Ристић: Хрватска се брани од истине и бjежи у историјски ревизионизам

БЕОГРАД - Директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић каже за РТС да је долазак сваког српског званичника у Јасеновац за савремену државу Хрватску провокација, „зато што подсjећа на драматичну и трагичну историјску стварност НДХ“.

-Они се бране од историјске истине и беже у историјски ревизионизан и најгоре неоусташтво - истиче Ристић.

Историчар Ристић каже да одлука хрватских власти да предсједнику Србије Александру Вучићу забране приватну посјету Јасеновцу представља антицивилизацијски и антиправни чин - будући да је ријеч о, прије свега, потомку жртава, а онда и о шефу државе народа који је понајвише настрадао на том локалитету.

-Ово је трећи покушај у последњих годину да председник жели, покушава да дође до Јасеновца. И то говорим као неко ко је укључен у читав тај процес. У прва два случаја, у септембру прошле и марту ове године, та посета је одлагана на молбу хрватске стране да још није време за то и да нису стечени услови - рекао је Ристић.

Истиче да од 1945. ниједан српски предсједник није посјетио спомен-подручје Јасеновац, а да хрватска страна никада не каже који су конкретни разлози због којег одбија посјете.

-Хрватска страна и даље држи да је Јасеновац забрањен за све српске званичнике и то је нешто што је недопустиво и за сваку осуду - рекао је Ристић додавши да је незамисливо забранити предсједнику Изреала да посети Аушвиц.

Међутим, наглашава да је оваква одлука логична имајући у виду доминантан политички и идеолошки наратив у Хрватској.

-Јасно присуство неоусташтва у делу политичке, културне, верске, интелектуалне елите у Хрватској. Глорификација највећих злочина из периода НДХ, кроз постављање спомен-плоча, подизање споменика, именовање улица и тргова по њима, по минимизирању карактера геноцида почињеног над Србима, Ромима и Јеврејима у Другом светском рату на територији НДХ, његове систематичности, масовности, бруталности - каже Ристић.

Напомиње да је Јасеновац болна тема и за Србе, и за Хрвате, и за Јевреје, и за Роме, али прије свега за српски и хрватски народ.

-И то из различитих перспектива. За српски народ као народ који је највише пострадао на том локалитету, а за хрватски - као народ и припаднике народа и државе која је чинила злочин геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима на читавој територији НДХ - рекао је Ристић.

Директор Музеја жртава геноцида истиче да се „Хрватска очито плаши своје трауматичне и драматичне историје“.

Подсјећа да је НДХ била једина државна у Европи која је мимо нацистичке Немачке самостално и самовољно оснивала логоре смрти, као и логоре смрти за дјецу.

-Јасеновац није био логор, то је био систем концентрационих логора смрти укупне површине око 240 квадратних километара, са пет подлогора, од којих је онај централни био такозвана Циглана три у самом селу Јасеновац. И цело село је било у функцији логора. Уколико знамо да је Аушвиц систем концентрационих логора смрти нацистичке Немачке у Пољској имао површину од 60 квадратних километара, а Јасеновац 240, и тај податак говори да се радило о систему концентрационих логора смрти. То је било место предвиђено за прикупљање будућих жртава, њихово брутално мучење и екстерминацију на најбестијалније начине забележене у Европи у другом светском рату - рекао је Ристић.

Додао је да о Јасеновцу нема никакве дилеме у научној заједници, да је ријеч о највећем губилишту српског народа у његовој историји, те да ће овакав потез хрватских власти изузетно лоше утицати на будућност односа двије државе.

-Ово ће се показати као најдубља криза у српско-хрватским односима од раздужења Југославије почетком деведесетих година прошлог века - рекао је Ристић.

Истиче да је важно да се предсједнику Србије омогући да у име свих грађана посјети Јасеновац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.