Република Српска упутила Извјештај Савјету безбједности

Бањалука - Влада Републике Српске упутила је Савјету безбједности УН 18. Извјештај Српске, који се односи на период мај-октобар ове године и у којем износи своје виђење о питањима са којима се суочава БиХ, а с циљем разјашњавања својих становишта члановима Савјета безбједности и међународне заједнице.

У првом дијелу Извјештаја, који у име Републике Српске, подноси предсједник Републике генералном секретару и земљама чланицама Савјета безбједности, говори се о противправној субверзији децентрализованог уставног уређења БиХ, чиме су прекршена уговорна права и механизми заштите Републике Српске и њених грађана и продубљена дисфункционалност БиХ.

"Високи представник је годинама прибјегавао незаконитим одлукама и присили реализујући план СДА и других бошњачких политичких странака да се власт централизује. Од када су такозвана 'бонска овлашћења' високог представника дискредитована и изашла из примјене, СДА се ослања на своју доминацију у институцијама правосуђа на нивоу БиХ, као што су противправно формирани Суд БиХ и Тужилаштво БиХ, да додатно подрије уставну аутономију два ентитета БиХ", наводи се у документу.

У другом дијелу Извјештаја наглашава се потреба да Уставни суд БиХ буде реформисан тако да се укину страна судијска мјеста, саопштено је из Бироа Владе Републике Српске за односе са јавношћу.

"Према Уставу БиХ из 1995. године, стране судије требало је да остану у Суду само у прелазном петогодишњем периоду. Уставни суд нема легитимитет у Републици Српској и код њених грађана због одсуства независности, присуства страних судија и савезништва страних и бошњачких судија који слиједе агенду високог представника и СДА. Присуство страних судија неспојиво је са суверенитетом БиХ и демократијом, а званичници Европске уније јасно су ставили од знања да БиХ са страним судијама у Уставном суду БиХ не може приступити Унији", истиче се у овом дијелу Извјештаја.

У трећем дијелу документа објашњава се зашто је настојање Бошњака да се имовина Републике Српске пренесе на војне структуре БиХ противправно и дестабилизујуће и наглашава да је недавна одлука Суда БиХ којом је званичницима Републике Српске наложено да укњиже имовину Републике Српске на БиХ, Министарство одбране, супротна закону.

"Одлука, која је дио агенде СДА да централизује власт и подрије Републику Српску, такође је сасвим непотребна за коришћење наведене имовине у војне сврхе", наводи се у Извјештају.

У четвртом дијелу појашњавају се разлози зашто Народна скупштина Републике Српске има право да изрази свој став о чланству у НАТО-у и, потенцијално, одржи референдум о том питању.

"Потпуно је исправно да Република Српска својим грађанима да могућност да се изјасне о питању које их се тиче. Ово је нарочито битно због улоге коју Устав БиХ даје Народној скупштини Републике Српске у ратификацији уговора. Сваки став да се БиХ већ законски обавезала на придруживање НАТО-у занемарује чињеницу да БиХ може обавезати само ратификација Сјеверноатлантског споразума у складу са уставним процедурама БиХ", додаје се у Извјештају.

Пети дио Извјештаја бави се потребом за реформом правосуђа БиХ које, како се наглашава, СДА користи за остваривања свог политичког програма.

"Тужилаштво БиХ већ годинама доноси одлуке о истрагама и процесуирању не на основу правде, него политике. Штавише, институције правосуђа на нивоу БиХ настављају са дугогодишњом дискриминацијом српских жртава ратних злочина према устаљеном обрасцу. Најновији примјер је срамно ослобађање Насера Орића пред Судом БиХ, који се отворено хвалисао ратним злочинима почињеним током рата", прецизирано је у тексту.

У шестом дијелу Извјештаја истиче се да су реформе нужне да би Суд БиХ и Високи судски и тужилачки савјет /ВСТС/ достигли европске и друге међународне стандарде.

"Суд БиХ, противправна креација високог представника, захтијева значајне реформе укључујући ограничавање бесконачно еластичне надлежности коју присваја. Систем Високог судског и тужилачког савјета, који је противправно увео високи представник, мора бити реформисан и усклађен са уставном структуром БиХ, европским стандардима и праксом демократских федералних држава", наводи се у Извјештају.

У тексту се истиче да се Република Српска залаже за реформе правосуђа БиХ у оквиру структурисаног дијалога са ЕУ о правосуђу од 2011. године, међутим, бошњачки званичници блокирају све предложене реформе, укључујући и оне које су задобиле подршку експерата ЕУ.

Седми дио Извјештаја Владе Републике Српске говори о све већим бојазнима у Европи у погледу улоге БиХ као уточишта џихадиста и наглашава да је СДА помогла да БиХ постане сигурно уточиште екстремизма, а европски лидери недавно су позвали на узбуну у вези са безбједносним ризицима које ова ситуација представља по Европу.

"Досљедно својој исламистичкој идеологији, СДА је током рата позвала муџахедине у БиХ и наставила да одржава тијесне везе са радикалним исламистима", подсјећа се у Извјештају.

Осми дио Извјештај говори о опструкцији Реформске агенде за европске интеграције од институција БиХ. "Република Српска наставља да доказује своју опредијељеност интеграцијама БиХ испуњавањем свих својих обавеза из Реформске агенде. Насупрот томе, институције на нивоу БиХ нису испуниле своје обавезе, као што је усвајање новог закона о акцизама", наводи се у тексту.

У завршном дијелу Извјештаја, Република Српска тражи да међународна заједница поштује Дејтонски споразум и суверенитет БиХ, између осталог и затварањем Канцеларије високог представника.

Влада Републике Српске усвојила је 18. Извјештај на 149. сједници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.