Руководство Уставног суда БиХ: Суд не одређује ко ће бити власник јавне својине, то треба регулисати законом

САРАЈЕВО - Предсједник и потпредсједници Уставног суда БиХ Мато Тадић, Миодраг Симовић и Мирсад Ћеман сматрају да питања власништва и јавне својине у БиХ треба ријешити на нивоу Парламентарне скупштине БиХ, која треба да донесе оквирни закон о овој проблематици.

-Чини ми се да се правилно не ишчитавају наше одлуке. Уставни суд није рекао да ентитети не могу да буду власници, нити да БиХ искључиво мора бити власник, него је рекао да то питање треба ријешити на нивоу БиХ оквирним законом - рекао је Тадић новинарима у Сарајеву одговарајући на питање о власништву и јавној својини у БиХ, односно ентитетима и дистрикту Брчко.

Према његовим ријечима, у БиХ постоје разни нивои власништва.

Он је навео примјер да, када се конкретно ради о Републици Српској, на Мањачи постоји одређени број објеката који је укњижен на Савезни секретаријат за народну одбрану (бивша СФРЈ).

-Сукцесор за бившу Југославију није Федерација БиХ, није Република Српска, него БиХ. Да ли ће она рећи да се то књижи на Републику Српску или Федерацију, то није наш проблем - навео је Тадић.

Према његовим ријечима, одређеним газдинством или објектом господариће онај ко је то и до сада радио.

Симовић каже да се Уставни суд БиХ приликом доношења одлука о шумама, пољопривредном земљишту или Хидроелектране „Бук Бијела“ није бавио питањем чија је то својина.

И он тврди да је суштина одлука Уставног суда БиХ да о овим питањима треба одлуке да доноси парламент БиХ, уз претходно доношење оквирног закона, попут Закон о приватизацији.

Према његовим ријечима, то је потребно како се у БиХ више не би спроводили стари закони.

Симовић је нагласио да не стоји оцјена да су одлукама Уставног суда БиХ одузимане шуме, земљиште или воде Републике Српске.

Ћеман је поновио да одлуке Уставног суда треба посматрати суштински, што се односи и на питање својине и власништва у БиХ.

-У којој мјери ће неко у БиХ бити власник одређене својине треба да буде ријешено у Парламенту БиХ, јер је то питање за законодавца - рекао је Ћеман.

Према његовим ријечима, иако се чини да је питање власништва политичко, оно је примарно стручно и правно питање.

Одговарајући на питања новинара, судије Уставног суда БиХ навели су да је промјена Изборног закона БиХ искључиво политичко питање које треба ријешити на нивоу одговарајућих законодавних институција те да се Уставни суд не мијеша ни на који начин у преговоре који се о томе воде.

Тадић је подсјетио да је још 2016. године донесена пресуда по апелацији Боже Љубића у односу на уставност неких одредби Изборног закона и тиме је за овај суд његов посао завршен.

Он је изразио незадовљство чињеницом да је Уставни суд БиХ под сталним и све већим притисцима да својим одлукама интервенише у ситуцијама у којима власти у БиХ не раде свој посао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.