СAД успоравале Билта у затварању OHR-а

БAЊAЛУКA - Интеграција западног Балкана у Европску унију био је приоритет Шведске за вријеме њеног предсједавања ЕУ, а шведски шеф дипломатије Карл Билт залагао се за брзо укидање OHR-а.

Шведску стратегију открива депеша која је 28. октобра прошле године послата у Стејт департмент из америчке амбасаде у Стокхолму.

- Швеђани су у контакту са тамошњим владама понудили различите врсте "мркви" како би их убиједили да спроведу неопходне реформе - наводи се у дипломатској депеши коју је објавио сајт "Викиликс".

Наводи се да су за само неколико мјесеци шведски представници са Билтом на челу постигли приличан успјех у својим настојањима, али је проблем остала БиХ.

- Билт је све више разочаран недостатком сарадње и напретка код политичких лидера те земље. Шведски премијер Фредрик Рајнфелт дао је Билту одријешене руке у рјешењу босанског проблема - наведено је у депеши.

Повјерљива дипломатска преписка открива да захваљујући Билтовом инсистирању ЕУ жели што прије да затвори OHR. То су дијелом подржале и СAД, али су пред власти БиХ поставиле задатак да испуне пет циљева и два услова прије него што високи представник напусти земљу.

Aмеричка амбасада у Шведској Билтом се бави и у депеши коју је у Вашингтон послала 29. априла прошле године, а коју је такође објавио "Викиликс". Ријеч је о својеврсној анализи Билтовог политичког дјеловања пред његову званичну посјету СAД.

- Могуће је да ће Билт негодовати због замора у проширењу евроатлантских институција на Балкан, те све мањег расположења осталих земаља ЕУ да омогуће већу интеграцију западног Балкана - наводи се у депеши.

БиХ је у центру пажње и у повјерљивом извјештају о сусрету америчког државног секретара Хилари Клинтон и шпанског шефа дипломатије Мигела Aнхела Моратиноса из децембра прошле године. Током тог сусрета Клинтонова је нагласила важност наставка "Бутмирског процеса", односно преговора за измјену Устава БиХ.

- Уколико се политички представници у БиХ не договоре до почетка 2010. године веома је важно очувати постојање OHR-а као јединог фактора који ће гарантовати стабилност нарочито за вријеме октобарских избора - наведено је у извјештају.

Он је изнио идеју о организовању седмодневне конференције у Мадриду на коју би били позвали лидери из БиХ како би покушали наћи рјешење, али је и та опција пропала.

Шпанија је, међутим, била незадовољна што није позвана да учествује на састанку Карла Билта и Џејмса Штајнберга, замјеника америчког државног секретара, са политичким лидерима БиХ у Бутмиру. У депеши послатој из америчке амбасаде у Мадриду 23. октобра наводи се да је високи званичник шпанског Министарства спољних послова Пабло Нуњо Гарсија у разговору са званичницима амбасаде оштро критиковао изостанак позива шпанским представницима.

- Шпанија ће због предсједавања ЕУ сносити одговорност за ток тог процеса, и због тога смо требали бар да будемо консултовани - истакао је Гарсија наводећи да присиљавање на уставну реформу може нарушити равнотежу у региону и створити напетости у односу са Србима.

Мигранти

У депеши од 15. децембра 2009. године, коју је објавио "Викиликс", анализиран је положај и активности муслиманских заједница у Шведској.

- Почетком деведесетих година одобрен је привремени боравак за око 50 хиљада муслиманских азиланата из БиХ, Хрватске, Македоније и са Косова. Неколико хиљада њих ипак је крајем деценије враћено у своје земље на основу програма репатријације. Данас, имигранти долазе углавном из БиХ и са Косова с циљем спајања породица, тако да је муслиманска заједница поријеклом са Балкана нарасла на 70 хиљада - наведено је у депеши.

Само у Малмеу живи око 12.200 особа поријеклом из бивше Југославије, а око 65 одсто имиграната из БиХ посједује држављанство Шведске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.