САД почеле обрачун са Муслиманским братством: Темпирана бомба у срцу Европе

БАЊАЛУКА - САД су прогласиле либански, јордански и египатски огранак Муслиманског братства терористичким организацијама. Како је наведено у извршној уредби 14.362, либанско братство означено је страном терористичком организацијом, а лидер групе Мухамад Фавзи Такоши глобалним терористом.

Истовремено, Министарство финансија САД исту етикету је ставило и египатском и јорданском огранку због пружања материјалне подршке Хамасу. Статус Муслиманског братства у свијету додатно истиче озбиљност ових мјера. У више блискоисточних држава, попут Египта, Саудијске Арабије, УАЕ, Бахреина и више земаља Централне Азије – Братство је званично проглашено терористичком организацијом.

У Европи, најдаље је отишла Аустрија, која је забранила његово организовано дјеловање и симболе. Активности структура повезаних са Братством под појачаним су надзором и у Француској, Њемачкој, Шведској и другим европским земљама. Оно, нажалост, постоји и у БиХ.

ОДСКОЧНА ДАСКА

Експерт за безбједност Џевад Галијашевић изразио је наду да ће власти у Вашингтону ставити под лупу и огранак Муслиманског братства у БиХ, који се налази под заштитом Катара, Саудијске Арабије и Турске. Како је истакао, нада се да Вашингтон неће стати на овоме те да ће анализирати како су припадници овог Братства из БиХ напали Америку 11. септембра.

- Нека испитају и како је држављанин БиХ Халид Шеик Мухамед организовао тај напад. Све то није безазлена ствар. Нису Муслиманска браћа у БиХ само због Срба и Хрвата. Подсјетио бих и да је ово Братство имало свој подмладак који се звао Активна исламска омладина, коју су САД забраниле одмах након 11. септембра. Због тога је и Алији Изетбеговићу забрањена кандидатура. Натјерали су га да напусти политику. Тајну службу АИД тада су расформирали, те је том приликом одузето преко 1.600 држављанстава која су подијељена припадницима овог Братства. Вјерујем да они знају шта се данас дешава и у БиХ, те да ће повући одређене потезе. Има довољно сигнала и сазнања да се у њиховом фокусу нађе и БиХ као глобална пријетња, да се Сарајево подвргне тој критичкој анализи и да се забрани рад Муслиманског братства без обзира на подршку коју добијају из Дохе, Истанбула или Лондона - поручио је Галијашевић.

НИШТА НИЈЕ ОД ЈУЧЕ

На све ово упозорава и директор Центра за друштвено-политичка истраживања Душан Павловић. Према његовим ријечима, ријеч је о, како каже, добро организованој и умреженој структури која више не дјелује кроз ратне формације, већ кроз политичке странке, вјерске институције, невладин сектор и академску заједницу.

– То што они дјелују кроз легитимне институције, не значи да је њихово дјеловање безазлено, напротив, оваква институционализација омогућава им дугорочан утицај на законодавство, културне токове и образовање. Крајњи циљ је стварање окружења у коме се политички ислам сматра прихватљивим моделом за управљање државом – каже Павловић.

Објашњава и да ова мрежа није нешто што се појавило преко ноћи, већ се развијала деценијама, често испод радара јавности. Истиче да бројни безбједносни извјештаји указују на постојање мреже повезане са сродним организацијама у Западној Европи, али и са центрима у Турској и Катару.

Историјат Муслиманског братства у БиХ иначе сеже до седамдесетих година прошлог вијека, када је настала организација "Млади муслимани", предвођена Алијом Изетбеговићем, аутором "Исламске декларације". Тај документ промовисао је политички ислам, концепт исламске владе и увођење шеријатског права као основног правног оквира. Посебно је значајан дио у којем Изетбеговић наводи: "Морамо дакле бити прво проповједници, а затим војници. Наше оружје су лични примјер, књига, ријеч. Када се сила придружује овоме? Избор овог тренутка увијек је опипљив и зависи од низа фактора. Међутим, постоји опште правило: исламски покрет треба и може почети да преузима власт чим је морално и бројчано довољно јак да може не само да сруши постојећу неисламску владу, већ и да изгради нову исламску".

АЛИЈИН ТЕСТАМЕНТ

Овај цитат, према ријечима Павловића, прецизно описује идеолошки и стратегијски приступ који је током деценија интегрисан у политичке активности бошњачких елита. Наводи и да њихов досадашњи континуитет открива три кључна ризика. Први је раст институционализованог идеолошког утицаја, јер кадрови повезани са структурама Братства постепено улазе у образовне, културне и вјерске позиције моћи. Други је транснационална повезаност, будући да сарадња са мрежама у Турској, Катару и Европи обезбјеђује финансијски и организациони континуитет. Трећи је безбједносни ризик, који произилази из преживјелих ратних мрежа и идеолошке инфраструктуре које су у прошлости доказале способност регрутације у међународне сукобе, попут оног у Сирији.

