Родерик Мур: Без угрожавања овлашћења правосудних институција

Што се тиче критика у коминикеу PIC-а сматрам да су оправдане и готово су једногласно усаглашене.

Када говоримо рецимо о правосудним институцијама у БиХ, PIC сматра да не постоје правне дилеме у погледу постојања Суда и Тужилаштва БиХ. Дејтонски споразум предвиђа државне правосудне институције. Сваки покушај било ког ентитета да угрози правна овлашћења тих институција био би неприхватљив.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" први замјеник високог представника у БиХ Родерик Мур.

* ГЛAС: Хоће ли се OHR попут конституисања власти у Федерацији уплитати у формирање власти на нивоу БиХ?

МУР: Свакако се надам да нећемо. Ту смо одлуку за ФБиХ донијели врло невољко и тек кад су све политичке странке пристале да учествују у том процесу. Искрено се надам да ће грађани БиХ, а не странци, бити ти који ће одлучити о томе ко ће управљати БиХ.

* ГЛAС: Власт у ФБиХ формирана је под правно врло сумњивим околностима, јер је демократска институција рекла да се нису стекли услови за формирање, а реаговао је високи представник суспендујући одлуку ЦИК-а. Сада му је враћен "врућ кромпир" и мора да ријеши то питање. Да ли то може додатно закомпликовати ствари?

МУР: Сматрам супротно. Мислим да је прије одлуке високог представника и подршке PIC-а, са изузећем Русије, ситуација у ФБиХ била изузетно компликована и сваким даном постајала све тежа. Крајем марта смо имали ситуацију у којој су двије особе тврдиле да су предсједници, двије особе су тврдиле да су министар финансија. У тој ситуацији један од министара у ФБиХ преговарао је за новчана средства у износу од десетина милиона марака, а његов легитимитет је био споран. Од одлуке високог представника вјерујем да је правна ситуација постала јаснија. Влада функционише, буџет је усвојен и велика је штета што су званичници ХДЗ-а повукли апелацију Уставном суду ФБиХ.

* ГЛAС: Наново ће морати пресудити високи представник, јер је суспензија одлука ЦИК-а привремена?

МУР: Могуће је да ће се политичка и правна слика промијенити када се оконча потпуно конституисање Дома народа и именују сви делегати. Сигуран сам да ће и високи представник у сталним консултацијама са УО PIC-а и локалним партнерима пратити ситуацију и одлучити кад би нове мјере требало предузети. Заиста је велика штета што смо се нашли у овим несрећним околностима с обзиром на то да неколико кантона већ мјесецима нису именовали своје делегате у Дому народа.

* ГЛAС: Каква би то власт на нивоу БиХ, по Вашој оцјени, била најоптималнија? Да ли је то власт какву предлаже лидер СДП-а Златко Лагумџија који би из коалиције избацио СДС и наново два ХДЗ-а?

МУР: Не мислим да су странци ти који би требало да диктирају странкама на који начин да формирају власт на нивоу БиХ. Надам се, ипак, да ће то бити широка коалиција која ће бити посвећена задатку да земљу поведе ка ЕУ и NATO-у, као и власт која ће бити посвећена борби против криминала, корупције и побољшању економије. Међународна заједница и OHR немају ништа против тога да два ХДЗ-а и СДС учествују у власти.

* ГЛAС: РС већ пола године има формиране своје институције и власт функционише. Но на посљедњој сједници PIC-а нису се баш чуле похвале због ове чињенице него су, напротив, РС упућене критике и упозорења?

МУР: Без обзира на све, ја сматрам да политичке странке и грађани РС свакако заслужују похвалу за политичку стабилност. У праву сте да у коминикеу нису наведене овакве похвале на рачун РС. Но, чињеница да је власт формирана послије избора није нешто што би требало да буде хвале вриједно. Још постоје посматрачи који су критични у погледу одређених ствари као што је чињеница да ни на једној од шест кључних позиција у РС нема Бошњака. Што се тиче критика у коминикеу PIC-а сматрам да су оправдане и готово су једногласно усаглашене. Када говоримо, рецимо о правосудним институцијама у БиХ, PIC сматра да не постоје правне дилеме у погледу постојања Суда и Тужилаштва БиХ. Дејтонски споразум предвиђа државне правосудне институције, а и Парламент БиХ је усвојио и донио законе о формирању тих институција, након што је високи представник донио одлуке. Уставни суд је у два наврата подржао постојање ове двије институције. Наравно, све политичке странке имају право да траже и остварује законске промјене у вези са тим институцијама, али унутар постојећег законског оквира. Сваки покушај било ког ентитета да угрози правна овлашћења тих институција био би неприхватљив.

* ГЛAС: Шта мислите о приједлогу организације "Дејтона два", како то иницира Лагумџија и неки амерички конгресмени?

МУР: Aмбасада СAД већ је дала своје мишљење о томе. Слажем се са њима да ово није у оптицају. Мислим да би у овом тренутку политичке странке БиХ требало да се усредсреде на то да земљу учине функционалнијом на основу постојећег уставног оквира.

* ГЛAС: Шта та функционалност подразумијева?

МУР: Као први корак то су мјере на које је указала ЕУ. Захтјеви су јасни и односе се на питања државне помоћи, попис и спровођење одлуке "Сејдић и Финци". Но, мислим да то иде и даље од тога. То је питање судова и, на крају, да државне институције буду способне да поведу земљу на пут евроатлантских интеграција.

OHR

* ГЛAС: Чују се оцјене па и неких важних чланица PIC-а да је OHR понекад више сметња БиХ него фактор који је вуче напријед?

МУР: Волио бих да је то тачно. Не мислим да су се преговарачи у Дејтону прије 15 година надали да ће OHR бити у БиХ 2011. године. Међутим, сматрам да су посљедња дешавања показала да постоји још потреба за OHR-ом. У прва три мјесеца високи представник је морао у три наврата да користи бонска овлашћења. То се десило након што домаће институције нису успјеле саме да ријеше проблем. Надајмо се да ће се доласком појачане делегације ЕУ, уз добру вољу и визију домаћих лидера, створити ново окружење које ће убрзати затварање OHR-а.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.