Расте број радника на боловању, крећу оштрије контроле

Бањалука - Сваког мјесеца у прошлој години на боловању дужем од 30 дана у просјеку је било 4.400 радника у Српској, што је за око 70 више него годину раније, а то је утицало и на раст трошкова Фонда здравственог осигурања РС.

На терет Фонда здравственог осигурања падају трошкови боловања дужих од мјесец, а прошле године су износили 12,2 милиона марака, што је за око 800.000 више него у 2016. години.

- Контроле и управљање трошковима су нам приоритет у овој години, а с обзиром на пораст броја радника на боловању, појачаћемо контроле у том сегменту - рекли су у Фонду здравственог осигурања.

Најчешћи узроци боловања у прошлој години били су повреде и тровања, а слиједе болести коштано-мишићног система и тумори. Одсуство с посла због трудноће налази се тек на четвртом мјесту, а међу првих пет разлога су и болести система крвотока. Наведене групе обољења чине око 72 одсто узрока боловања.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкребић каже да је евидентно да се из године у годину повећава број радника на боловању. Скептичан је у вези са могућностима да у тој области буде заведен ред.

- Тешко је успоставити ред, јер знате ону народну "врана врани очи не вади". Право рјешење би било да боловања дужа од 30 дана Фонд здравственог осигурања рефундира послодавцима у бруто износу, па би више размишљали о томе да ли да дају боловање и гдје треба и гдје не треба. Није нормално да неко буде на боловању пет година, а имамо и таквих. Ако неко за годину није оздравио, треба га или пензионисати или нека се враћа на посао - рекао је Шкребић.

Послодавци који траже провјеру оправданости боловања за своје раднике, додаје Шкребић, јесу ријеткост, иако сумњају у злоупотребе.

- Због неуређеног система од контроле нема вајде. Један од примјера је случај из угледне фирме из Котор Вароша. Управа је затражила провјеру боловања за једног радника, а комисија га је затекла на ливади како коси траву. Без обзира на то, фирма је на суду изгубила спор јер је љекар раднику написао да има психичких проблема и да му је косидба радна терапија - рекао је Шкребић и додао да због оних који злоупотребљавају боловања испаштају вриједни радници који поштено зараде сваку марку.

Предсједник Струковног синдиката доктора медицине РС Миодраг Фемић каже да је популација у Српској све старија и да због тога не чуди раст броја боловања.

- У великом проценту радне популације је присутан синдром сагорјелости. У свим струкама је много запослених који из страха за радно мјесто и болесни долазе на посао. Услови рада су све тежи, млади напуштају земљу, а остаје претежно старије становништво на које пада терет. Стога не чуди што је све више радника на боловању - рекао је Фемић.

Члан Удружења економиста РС - SWOT Предраг Дудуковић сматра да је врло тешко утврдити колико је радника одсутно с посла због стварне неспособности за рад, а колико је оних који лажирају боловања.

- Гледајући ову статистику рекло би се да су људи из године у годину болеснији. Међутим, има ту свашта. Могуће је да људи узимају боловање у ситуацијама када им је плата таква каква јесте, па радећи неки други посао надомјешћују малу зараду. Мислим да је ипак много већи проценат оних који су заиста болесни и због тога одсуствују с посла - рекао је Дудуковић.

Послодавци већ дуже вријеме инсистирају да им Фонд здравственог осигурања рефундира плате за раднике на боловању у бруто умјесто у нето износу. Поред тога, истичу да на њихову ликвидност негативно утиче и нередовно рефундирање, док у Фонду здравственог осигурања РС наводе да тих дугова према послодавцима не би ни било када би редовно уплаћивали доприносе за које је дуг вишеструко већи него за боловања.

Провјера боловања

У Фонду Здравственог осигурања РС истичу да су на недавно одржаном састанку подсјетили послодавце да имају могућност да траже контролу оправданости боловања својих радника.

- Послодавци могу поднијети захтјев Фонду здравственог осигурања за провјеру боловања ако имају било какву сумњу - рекли су у Фонду здравственог осигурања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.