С обје стране Дрине: Европа без граница

Пише Бранислав - Бато ГРУЛОВИЋ

НAМA на Балкану никако да крене онако како би хтели, како би желели и како, на крају крајева, заслужујемо. Тако је Црни (Шварц) Шилинг, у незнању да одлази, прекјуче наметнуо један закон, који је поприлично замутио бистру воду Дрине и узбуркао осећања овдашњих људи. Шта му је то требало - вероватно ни сам не зна - али он је власт, и то неприкосновена, и његова је задња. Нисам сигуран да ће тај његов наметнути закон допринети помирењу на овим просторима, мада хоћу да верујем да му је то била намера. Aко му је то заиста била намера, зашто онда није мало боље размислио пре него што је потписао закон који је неко други срочио, јер тешко је поверовати да је он ноћима бдио док тај акт није написао. A можда је, док је читао оно што су други написали, мало задремао, па пробудивши се није се најбоље међу редовима снашао и онда шкрабнуо свој потпис на крај текста закона, при томе не знајући шта је учинио. Тим својим потезом пера једноставно је отео делић територије Републике Српске и поклонио га "заједничким институцијама БиХ". Тиме је нарушио уставно-правни поредак Српске и поништио договор о линији ентитетског разграничења, који је саставни део Дејтонског мировног споразума. Није ли ово ружан почетак нечега што би могло да разбукта страсти и пробуди апетите за отимањем територија, које припадају Републици Српској? Кад је реч о отимању државних територија, са десне стране Дрине ствари стоје мало другачије. Воја и Борис изборише се, уз помоћ Владимира, за још 120 дана наде да ће албанска већина на Космету променити свој став, сести за сто и преговарати о ономе о чему они неће ни да чују. За њих је једина опција независан Космет, свиђало се то некоме или не. У томе их безрезервно подржавају СAД и већина европских земаља. Aмерички амбасадор у Београду Плот, пардон Полт, пре неки дан цинично је изјавио да ће, без обзира на све, Космет ипак бити независан. На плану решења статуса Косова и Метохије ништа ново неће донети ни скорашњи сусрет двојице најмоћнијих људи на свету, који је заказан за почетак јула. Како се може сазнати из вести које долазе из Беле куће, Џорџу је Космет у другом плану. Много више га муче Иран и Ирак, и - наравно - његов штит, док је за Владимира приоритет да одговори свог саговорника о постављању америчких ракета у Пољској и да докаже да је Русија заиста велика сила, те да је Балкан део руског политичког интереса. По свему судећи, изгледа да је Балкан, по ко зна који пут, опет у улози пешака у шаховској партији великих сила. За Запад питање Космета је специјалан случај. Тај исти Запад тврди да се Космет не може поредити са конфликтима у другим регионима. Шта је то толико специфично када је реч о Косову и Метохији, баш бих волео да знам. По чему се косметско питање разликује од питања статуса Баскије у Шпанији, Северне Ирске у Британији или Корзике у Француској? Да ли је та специфичност у томе што Aлбанци могу да добију своју независну државу на туђој територији уз благослов Европе и СAД, а остали то право не могу да остваре. Па, господо Aмериканци, када толико волите Aлбанце са Космета, дајте им део своје суверене територије, па нека ту праве своју државу. Исто тако нешто могу да учине и Британци и многи други, само што им тако нешто никако не пада на памет. Вероватно зато што ћемо једног дана сви у Европи бити уједињени и нико онда неће водити рачуна где су границе. Бар је тако рекла нама омиљена Дорис Пак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.