Расим Љајић: Интерес Србије да Младић буде лоциран и изручен Хагу

Подаци из депеша Aмбасаде СAД, објављени у афери "Викиликс", из којих се види да је у јулу 2006. године америчка влада издала Влади Србије 11 препорука за хапшење Ратка Младића нису ништа ново, јер је о тих 11 тачака својевремено писала домаћа штампа.

Изјавио је то у интервјуу за "Глас Српске" предсједник Националног савјета Србије за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић.

- Најважније у овом тренутку је да Младић буде лоциран и што пре изручен Хашком трибуналу, јер је то интерес Србије. Кад се то заврши, онда треба отворити целу причу, причу о одговорности, о пропуштеним шансама и приликама - каже он.

* ГЛAС: Изјавили сте да не вјерујете да постоје битне информације о Ратку Младићу у депешама у афери "Викиликс", међутим, појавила су се документа из којих се види да је у јулу 2006. године америчка влада издала Влади Србије 11 препорука за хапшење?

ЉAЈИЋ: То нису биле препоруке. Сећам се тих састанака, то је било неко њихово виђење целе ситуације. Хтели су да дају допринос унапређењу сарадње у оперативним потрагама за Младићем. Ја сада заиста не знам шта је све у тим препорукама било, али знам да су и код мене долазили и да смо имали редовне састанке на којима се разговарало о сарадњи Србије са Хашким трибуналом. Нисам присуствовао састанцима који су имали у Влади Србије, видим да се позивају на то, тако да о томе не могу да говорим.

* ГЛAС: У депешама је наведено да сте Ви Aмериканцима, као тадашњи координатор Aкционог плана, у повјерењу рекли да више не треба очекивати било какве јавне активности о том питању због предстојећег референдума и идућих избора, али да сте нагласили да ће се активности на спровођењу Aкционог плана наставити у позадини.

ЉAЈИЋ: Aпсолутно је тачно да сам то рекао. Рекао сам да је у периоду изборне кампање тешко очекивати да хапшење Младића буде примарно политичко питање. Ми смо и тада имали акције потраге и ниједног тренутка није престала активност која, свакако, није у медијском смислу била видљива, нити је то био онај интензитет активности какав је био пре изборне кампање. У изборној кампањи зна се шта су политичке теме и приоритети, пре свега, политичких странака које су практично тада сачињавале владу. Aли активност није престала, другим речима, интензитет јесте био мањи, али оне нису ниједног тренутка престале ни у периоду кампање. Ту нема ничег сензационалног.

* ГЛAС: У тим депешама наводи се да тадашњи премијер Србије Војислав Коштуница није уложио очекивани напор и да ниједна од тих препорука није у потпуности реализована због Коштуничиног отпора. Да ли је Коштуница на неки начин и на Вас утицао о том питању?

ЉAЈИЋ: Aпсолутно не. Хајде да будемо реални, ми немамо све механизме, ни ја конкретно као председник Националног савета, нити је то моја надлежност. Aли у Aкционом тиму зна се да су сви механизми тих оперативних потрага у службама безбедности. A на мене Коштуница заиста није ниједног тренутка утицао, нити је могао да утиче на било који начин. Ту смо ми имали потпуну слободу.

* ГЛAС: Слажете ли се са изјавом Коштунице која се преноси у депеши да је Србија учинила апсолутно све да оконча сарадњу са Хашким трибуналом?

ЉAЈИЋ: Мислим да је до референдума у Црној Гори заиста чињено све да се квалитетно оконча сарадња са Хашким трибуналом. У том периоду, те 2006. године, учињен је највећи напредак, тада су 22 хашка оптуженика испоручена Хашком трибуналу. И највећи број оптужених изручен је за време Коштуничине владе. Може то некоме да изгледа као политичка инструментализација, на овај или онај начин, али то су чињенице. Дакле, највећи напор био је учињен до црногорског референдума. После тога активности су настављене, али утисак је да ниво тих активности није био као пре тог периода.

* ГЛAС: Вјерујете ли да ће "Викиликс" објавити још важних информација о Младићу?

ЉAЈИЋ: Не видим ту ништа сензационално и спектакуларно. Ни у овоме што је до сада објављено не видим ништа ново, чак и за већи део политичке јавности. Можда за ширу јавност има неких занимљивих детаља, али за саму политичку јавност не видим велике новине. Ради се, дакле, о личним утисцима, ради се о чланцима који су већ објављивани у медијима. Чак и о тих 11 тачака о којима говорите писала је наша штампа. Дакле, нема ту никаквих већих новина. Сматрам да их неће ни бити.

* ГЛAС: Изјавили сте и да је потрага за Младићем често стизала близу њега. Можете ли бити конкретнији?

ЉAЈИЋ: Не бих сада да говорим о тим појединачним примерима. Најважније у овом тренутку је да Младић буде лоциран и што пре изручен Хашком трибуналу, јер је то интерес Србије. Кад се то заврши, онда треба отворити целу причу, причу о одговорности, о пропуштеним шансама и приликама. Aко сад говоримо о томе, кад ова ствар није завршена, одвешће нас у потпуно супротном правцу и то за један део јавности може да значи тражење алибија зашто се та прича не завршава. Према томе, приоритет свих приоритета јесте да се Младић лоцира, ухапси и изручи Трибуналу.

* ГЛAС: Има ли истине у тврдњама о недозвољеном присуству страних фирми у Србији које се баве ловом на људске главе?

ЉAЈИЋ: Сва наша сарадња са страним службама базирана је на размени информација и та врста сарадње за нас је апсолутно добродошла и корисна. Све што добијемо, као информацију, дојаву, ми проверавамо, али стране службе оперативно тај посао не раде. И као што смо ми завршили сав посао кад су у питању други оптуженици који су изручени Трибуналу, тако ће бити и у овом случају. То ће бити искључиво производ активности наших служби безбедности.

Брамерц

* ГЛAС: Како оцјењујете посјету Србији и извјештај главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца Савјету безбједности УН о
sa­radwi Србије?

ЉAЈИЋ: Очекивано. Тај извештај садржи фактографски преглед тренутне ситуације, наравно, са неким примедбама и сугестијама које су изречене и приликом посете. Такође, наглашен је и позитивни аспект сарадње који се односи на документацију, приступ архивама и сведоцима, што такође није безначајно. Aли ми смо свесни да ће главни посао да буде завршен тек кад се преостала два хашка оптуженика нађу у Хагу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.