Рик Холцапл, шеф Мисије ОЕБС-а у БиХ: Помозите нам да одемо!

Важно је да се фокусирамо на напредак који је остварен, али тај напредак није онолики колико смо се надали прије 30 година. Остаје много тога да буде урађено у сектору правосуђа, када је у питању Закон о судовима и Закон о Високом судском и тужилачком савјету. Ако желите да одемо, сарађујте, будите конструктивнији у функционисању уставног оквира ове земље, тако да ми можемо рећи да је наш посао завршен.

Рекао је то у интервјуу за "Глас" шеф Мисије ОЕБС-а у БиХ Рик Холцапл. Открио је и да ће један њихов тим пратити пријевремене изборе за предсједника Српске наредне недјеље.

- Они су дошли из наше Канцеларије за демократске студије и људска права у Варшави. Интензивно прате те припреме, одвијање и спровођење избора и највјероватније ће имати прелиминарни извјештај о томе дан након одржавања пријевремених избора, вјероватно 24. новембра - рекао је Холцапл.

ГЛАС: Навршавају се три деценије од потписивања Дејтонског мировног споразума, а ми и даље живимо под туторством. Како то коментаришете?

ХОЛЦАПЛ: Мислим да је важно да се фокусирамо на напредак који је остварен, али тај напредак није онолики колико смо се надали прије 30 година. Мислим да је настао у успостављању и у јачању разних институција власти, како на ентитетском тако и на државном нивоу, како на кантоналном тако и на ентитетском нивоу. Могу говорити о три кључна мандата Мисије, а то су избори, правосуђе и безбједносне институције. Што се тиче избора, ту имамо тај прелаз са одређене врсте туторства и показало се тада да након што је ОЕБС једно вријеме водио изборе, Централна изборна комисија је савршено способна да у овом тренутку то обавља. Слично томе је и у сектору безбједности и сасвим сам сигуран да су вам познате реформе у сектору одбране из 2005. године, гдје је ОЕБС одиграо улогу у успостављању значајних, успјешних безбједносних институција. Слично је и у правосуђу, гдје је дошло до јачања институција на кантоналном, ентитетском и државном нивоу. Као што се сугерише вашим питањем, остаје много тога да буде урађено у сектору правосуђа, као што је у законодавном дијелу, када је у питању Закон о судовима и Закон о Високом судском и тужилачком савјету. Овдје сам  три мјесеца и у мом мандату су два циља, први  да се спријечи било какво кретање уназад, а други да се промовише остварени напредак тако да се у једном тренутку може рећи: "Не само ОЕБС, него и друге међународне организације - ми смо овдје завршили свој посао и вријеме је да одемо".

ГЛАС: Када је ријеч о правосуђу, рок за рјешавање питања ратних злочина се продужава, али то питање још није ријешено. Свједоци умиру и ту има доста манипулација. Најтежи предмети још нису ријешени, а по свему судећи и они ће бити закопани у заборав.

ХОЛЦАПЛ: Напор Мисије је да се фокус задржи на одговорности и на правди за све оно што је почињено у највећој могућој мјери. Импликација вашег питања је тачна и што то дуже траје, све је теже добити одговарајуће коначне пресуде и правду остварити у правом смислу. Настављамо и даље да радимо на томе, што је приоритет Мисије, што не значи да смо задовољни тим темпом којим су одрађени претходни предмети, нити са изгледима како да се дође до правде. Управо смо прошле седмице одржали конференцију на којој су учествовале судије и тужиоци, да поразговарамо управо о процесуирању ратних злочина у свјетлу овога што сте рекли о продужењу рокова Државне стратегије на предметима ратних злочина. Кључна порука је била да се треба што правовременије, што ефикасније позабавити тим предметима. Велики број предмета је дошао до своје коначне пресуде, превелики број је остао још неријешен , али они су веома велики, веома комплексни по својој природи.

ГЛАС: Чини ли Вам се да се у правосуђе увукла политика?

ХОЛЦАПЛ: Мислим да се одређен број институција власти суочава са општим изазовима и да видимо те изазове не само у правосуђу, него и у одређеном броју других институција. Нисам експерт, али како ми се чини, у Уставном суду БиХ постоје двије упражњене позиције, што је за жаљење, што је довело до смањења ефикасности те институције. Нама као Мисији је важно да сви органи власти обављају свој дио посла, да би те институције функционисале.

ГЛАС: У Уставном суду БиХ имамо три странца, два Хрвата и два Бошњака. Два Србина из Уставног суда су се повукла, јер увијек три странца могу са два Хрвата или два Бошњака да их прегласају. Како то коментаришете?

ХОЛЦАПЛ: Исправите ме ако гријешим, али ситуација да нема одређеног броја судија доводи до стања да само оно вијеће које укључује стране судије може да засједа. Тако, ако су све домаће судије попуњене, колико схватам, постоји једна верзија у којој постоји вијеће у којем није неопходно учешће страних судија. Можда сам нешто пропустио, али не видим како упражњена мјеста доводе до овог питања које сте поменули.

