Родерик Мур: Не треба нам јавна дебата са властима Републике Српске

Ни у чијем интересу није да постоји било каква врста јавне дебате између OHR-а и вођства РС. Мислим да смо сви у истом тиму и да сви желимо да земља успије и да уђе у ЕУ и NATO.

Изјавио је то у интервјуу за "Глас Српске" први замјеник високог представника у БиХ и супервизор за Брчко Родерик Мур.

- Задовољан сам својом и сарадњом OHR-а са руководством РС, наравно схватајући да вођство РС има своје ставове у вези са улогом OHR-а овдје. Они имају право да воде своју политику. То је демократско право демократски изабраног руководства Српске, каже Мур.

* ГЛAС: Како оцјењујете сарадњу са лидерима РС откако сте преузели дужност у OHR-у?

МУР: Сјећам се свог првог састанка са тада премијером РС Милорадом Додиком. Он је на самом почетку рекао да односи између OHR-а и власти РС треба да буду мало опуштенији, да све мало релаксирамо. У потпуности се са тим слажем и мислим да смо то и постигли. Ни у чијем интересу није да постоји било каква врста јавне дебате између OHR-а и вођства РС. Мислим да смо сви у истом тиму и да сви желимо да ова земља успије и да уђе у ЕУ и NATO. A прије свега желимо да становници ове земље живе просперитетно и у демократији. Најбољи приступ је да се боримо са конкретним изазовима с којима се и БиХ и РС суочавају. Aко бисмо успјели да ријешимо те проблеме један по један, свима би било боље. У основи задовољан сам својом и сарадњом OHR-а са вођством РС, наравно схватајући да вођство РС има своје ставове у вези са улогом OHR-а овдје. Они имају право да воде своју политику. То је демократско право демократски изабраног руководства РС. Aли мислим да ипак можемо сви заједно да радимо на рјешавању проблема.

* ГЛAС: Како тече процес трансформисања OHR-а и јачања присуства ЕУ у БиХ?

МУР: OHR и шира међународна заједница подржавају јачу улогу ЕУ овдје. Надамо се да ће БиХ веома брзо кренути путем ка чланству у ЕУ. Сасвим је природно да би ЕУ требало да ојача своје присуство у БиХ. Неоспорно је да OHR није формиран да би био стална институција овдје. Преговарачи у Дејтону 1995. године вјероватно нису ни претпостављали да ће OHR и 2011. године бити у БиХ. Чињеница да је OHR још увијек ту само је одраз мишљења међународне заједнице да још увијек постоји потреба за присуством OHR-а. На примјер, високи представник је посљедњих седмица морао да два пута посегне за бонским овлашћењима уз готово једногласну подршку земаља чланица Савјета за примјену мира (PIC). То је одраз чињенице да локалне институције још увијек тешко рјешавају проблеме. Приликом избора показују се институционалне и уставне слабости система БиХ. Aли механизам за затварање OHR-а је јасан и јаван. Ту одлуку треба да донесе PIC. Готово прије три године PIC је поставио пет циљева и два услова за затварање OHR-а. Нажалост, то није испуњено, а вјерујем да ћемо то ријешити радећи заједно.

* ГЛAС: Зашто је толики проблем то што РС располаже својом имовином примјењујући Закон о државној имовини? Одговор на OHR-ову обуставу примјене тог закона у РС је доношење закона који ће надлежност за књижење имовине пренијети са судова на извршне структуре власти?

МУР: Одлука високог представника имала је подршку свих чланица PIC-а изузев Русије. Он је донио ту одлуку јер је био забринут да би закон који је усвојила НСРС, ако буде примјењиван, учинио немогућим договор по питању државне имовине. Ми мислимо да би рјешење требало да буде резултат преговора, а не једностраних одлука, било ентитета или државе. То је одговарајуће рјешење, јер даје могућност домаћим институцијама, Уставном суду БиХ, да искажу своје мишљење о том питању. Високи представник могао је једноставно да поништи тај закон, јер за то има овлашћења, али он је сматрао да је боље да ту одлуку донесе Уставни суд, чија овлашћења потичу из оригиналног дејтонског Устава. Наше правно мишљење је, чак и ако би тај закон био промијењен и ако би се овлашћења за књижење имовине пренијела са суда на извршне органе, да би то ипак било нелегално, бесправно и било би у супротности са уредбом високог представника, која је подржана од чланица PIC-а.

* ГЛAС: Шта би у том случају могло да слиједи?

МУР: Прије свега, надамо се да до тога неће доћи. Високи представник има широк спектар овлашћења која се могу примијенити у таквом случају, али то није оно што ми желимо. Најбоље и најрационалније рјешење је да дозволимо Уставном суду да да своје мишљење. A ништа не спречава стране, ентитете и државу да сједну и преговарају о том питању.

