Референдум минирају и у Бањалуци и у Сарајеву

БАЊАЛУКА - Нови референдум у Републици Српској, који је заказан за 25. октобар и на којем би грађани требало да се изјасне о посљедицама до којих су довеле одлуке наметнуте од стране Кристијана Шмита, могао би да доживи исту судбину као и онај о 9. јануару с обзиром на то да се, прије свих, у бошњачким редовима спремају за вето, уз увјерење да неће изостати ни реакција из Сарајева.

Скупштинска одлука о расписивању референдума услиједила је након што је Апелационо одјељење Суда БиХ одбило жалбу тима одбране Милорада Додика на одлуку о одузимању мандата на позицији предсједника Српске, а на основу пресуде Суда БиХ којом је правоснажно осуђен на годину затвора и шест година забране обављања јавних функција због непоштовања одлука Шмита, којег Српска не признаје за високог представника јер није именован у складу са процедурама у Савјету безбједности УН.

Гласовима већине посланика, односно оних из странака које чине власт на нивоу Републике Српске, у петак су у Народној скупштини усвојене измјене и допуне Закона о референдуму и грађанској иницијативи, на основу којих ће бити именована посебна комисија за спровођење референдума.

Усвојена је и, како је најављивано након одлука институција на нивоу БиХ, одлука о расписивању референдума на територији Српске, а питање гласи: "Да ли прихватате одлуке неизабраног странца Кристијана Шмита и пресуде неуставног Суда БиХ изречене против предсједника Републике Српске, као и одлуку ЦИК-а о одузимању мандата предсједнику Републике Српске Милораду Додику?"

Посланици су усвојили и закључак којим је Комисија за избор и именовање задужена да припреми одлуку о именовању Референдумске комисије након ступања на снагу Закона о измјенама и допунама Закона о референдуму и грађанској иницијативи.

Важећим републичким актима је прописано да одлуке Скупштине морају да, прије ступања на снагу, добију подршку и у Вијећу народа. Уколико до тога не дође, прва наредна адреса је Заједничка комисија Вијећа и републичког парламента, а ако ни ту не буде постигнут договор о вету који могу да уложе клубови конститутивних народа на скупштинске одлуке, коначан став даје Уставни суд Српске.

Такав пут су, наиме, прошле одлуке које су се тицале референдума о Дану Републике који је одржан 25. септембра 2016. године и поред забране коју је, након што је републички Уставни суд дао зелено свјетло, ставио Уставни суд БиХ на основу апелације групе политичара из ФБиХ, међу којима је био и тадашњи члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић.

Да исти процес чека и нови референдум, назире се из ријечи иза којих стоји предсједник Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске Алија Табаковић.

За "Глас Српске" је потврдио да ће коначан став о скупштинским одлукама бити утврђен у наредних неколико дана након што одрже сједницу Клуба.

- У овом моменту је још рано говорити, али би се могло наслутити да би се могло ићи са ветом - рекао је Табаковић.

Очекује и упућивање одређених захтјева према Уставном суду БиХ.

- Знамо да је Уставни суд Српске под контролом режима Милорада Додика, а с друге стране био би апсурд да Уставни суд БиХ не стави те одлуке ван снаге те да и они који спроводе такве ствари не буду кривично гоњени - рекао је Табаковић који тврди да је Додик признао пресуду Суда БиХ када је одлучио да затворску казну замијени новчаном.

Члан скупштинског Одбора за уставна питања Младен Илић наглашава да су институције правосуђа БиХ својеврсна средства политичке борбе, што се, каже, коси са начелима функционисања дејтонске БиХ и свега што треба да чини сваки ниво власти унутар саме земље.

- Бошњаци се неријетко одлучују за вето. Више пута смо указали и колико је пута злоупотријебљен тај механизам те послужио само за њихово политичко позиционирање, а то потврђује и чињеница да ништа на крају није окончано у њихову корист. Само без икакве потребе троше вријеме - рекао је Илић за "Глас".

Референдумско питање добило је, према закону, подршку грађана ако се за њега изјаснила натполовична већина оних који су гласали. Ако су се грађани референдумом изјаснили о одређеном питању, надлежни орган ће донијети одговарајући акт у року од шест мјесеци од дана референдума.

О истом питању, без обзира на резултат, грађани се не могу поново изјашњавати референдумом у року краћем од шест мјесеци од дана одржавања. Још један проблем, према ријечима извора "Гласа", могао би да буде и овај пут добијање података из Централног бирачког списка за који је задужен ЦИК.

Подршка

Организације проистекле из Одбрамбено-отаџбинског рата од јавног интереса за Републику Српску подржале су одлуке и закључке руководства Српске. Сматрају да интелектуални и патриотски потенцијал Српске може, у условима мира без употребе и пријетње употребом силе, сачувати Српску, предсједника и имовину.

- Једини услов за то јесте да се обезбиједи највиши степен националног јединства свих политичких и других друштвених субјеката у Републици Српској, Србији и свуда гдје живи и ради српски народ. Око Републике Српске сада морамо бити сви уједињени, а политички субјекти нека се надмећу својим политичким програмима у свему осталом - истакнуто је у саопштењу организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.