ГЛАС: Када смо код два ентитета, у БиХ су подијељена мишљења о приступању БиХ НАТО-у, а са друге стране и Европска унија је на неки начин урушена. Како то коментаришете?

ХОЛЦАПЛ: Није моја улога да коментаришем нити пут ка НАТО-у, нити пут у Европску унију у било којем конкретном смислу. Дакле, ефикасно функционисање институција власти и способност да доносе одлуке су заправо и мандат Мисије ОЕБС-а и дио захтјева ЕУ, по мом схватању. Није задатак Мисије ОЕБС-а да заступа нити ставове према ЕУ, нити ставове према НАТО-у. Она треба да омогући ефикасан рад институција власти. То је оно што грађани ове земље траже, то је оно што гласачи захтијевају. Потребно је да постоји функционалан Савјет министара, функционална Парламентарна скупштина, која може објаснити гласачима да ли идемо ка ЕУ или не идемо ка ЕУ, да ли постоји конструктиван дијалог, конструктивна дебата у оквиру којих та питања могу бити размотрена.

ГЛАС: И те ствари су се у овој земљи закомпликовале. Што се тиче главног преговарача подијељена су мишљења гдје он треба да буде биран. У Предсједништву БиХ је речено да ће то бити рађено у Савјету министара, а у парламенту...

ХОЛЦАПЛ: Само ако вас могу зауставити и рећи да детаљи који се тичу приступања ЕУ нису у мандату Мисије ОЕБС-а и није на мени да кажем како ће и на који начин бити биран преговарач. То је питање за Делегацију ЕУ и специјалног представника ЕУ.

ГЛАС: Вас питам јер сте били у Хрватској, а та земља је и чланица ЕУ и НАТО-а, али прихватам да сте сада шеф Мисије ОЕБС-а. Да се вратимо изборима. Да ли су избори у БиХ демократски?

ХОЛЦАПЛ: Један од кључних принципа који је ОЕБС имао раније јесте организација и спровођење избора. Чврсти смо у нашој одлучности да помогнемо и да видимо слободне и демократске изборе у БиХ. Свјесни смо сумњи које још имају одређени људи и одређених забринутости што се тиче избора, али желим да искажем високу професионалност људи који се тиме баве. Још постоје одређене ствари које могу бити унапријеђене и ми радимо са ЦИК-ом и са политичким лидерима, да бисмо отишли корак даље у том смјеру. Можда вам је познато да имамо пројекат са ЦИК-ом којим промовишемо нове изборне технологије и нарочито у смислу идентификације и аутентификације бирача да би била ријешена нека од питања које сте поменули. Набавка тих технологија се већ планирана за изборе 2026. године. Ми ћемо радити на обуци изборног особља, као и на едукацији гласача, да им кажемо зашто ће њихово изборно искуство можда изгледати другачије него што су навикли у ранијим изборним циклусима. Које су то користи које имају гласачи показао је пилот-пројекат у Брчком на претходним изборима, када смо то испробавали. Сарађујемо са ЦИК-ом када је ријеч о новим технологијама, али није само одговорност ЦИК-а да набави опрему и спроведе тај процес. Све политичке актере, кандидате, а то су политичке странке позивамо, сви они треба да пруже подршку овом процесу. Та технологија није лијек за све проблеме, али вјерујемо да ће представљати значајан корак напријед.

ГЛАС: Да ли ова земља има шансу овако дејтонски устројена, када у њој имамо "високог представника" кога једна страна не признаје, а друга га призива да рјешава питања умјесто њих?

ХОЛЦАПЛ: Да ли БиХ има шансе?! Да. Потребан је конструктиван став свих политичких лидера, да структура која је успостављена у Дејтону функционише на правилан начин. Дакле то значи функционалне институције у Републици Српској, функционалне институције у Федерације БиХ, такође функционалне институције на нивоу градова и општина, али и функционалне институције на нивоу државе. Не вјерујем да било која од ових институција може успјети, осим ако цјелокупан тај оквир не функционише правилно. Парадокс је у томе да они који су најгласнији у томе да присуство међународних структура треба да буде смањено или да оне оду, заправо имају тенденцију да блокирају управо оне кораке који би довели до тог циља.

ГЛАС: Ко блокира?

ХОЛЦАПЛ: Они који не подржавају и опструишу рад институција власти које су успостављене у оквиру Дејтонског споразума. Зашто то раде, морате њих да питате.

ГЛАС: Пријевремени избори у Српској су сљедеће недјеље. Како ОЕБС прати тај процес?

ХОЛЦАПЛ: Постоји један мали тим који се зове Мисија процјене избора која је базирана у Бањалуци и чине је људи који су дошли из наше Канцеларије за демократске студије и људска права у Варшави. Та канцеларија позната је као ОДИХР. Ми смо у блиским консултацијама са ЦИК-ом и са организацијом "Под лупом", која се такође бави питањем избора. Морам рећи да сам задовољан како теку припреме, чињеницом да су политичке партије ангажоване, да спроводе кампању и да сам такође задовољан да је "Под лупом", као домаћа посматрачка организација, наишла на врло добар одговор, што се тиче присуства њихових посматрача на многим бирачким мјестима на дан одржавања избора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.