* ГЛAС: Велик проблем непотребно је направљен и око маркирања међуентитетске линије разграничења. Када очекујете завршетак тог посла?

МУР: Разумијем који су главни аргументи РС по том питању, јер је важно да се на терену тачно зна гдје је та линија због пописа становништва, због питања катастра, администрације. Разумијем фрустрацију РС зато што то питање није завршено раније. Aли сасвим је јасно по Aнексу два Дејтонског споразума да EUFOR и NATO имају до извјесне мјере право супервизије над тим питањем и да нема мјеста за једнострану демаркацију ентитетске линије. Aли сам јако задовољан што и EUFOR и NATO на том питању раде заједно са представницима и РС и ФБиХ. Прошле сриједе су предсједник РС Милорад Додик и командант NATO-а имали позитиван састанак о том питању.

* ГЛAС: Коначно је ријешен проблем снабдијевања струјом Брчко дистрикта?

МУР: Питање електричне енергије је ријешено, то сам прије десет дана објавио чланицама PIC-а. A ријешено је због веома конструктивног приступа руководства Републике Српске, као и партнерског односа званичника ФБиХ, дистрикта и Европске комисије. Највећа добробит ће бити за становнике Брчко дистрикта, који ће имати јефтинију струју из РС.

* ГЛAС: Како процјењујете процес формирања власти на нивоу БиХ?

МУР: Дијелим фрустрацију, као и остали представници међународне заједнице, са становницима ове земље зато што власт још увијек није потпуно формирана. Aли знам да су разговори политичких лидера у току и надамо се да ће доћи до договора и да власт неће бити формирана само због власти, него због заједничких циљева и интереса. Имао сам много сусрета са обичним људима и знам да они желе јаку економију, посао, лидере које би се борили против корупције и криминала и да ова земља буде дио ЕУ.

* ГЛAС: Власт у РС је конституисана, а у ФБиХ и на нивоу БиХ још није. Упоредите политичко-економско-безбједносну ситуације у РС са оном у ФБиХ.

МУР: О томе могу говорити као новопридошлица, јер сам овдје тек четири мјесеца. Уставно и институционално уређење у ФБиХ много је комплексније него у РС. Добар примјер за то је да сада имамо четири кантона која блокирају формирање извршних органа власти у ФБиХ. Aли приступ OHR-а и међународне заједнице је формирање функционалне БиХ, која би се састојала од два функционална ентитета и Брчко дистрикта и затим што бржи улазак у ЕУ.

* ГЛAС: Са састанка представника коалиције четири странке на челу са СДП-ом у Мостару договорено је и да се упути писмо OHR-у у којем ће бити затражено да "OHR изврши притисак на четири кантона који блокирају избор делегата у Дом народа Федерације БиХ"?

МУР: Нисам видио писмо, али сам добро упознат са проблемом. То је питање око којег постоји много фрустрације и у OHR-у и у PIC-у. Кад је високи представник у јануару објавио своју одлуку о привременом финансирању ФБиХ уз подршку PIC-а изузев Русије, рекао је и да не искључује додатне мјере како би се осигурало да изабрани званичници буду одговорни за формирање власти. Такве мјере још се разматрају и ми смо у непрестаном контакту са PIC-ом. Aли наша жеља је да сами политичари изврше своје обавезе и изаберу одмах Дом народа ФБиХ, како би омогућили формирање власти.

* ГЛAС: Када ће по Вама демократски изабрани политичари моћи да преузму одговорност за проблеме?

МУР: Мислим да већ сада политичари сами доносе већину одлука без икаквих интервенција и мијешања странаца, OHR-а. Тако је на свим нивоима. С друге стране, јасно је да има много институција у овој земљи које не функционишу како би требало, првенствено на државном нивоу. То је један од разлога што међународна заједница још види потребу за OHR-ом овдје.

СПЦ

* ГЛAС: Шта чинити послије стопирања враћања имовине Српске православне цркве у Сарајеву?

МУР: То је јако важно питање, јер је повезано са имиџом Сарајева, града који има обавезу да покаже да прихвата све вјере. Посебно сам заинтересован за то питање, јер сам се у неколико наврата срео са митрополитом, који је јако срдачан и гостољубив човјек. Задовољан сам што је прошле године потписан протокол који би требало да доведе до враћања имовине. Прогнозе су биле такве да у овој години релевантне власти ФБиХ, кантона и општине Стари Град обезбиједе средстава за исељење Економског факултета и враћање те имовине СПЦ. Због политичког ћорсокака многи буџети још нису ни усвојени, али ми јако желимо да се испоштује споразум и врати имовина СПЦ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.