Расписано 28 црвених и 32 плаве потјернице због тероризма

Сарајево - Интерпол Сарајево расписао је до 31. октобра ове године 32 "плаве" потјернице за кривична дјела повезана са тероризмом ради лоцирања и прикупљања информација, те 28 "црвених" потјерница с циљем лоцирања и хапшења лица за којима се трага, подаци су Дирекције за координацију полицијских тијела БиХ.

Шеф Интерпола Сарајево Бранислав Павловић подсјетио је да је у прошлој години, када је ријеч о БиХ, расписано 66 "плавих" потјерница ради прикупљања информација, лоцирања лица, и пет потјерница ради хапшења.

"Када је ријеч о потјерницама које су расписале друге земље њих је велики број и оне су аутоматски доступне полицији на терену", рекао је Павловић на данашњој конференцији за новинаре, на којој су представљене најзначајније активности у оквиру сарадње са агенцијама за провођење закона у БиХ, као и сарадње посредством канала Интерпола и Европола, а које су у надлежности Дирекције.

Он је појаснио да већина "плавих" потјерница временом постану "црвене" јер се у међувремену прикупе додатне информације за њихово расписивање.

Павловић је навео да је посредством Интерпола Сарајево у овој години расписано 237 међународних потјерница за лицима.

Он је додао да је 38 "плавих" потјерница с циљем прикупљања информација и лоцирања лица и 27 потјерница за несталим лицима.

"Слободе је по потјерницама лишено 77 лица, од којих је 75 лица ухапшено на подручју других држава, највише у Њемачкој, 25 лица, затим Србији 16, те осталим земљама", рекао је Павловић.

Према потјерницама које су расписале друге државе на подручју БиХ ухапшено је 26 лица, а највећи број их је из Србије, Црне Горе и Хрватске.

"Евидентно је да надлежни органи БиХ, који имају приступ Интерполовом алату АСФ, који служи за претрагу лица која се потражују, докумената, возила која су украдена, све више користи Интерполове алате", истакао је Павловић.

Он је навео да је евидентирано више од 17 милиона провјера кроз овај систем, те да је и број провјера ове године за 37 одсто већи него претходних година.

Говорећи о лицима која су побјегла из БиХ, Павловић је навео да БиХ има потписане уговоре о изручењу, те да примјена тих уговора зависи од надлежног суда.

"Када су у питању Интерполове потјернице надлежан је Суд БиХ, гдје се судија изјасни да ли постоје елементи да се примјени уговор или не. Постоји услов да се то лице изручи уколико потпада под уговор о изручењу", појаснио је он.

Помоћник директора Сектора за међународну оперативну полицијску сарадњу Самир Кавазовић истакао је да БиХ, када је ријеч о екстремизму и тероризму, није ништа мање угрожена, нити сигурна од других земаља у региону.

"Тероризам је глобална пријетња и проблем и као такву је треба посматрати. Ми смо предузели доста активности, укључујући и све полицијске агенције у БиХ, с циљем спречавања свих облика криминала, поготово у дијелу који се односи на стране борце", напоменуо је он.

Кавазовић је истакао да је ове године спроведено девет оперативних акција на подручју БиХ у организацији Интерпола, Европола и СЕЛЕК-а гдје је Дирекција за координацију полицијских тијела БиХ координирала активности надлежних тијела за спровођење закона у БиХ и међународних организација криминалистичке полиције.

Када је ријеч о пројектима Дирекције за координацију полицијских тијела БиХ, Кавазовић је навео евиденцију за лицима и предметима за којима се трага.

То је пројекат који треба да ступи на снагу 1. јануара, а евиденција је електронска и биће доступна свим агенцијама за спровођење закона у БиХ с циљем лоцирања, проналажења и хапшења лица за којима су расписане међнародне потјернице.

Евиденција ће имати више од 190.000 података за лицима и предметима за којима се трага, а чије су потјернице расписале земље чланице Интерпола, укључујући и потјернице расписане на захтјева надлежних органа у БиХ.

Дирекција је планирала и даље ширење заштићеног система И24 канала Интерпола на ниже органе за провођење закона, прије свега на ентитетска тужилаштва. За сада приступ 20 агенција за спровођење закона у БиХ.

У овој години реализован је и пројекат "ИАРМС", то је база података Интерпола
систем за праћење евиденција илегалног оружја која олакшава размјену информација и истражну сарадњу између агенија за спровођење закона везано за међународно кретање илегалног ватреног оружја, као и легалног оружја које је било кориштено за почињење неког кривичног дјела.

Као битан пројекат Интерпола Кавазовић је навео и базу података "Слика сексуално злостављане дјеце" /Интернатионал Цхилд Сеџуал Еџплоитатион Имаге датабасе/.

"Пројекат је тренутно у фази договора са стручњацима из Лиона, с циљем реализације обуке за представнике полицијских агенција у БиХ", напоменуо је он.

Наведен је и пројекат у вези са мјерама блокирања домена веб страница путем којих се дистрибуишу садржаји дјечије порнографије, те пројекат који се односи на успостављање центара знања и најбољих пракси које се односе на физичку безбједност, сајбер криминал, легислативу и координацију и анализу приликом великих спортских догађаја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.