Иде ли БиХ ка вишем изборном цензусу и обавезном гласању

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Октобарски општи избори у БиХ су одржани, први пут, уз пуну примјену модерних уређаја за идентификацију бирача и оптичких скенера за гласачке листиће који су наметнути одлукама из ОХР-а због непостојања консензуса о тим приједлозима између домаћих лидера, а заједничког језика није било ни о другим идејама, као што су спајање избора и изборни праг, које поново на сто покушавају да врате појединци из Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ.

Домаћи Изборни закон је, одлукама домаћих званичника и наметнутим из ОХР-а са потписом оних који су се налазили у фотељи високих представника, измијењен око 25 пута, а неславно су завршили бројни покушаји политичара из власти и опозиције да кроз стручне и страначке радне групе, некад и уз посредовање странаца, дођу до бољих рјешења.

Одређене, како су назване, техничке измјене "козметичке природе" прошле су прије неколико година у парламентарној процедури на нивоу БиХ, али су крупна питања, као што је избор чланова Предсједништва БиХ из ФБиХ те спровођење одлука Европског суда за људска права у Стразбуру, остала број на дневном реду. Иако се, с друге стране, још сабирају резултати општих избора, одржаних 4. октобра и дискутује о одјеку примјене савремених технологија на бирачким мјестима, појединци су у јавност изнијели и лична запажања о томе у којем правцу треба да иде даља промјена, односно унапређење изборног система.

Тако су поново у јавност испливале идеје и приједлози о којима је причано и прије неколико година. Члан ЦИК-а Суад Арнаутовић је за федералне медије оцијенио да би требало размотрити увођење различитих изборних прагова за странке и коалиције, спајање локалних и општих избора, односно одржавања у истој години, као и друге промјене изборног система.

Наглашавајући да је ријеч о личним ставовима, а не званичном ставу ЦИК-а, поручио је да би требало размотрити могућност увођења камера на биралиштима, предложио увођење такозваног обавезног гласања, уз издавање и посебних идентификационих картица бирачима. Арнаутовић је рекао да би доносиоци одлука требало да размотре могућност одржавања локалних и општих избора у истој години, али у различитим терминима, односно у априлу и првој недјељи октобра. Као једну од могућих реформи навео је и увођење тзв. активног и пасивног бирачког права за младе од 16 година, наводећи Њемачку и Аустрију као примјере гдје је то примијењено.

- Изборни праг за једну странку могао би бити четири или пет одсто, за коалицију двије странке шест одсто, а за коалиције три или више странака седам одсто. Није фер да независни кандидат и коалиција од 12 политичких странака има исти изборни праг - истакао је Арнаутовић, који сматра и да је потребно поједноставити и изборне јединице.

О корацима за унапређење процеса говорио је и Жељко Бакалар, члан ЦИК-а. Сматра да треба проширити биометријску идентификацију на гласање путем мобилних тимова и у дипломатско-конзуларним представништвима те "ради смањења политичке корупције, изборни праг подићи на пет одсто".

Члан Предсједништва СНСД-а Сњежана Новаковић Бурсаћ, која је у једном мандату била и предсједавајућа Интерресорне радне групе за измјену изборног законодавства, није хтјела да коментарише приједлоге чланова ЦИК-а, уз опаску да нису позвани да буду и законодавац.

- Њихово је да примјењују закон и ако су се у протеклом времену и понашали на другачији начин. Што се тиче креације рјешења било би добро да се у мирној атмосфери, ако и када до ње дође, распакују сва та техничка рјешења која укључују и изборни праг који чини садашњу ситуацију нестабилном. Углавном, о томе треба да се договоре политички актери - рекла је за "Глас Српске", уз опаску да тешко може доћи до спајања избора.

Са члановима радне групе, из осталих странака на нивоу Српске и БиХ, нисмо успјели да ступимо у контакт. С друге стране осим детаља попут висине изборног прага и сличних о којима је разговарано на састанцима домаћих радних група, фокус је помјеран на избор два члана Предсједништва из ФБиХ и спровођење одлука Европског суда за људска права у Стразбуру. У парламентарној процедури су, наиме, били и бројни приједлози измјена потписани од стране посланика понаособ или странака, али махом није било довољно руку, јер сваки тражи подршку и у Представничком и Дому народа парламента БиХ, а за измјене Устава БиХ треба двотрећинска већина.

Међу посљедњима који су мијењали правила у изборном систему БиХ био је Кристијан Шмит, њемачки дипломата у фотељи високог представника. Он је, наиме, одлуком промијенио Изборни закон у дијелу који се односи на мандат садашњих чланова ЦИК-а да би остали на позицијама, иако су једно вријеме СНСД и ХДЗ упозоравали да нису легално изабрани, а саставом те комисије нису били у почетку задовољни ни у бошњачком блоку "тројка".

Шмитове одредбе

Кристијан Шмит је и шест мјесеци прије локалних избора 2024. наметнуо око 100 одредаба којима је ојачан ЦИК и казне, отворена врата за увођење модерних технологија, уведена правила за бирачке одборе. У изборној ноћи 2022. је прогласио амандмане и на Устав ФБиХ који се односе на постизборно конституисање власти, а наметнутим измјенама је и 120 милиона марака за увођење нових технологија "узео" са рачуна Централне банке БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.