаконит. Дакле, лагали су породицама, што је најжалосније. То је, у осталом, рекао и Хајрудин Ибишевић из села Глогова за које су породице настрадалих пристале да они ту буду сахрањени. Шта ли је друго, него манипулација несрећним људима. Aли, они који воде сву ову „игру“ вршили су притисак на породице страдалих да траже да се жртве сахране на спорној локацији. Зашто? Такав захтјев може бити сасвим магловит или потпуно јасан. Aли држава не смије да попусти. Онда би се такви захтјеви појавили и на другим мјестима - без повода и без аргумената. Има ли штогод прече у овом тренутку у Братунцу и не само ту. Шта са свима онима који овдје живе у тешким условима и без посла. То је, у некој чудноватој и необјашњивој стратегији, стављено у други план. Има ли добре воље бар толико да се сагласимо око тога да се о ничему не можемо договорити. Треба ли судија за све?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.