Иако се њихово присуство у БиХ годинама покушавало представити као идеолошки бенигно или искључиво вјерско, Павловић истиче да је досадашња пракса показала супротно, те да ово братство није нимало безопасно. Да је оно више него активно и утицајно у ФБиХ говори и то да је приликом своје посјете Сарајеву предсједник Турске и лидер Странке правде и развоја Реџеп Тајип Ердоган користио да истакне поздрав Муслиманског братства, показујући шаком са палцем састављеним са дланом, што је симбол ове организације. То се може видјети на бројним фотографијама са Бакиром Изетбеговићем, који је у неколико наврата одржао састанке са представницима Муслиманског братства у Сарајеву, при томе и сам показујући "четири прста".

Те везе није крила ни Бисера Турковић. Она се чак једном приликом у Дохи састала са Јусуфом ел Кардавијем, једним од идеолога Муслиманског братства. Карадави је својевремено био чак на црвеној потјерници Египта, а у потрагу за њим укључиле су се Саудијска Арабија, УАЕ и Бахреин.

ВОЈНО ОРГАНИЗОВАЊЕ

Поред свега овога, појединци стручњаци упозоравају да је у дијеловима ФБиХ под доминацијом бошњачких политичких структура развијена широка и добро организована мрежа неформалних организација које дјелују по узору на ратне формације "Патриотска лига" и "Зелене беретке". Ријеч је, како кажу, о систему повезаних група, клубова и агенција које баштине управо идеологију Муслиманског братства и вехабијског покрета, уз прећутну или отворену подршку дијела СДА и Исламске заједнице.

Ове структуре формално су регистроване као аирсофт клубови, борилачка удружења, ловачка друштва или агенције за обезбјеђење, али у пракси служе као паравојни центри за морално-вјерску индоктринацију и полувојну обуку. Наводно их, према обавјештајним подацима у које је "Глас Српске" имао увида, али и о чему је већ писао, има око 40.

Недавни аирсофт догађај у Бугојну, обиљежен ратном иконографијом, само је један у низу случајева који указују на јачање радикалних мрежа у ФБиХ. Ова појава препозната је и у недавном извјештају Европске комисије о насилном екстремизму и спорту на западном Балкану, у којем се посебно упозорава на злоупотребу борилачких спортова и аирсофт клубова од стране исламских екстремиста.

Велики дио ових група директно је повезан са ратним командантима и структурама блиским СДА. Јасна је подјела - један дио клубова идеолошки је везан за Муслиманско братство, док други његују идеје вехабијског покрета и сљедбенике Нусрета Имамовића. Заједничка карактеристика свих ових мрежа јесте промоција концепта "муслиманске БиХ", уз снажно политичко и вјерско усмјеравање чланства.

Посебно се истиче група "Аскери" из Сарајева – удружење под директном контролом Насера Орића, које често организује парамилитарне скупове за дјецу и омладину. Они су наводно предмет интересовања више иностраних обавјештајних служби, укључујући и оне у саставу ЕУФОР-а.

КО ИХ ШТИТИ

Оно што је посебно интересантно, али и забрињавајуће, јесте да "Аскери" и њима блиске групе уживају неформалну заштиту министра полиције ФБиХ Раме Исака, али и других званичних институција под контролом бошњачких политичких елита.

Стручњак за безбједност Драгомир Кесеровић истиче да се у БиХ деценијама игнорише постојање параџемата, радикалних организација и неформалних војних структура. Према његовим ријечима, идеологија Муслиманског братства и вехабизма никада није напустила бошњачке политичке елите, које отворено заговарају унитарну државу и спремност да се за њу поново боре. Кесеровић посебно упозорава да се овим идејама систематски индоктринирају млади, док су старији ментори, што представља озбиљан проблем који се не смије игнорисати.

Да постоји та опасност може се видјети и из прошлогодишњег извјештаја Европола, који је успио да открије више од 2.000 портала са џихадистичком и крајње екстремистичком пропагандом, усмјерених на врбовање малољетника у појединим европским земљама, међу којима је и БиХ.

Мотиви Турске

Муслиманско братство настало је 1928. године у Египту као одговор на колонијалну доминацију и социјалне кризе у муслиманском свијету. Међутим, током 70-их и 80-их година, дијелови Братства радикализовали су се. Одређени огранци почели су користити милитантне методе, укључујући терористичке акције, како би остварили своје политичке циљеве. Оно има и дугу историју у Турској, а његова дјеловања су посебно видљива кроз Странку правде и развоја (АКП), коју предводи Реџеп Тајип Ердоган. Према мишљењу појединих аналитичара, ова подршка Братству омогућава Ердогану да оправда консолидацију власти кроз исламски дискурс и да задржи подршку конзервативног бирачког тијела, али је оно и инструмент стратегије ширења турског утицаја на Блиском истоку и Балкану, у жељи да направи неко ново Османско царство.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.