Ранко Дебевец: Због пандемије највише трпе предмети ратних злочина и организованог криминала

САРАЈЕВО- Предсједник Суда БиХ Ранко Дебевец рекао је да су ратни злочини и велики предмети организованог криминала трпјели највише током рестрикција због вируса корона.

- Ријеч је о великим процесним заједницама, оптужени су из цијеле земље, а претежан број и оптужених и свједока је у трећој животној доби - старији су од 65 година - истиче Дебевец у интервјуу Срни.

Дебевец истиче да је Суд током ова два мјесеца функционисао у складу са одговарајућим наредбама које су доношене након сједница кризног штаба, посебно уважавајући природу судског посла.

- Тимови судија и особља показали су координацију и организованост, а обављање посла од куће олакшано је могућношћу приступа службеном мејлу, тако да је свакодневно постојала комуникација, иако врло отежана због немогућности приступа електронском систему управљања судским предметима - каже Дебевец.

Он указује да је Суд БиХ, као и све остале институције, радио на минимуму, што ће, како је рекао, сигурно оставити трага на крају године.

Он подржава писмо које је специјални представник ЕУ у БиХ Јохан Затлер упутио предсједнику Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) Милану Тегелтији, у којем наводи да би правосуђе требало сада да настави рад и на предметима који нису приоритет.

- У Затлеровом писму је сасвим јасно речена суштина - ако се чита између редова могуће је разумјети основне поруке. Судови, као ниједна друга институција у демократском друштву, морају функционисати без обзира на било какву кризу - поручује Дебевец и напомиње да чак и у рату судови раде.

Према његовим ријечима, ако би се парализовао судски систем дошло би до суспензије остваривања правде, што се директно односи на остваривање владавине права у пракси, те на људска права сваког грађанина.

- Сматрам да судови, зависно од подручја на којем се налазе, треба, уз одговорајуће мјере заштите, самостално да доносе одлуке о организацији рада, у складу с начелом институционалне судске независности - наводи Дебевец.

Он сматра да на почетку кризе стање у Бањалуци и у Сарајеву није било сасвим исто, али да је завладала "општа паника, па су доношене неке исхитрене одлуке", те да у том правцу иде писмо амбасадора.

Дебевец подсјећа да је Суд БиХ све вријеме функционисао на минимуму процеса рада.

- Суд има неке предности јер је смјештен у релативно великој згради. Имамо двије прилично велике суднице, па можемо одржавати суђења и до пет странака, а физичка дистанца између њих је три метра и више. С друге стране, странке су из цијеле БиХ, а имамо различите кластере у различитим градовима. Сходно томе, оставили смо на процјену судијама и предсједницима вијећа да то у сваком конкретном предмету организују колико је могуће - каже Дебевец.

С обзиром на то да је ВСТС дао одређене препоруке када је ријеч о раду правосудних институција од 15. маја, а и руководство Суда БиХ је донијело наредбе да се ради према тим препорукама, Дебевец вјерује да ће то довести до помака и побољшања ситуације, али ће остати одређени проблеми.

- При томе, мислим на кривично одјељење и организацију суђења. Препоруке су веома уопштене и остављено је предсједницима судова да организују рад, како и приличи судском систему. Све ће зависити од развоја епидемиолошке ситуације и могућности доласка странака из разних крајева БиХ на суђења -истиче Дебевец.

Без обзира на либерализацију мјера, одређени судски поступци ни сада се не могу водити, што не спори ни Дебевец, уз процјену да ће и у наредним мјесецима одвијање процеса бити успорено.

- Тешко је очекивати да ће одзив странака у оваквој ситуацији бити значајан, јер људи се с правом боје за живот. Не можете очекивати да се издаје наредба за довођење, рецимо, шездесетогодишњег свједока јер одбија да дође на Суд због страха од заразе - наводи Дебевец.

Велики проблем у раду Суда БиХ представљају рестрикције у слободи кретања особама старијим од 65 година. То ће се нарочито одразити у предметима ратних злочина.

- Рецимо, уколико свједок или оптужени мора доћи на суђење из удаљеног краја БиХ, не може испоштовати термин могућности кретања који је у оба ентитета кратак, односно само одређеним данима од девет до 13 часова у ФБиХ и у Републици Српској сваки дан од седам до 13 часова - указује Дебевец.

Предсједник Суда БиХ не види смисао оцјењивања рада судија у новонасталим условима.

- Већ једно тромјесечје нисмо били у могућности радити како треба, тако да ова година, по мом мишљењу, не може бити предметом оцјењивања или за то треба успоставити неке друге критеријуме -сматра Дебевец.

Када је ријеч о обдукцијама особа преминулих од Ковида-19, те чињеници да у Републици Српској сматрају да их треба радити, а у Ф БиХ углавном поручују да то неће радити, Дебевец сматра да посљедњу ријеч треба да дају стручњаци, судски патолози и људи са референцама.

Дебевец наводи да нема податак да је неко од судија заражен вирусом корона.

- Апелујем да сваки појединац буде одговоран, савјестан и својим поступцима заштити, како себе, тако и људе око себе, почевши од најближих до колега - истиче Дебевец.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.