Фото: архива
| Заједничке институције БиХ
БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Радна група за припрему нацрта амандмана на Устав БиХ и измјену Изборног закона поново је анализирала приједлоге који воде у том правцу, а и нови круг разговора је потврдио да је кључни проблем у ФБиХ, у шта би ускоро могли да се увјере и страни експерти.
Савјет министара је, на приједлог Министарства правде БиХ, у октобру 2025. усвојио Одлуку о формирању радне групе за припрему нацрта амандмана на Устав БиХ и нацрта закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ с циљем извршења пресуда суда у Стразбуру.
Мјеста у радној групи повјерена су политичким представницима три народа, међу којима су и стручњаци за уставно право, а из Савјета министара БиХ је поручено да повлачењем тог потеза спроводе закључак са јулске сједнице из исте године када је усвојен Ревидирани акциони план за извршење пресуда Европског суда за људска права у предметима „Зорнић“, „Сејдић и Финци“, „Пилав“ те „Пударић“ против БиХ.
Задатак чланова је да, у складу са Ревидираним акционим планом, припреме нацрт амандмана на Устав БиХ, идејна рјешења нацрта закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ, одрже дводневну јавну расправу у вези са тим, сачине нацрт закона, доставе Венецијанској комисији на мишљење те упуте на крају Савјету министара на даље поступање.
Још једна у низу сједница одржана је јуче. Саговорник „Гласа“ је оцијенио да је и овај пут владала добра атмосфера те да је прихваћена и понуда Савјета Европе за учешће страних експерата, али тек након што изабрани, домаћи представници избрусе неке приједлоге.
- Чак и тад, странци могу имати савјетодавну улогу, а не да буду равноправни чланови - истакао је саговорник „Гласа“.
Под лупом чланова били су приједлози који се односе на избор чланова Предсједништва БиХ. Искристализовале су се разне идеје, али и оспоравања.
Тврди да на састанцима нема тешких ријечи ни еуфорије.
- Зна се гдје је кључни проблем. Сав је проблем у ФБиХ. Минималне измјене па и неке озбиљније у Српској се могу уградити у постојећи уставни систем, али у ФБиХ што год да се дирне је проблем јер су потпуно различити ставови. Није то само питање „Комшић“. Има и максималистичких захтјева који ни не дјелују као имплементација пресуда већ као реформа, односно проширење уставних норми. Ово је имплементација одлука, а не уставна реформа - рекао је наш саговорник, уз опаску да би наредна сједница требало да буде у марту.
Акциони план за извршење пресуда Европског суда за људска права датира из јуна 2021. године. „Сејдић и Финци БиХ“ назив је предмета који је отворен пред судом у Стразбуру 2006, а окончан три године касније одлуком да су Сејдић (Ром) и Финци (Јевреј) дискриминисани јер им је као припадницима националних мањина онемогућено да буду бирани у Предсједништво и Дом народа Парламентарне скупштине БиХ с обзиром на то да Устав предвиђа да на та мјеста долазе припадници само конститутивних народа - Срби, Хрвати и Бошњаци.
Да би пресуда била спроведена у дјело, како је наложио суд, потребно је да у БиХ буде измијењен Устав БиХ и изборно законодавство, а то „траже“ и друге које су услиједиле
Суд у Стразбуру је 2014. донио пресуду у случају "Азра Зорнић против БиХ", која се изјашњава као „грађанка БиХ“, а утврђена је дискриминација будући да се, јер није припадница ниједног конститутивног ни мањинског народа, није могла кандидовати и бити и бирана. У предмету „Илијаз Пилав против БиХ“ двије године касније је утврђено да се као Бошњак са адресом у Српској није могао кандидовати за члана Предсједништва БиХ јер се у Српској, као изборној јединици, бира само српски члан Предсједништва БиХ.
У предмету „Светозар Пударић“ 2020. је утврђено да је БиХ дискриминисала Пударића у вези са правом на кандидатуру за члана Предсједништва из реда српског народа са територије ФБиХ.
Спровођење ових пресуда, као и оне по апелацији Боже Љубића коју је донио Уставни суд БиХ, с чијом реализацијом хрватски представници у потпуности нису задовољни, прича се годинама на страначким састанцима. Из Српске је својевремено истицано да није споран приједлог да у Уставу умјесто „Србин“ пише да се бира „један“ члан Предсједништва, али проблем је немогућност договора у ФБиХ, одакле се бирају хрватски и бошњачки члан.
У радној групи су три члана из Савјета министара, укупно шест посланика и делегата из Парламентарне скупштине БиХ, два из федералне Владе и један из Владe Републике Српскe. Саговорници „Гласа“ сматрају да је већ извјесно да ни на општим изборима у октобру ове године неће бити нових правила. Ипак, поједини кажу да би договор струке могао послужити као добра подлога онима који убудуће буде држали политичке конце у својим рукама.
Један од чланова комисије Предраг Кожул изјавио је раније за „Глас“ да, иако је дио групе која се једина у овом моменту бави овим кључним проблемима, ова година није најбољи временски амбијент за разговоре.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.