С обје стране Дрине: Ко лаже тај и краде

ЛAГAЊЕ је наша свакодневица и прилично је раширена појава. Истраживања кажу да већина лажи које изговоримо никада не буду откривена.

S obje strane Drine: Ko laže taj i krade S obje strane Drine: Ko laže taj i krade Kad već govorimo o lažima treba reći da postoje osnovna podela laži na dve kategorije. U prvu spadaju namerne ili svesne laži, a u drugu, one laži koje izgovorio nenamerno. Oni koji najčešće izgovaraju laži koje pripadaju prvoj kategorije su, bez premca, političari. "Najviše se laže u ljubavi, lovu i predizbornoj kampanji", poprilično davno rekao je Vinston Čerčil, bivši britanski premijer. Laganje u politici smatra se za relativno normalnu stvar, ali do izvesne granice. Tom tvrdnjom otvaraju se dva pitanja; Gde su te granice i ko ih određuje? Pojedini stručnjaci tvrde da je granica tamo gde uhvatimo političara da laže. U razvijenim demokratijama kad političara uhvate u laži posledice su veoma teške. Nije teško pretpostaviti da posledice snosi samo onaj ko je uhvaćen u laži. Na našu žalost, kod nas nije takav slučaj. Naši političari, bez stida i srama, konstantno lažu, a da niko nije, bar ne koliko ja znam, odgovarao zbog toga. To se ne odnosi samo na moderne, sadašnje političare. Lagali su nas i oni pre ovih današnjih. Primera političkih laži, i onih bivših i ovih sadašnjih, ima na pretek. Bernard Šo, upitan kako istorija reaguje na laži političara, je jednostavno odgovorio: "Istorija će lagati kao obično". Ovaj Šoov odgovor zvuči sasvim logično. Tu logiku nalazimo i u poznatoj izreci da: "Istoriju pišu pobednici". Kad smo već kod istorije, treba reći da istorijski proverena metoda, što je laž veća i beskrupuloznija to se lakše prihvata, kod nas je u potpunosti na delu. Da stvari budu još gore naši, i ne samo naši, političari su manipulanti. Manipulacija je veći stepen od laži jer uključuje samu laž. Laž sa kojom se manipuliše na neki način biva lakše otkrivena pa se onda mi, tj. narod, radujemo što smo razotkrili manipulaciju. Tako se sva tuga laži i manipulacija pretvara u radost, koja nažalost veoma kratko traje, jer već sledećeg trenutka nova laž je izgovorena. Šta bi se dogodilo kada bi svim lažovima rasli nosevi kad god slažu, baš onako kao Pinokiju? Naravno da pogađate, posebno velike noseve imali bi baš političari. Pade mi napamet i ona narodna: "Ko laže taj i krade". Ups.... Možda ovo nisam smeo da kažem!? Možda sam nekog uvredio. Bez dileme biće onih koji će sebe prepoznati u ovoj izreci. Srećom neće smeti da kažu da jesu, pa sam siguran da neće reagovati. Uostalom to je narodna izreka ili mudrost, kako god, a ja sam tu mudrost samo iskoristio za ovaj tekst, i ništa više. A da ima istine u toj narodnoj navešću samo jedan, skoro zanemarljiv primer. Aktuelni ministar policije Srbije kao tinejžer obijao je trafike, tako bar stoji u policijskom dosijeu, a svi mediji u Srbiji još onomad objavili. Pametan je on momak. Na vreme je počeo da trenira lopovluk i laž, koje mu sada i te kako pomažu da se bavi politikom, a o ministarskoj funkciji i da ne govorim. To su samo mladalački nestašluci, branio ga šef, koji je, podsećanja radi, deklarisani legalista. Treba na kraju reći još i ovo. Laganje je umni proces i mnogo je složeniji od onoga kada se govori istina. Možda sam pobrkao lončiće, a možda govorim istinu, i ništa osim istine. Prosudite sami. Branimir Bata GRULOVIĆ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.