РС помаже у истрази о НАТО бомбардовању

Бањалука - Република Српска, са својим подацима и истраживањима, стоји на располагању српској комисији за истраживање посљедица НАТО бомбардовања, а ускоро би могао да буде одржан и састанак на коме би се размијениле информација ради доласка до истине о дешавањима из деведесетих година прошлог вијека.

Комисија за истраживање посљедица НАТО бомбардовања формирана је у мају одлуком Народна скупштина Србије, а за предсједника је именован Дарко Лакетић.

Главни задатак Комисије јесте да утврди узрочно-посљедичну везу између бомбардовања и великог броја различитих тешких обољења грађана, с посебним освртом на употребу пројектила са осиромашеним уранијумом и дође до истине.

Лакетић је раније за “Глас Српске” истакао да ће апсолутно са задовољством сарађивати са институцијама Српске те да ће подаци са којима Српска располаже бити од велике користи. Он је у петак нагласио да  се “колеге из Српске ажурно баве овим проблемом посљедица бомбардовања осиромашеним уранијумом из 1995. године, посебно на подручју Хаџића” те да има комуникацију са људима из Српске из Бањалуке као и зна да се оно што се десило у Србији десило и у Српској.

Српска је податке са којима располаже сабрала у публикацији под називом “Намјерном силом на Републику Српску” који је објавио Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, а која је настала као резултат истраживања што се дешавало у вријеме НАТО бомбардовања Српске од 30. августа до 14. септембра 1995. године.

Директор Центра Милорад Којић истакао је да су колегама у Србији понудили помоћ приликом самог оснивања Комисије и да су им доставили податке које имају о дјеловању НАТО у тим годинама.

- Послали смо им допис и студију који смо публиковали која се односи на посљедице НАТО бомбардовања и све анализе које су рађене када је у питању осиромашени уранијум. Све то смо прикупили, а и доставили комисији. Очекујемо да ћемо остварити комуникацију јер је дефинитивно да је НАТО бомбардовање Српске 1995. године те Србије четири године касније било усмјерено против српског народа и треба то посматрати као цјелину. И посљедице доживљава исти народ, нажалост и данас јер су обољења од канцера на мјестима која су била бомбардовања много чешћа него раније. Очекујемо да ћемо имати одређену комуникацију са колегама из Србије и разговор - истакао је Којић.

У истраживању се, између осталог, дошло до закључака да су у нападима на Српску употријебљени најсавременији типови оруђа и оружја, што је нанијело вишемилионску материјалну штету, али су највеће посљедице сурове НАТО кампање људске жртве.

Поред војних објеката гађани су и цивилни циљеви, тако да су, осим војних жртава, у бомбардовању страдали и цивили међу којима је, нажалост, било и дјеце. Авијација НАТО-а бомбардовала је положаје ВРС, али и цивилне циљеве под изговором како се користе у војне сврхе.

Приликом истраживања, а према документацији Центра, неспорно је утврђено да је током бомбардовања убијено 58 лица, од чега је 46 војника и седам цивила и пет припадника радне обавезе. Рањено је најмање 119 лица од чега 98 војника и 21 цивил. У публикацији је наглашено да је неспорно и то да је употријебљена муниција са осиромашеним уранијумом, те да се најмоћнија војна сила на свијету отворено ставила на располагање једној од зараћених страна у сукобу, што је, између осталог, наметнуло потребу да се уради свеобухватно истраживање.

Рокови

Комисија за истраживање посљедица НАТО бомбардовања ће имати својеврсну помоћ и од италијанских колега које су раније истраживали смртне случајеве својих војника који су били на ратиштима изван те земље.

Рок за први прелиминарни извјештај комисије је крај 2020. године, а обавезни су да сваких шест мјесеци обавјештавају Скупштину Србије о предузетим активностима и резултатима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.