Ранка Мишић, предсједница Савеза синдиката РС: Радницима веће јануарске плате

Радници у Српској који примају најнижу плату и они у предузећима у реалном сектору у којима су потписани појединачни колективни уговори могу очекивати веће плате већ од јануара, казала је предсједница Савеза синдиката РС Ранка Мишић.

Нагласила је да ће томе допринијети повећање најниже плате за идућу годину са 395 марака које је дефинисано меморандумом о заједничким мјерама за период од 2018. до 2020. године који су потписали Савез синдиката и Влада РС.

- Тражићемо смјену свих који се не буду држали реализације договорених мјера - рекла је Мишићева.

ГЛАС: Чиме се Савез синдиката руководио приликом потписивања меморандума са Владом којим су прецизније дефинисане мјере из програма економских реформи?

МИШИЋ: Већина наших приједлога нашла је мјесто у програму економских реформи. Међутим, недостајао је документ којим ће бити дефинисано у којем периоду ће оне бити реализоване и ко је извршилац. Мјесто у меморандуму нашли су и наши приједлози којих нема у програму економских реформи. Ријеч је о измјенама Закона о раду, општем колективном уговору и најнижој плати. Прије нас су послодавци потписали исти документ, а ми смо тражили да се растерећење привреде које им је обећано прелије на повећање плата. Свим тим ставовима смо се руководили и одлучили на потписивање меморандума са Владом.

ГЛАС: Који је крајњи циљ потписаног документа и какве ефекте очекујете од њега?

МИШИЋ: Крајњи циљ су повећање плате и побољшање услова рада. Вјерујем да ћемо имати помаке набоље. Овај документ доноси одговорност и ажурност сваког социјалног партнера.

ГЛАС: Када радници могу да очекују прве ефекте реализације мјера из меморандума?

МИШИЋ: Прве ефекте можемо очекивати већ са исплатом јануарске плате. Прва мјера коју треба да донесемо је да повећамо најнижу плату, која тренутно износи 395 марака и која треба да погура све друге плате. У појединим предузећима уговорене су веће плате кроз појединачне колективне уговоре. Такође, до краја године треба да донесемо и општи колективни уговор. Влада је у тим преговорима била пасивна и надамо се да ће послије овог радници до краја године добити општи колективни уговор. Примјеном ових мјера требало би да имамо помака и побољшање стања већ од јануара. Поред ових мјера, на које треба брзо да дјелујемо, слиједе нам и измјене Закона о раду, јер су анализе показале многе његове мањкавости.

ГЛАС: Да ли очекујете да све мјере буду реализоване?

МИШИЋ: Тешко је рећи да ли ће све мјере бити реализоване. Све стране које су потписале меморандум имају капацитете да једну по једну мјеру реализују у року у којем су дефинисане. Ми ћемо дати свој максималан допринос. Велики искорак у сређивању стања направили бисмо већ са измјенама Закона о раду, доношењем стратегије заштите на раду, реформом здравственог сектора, која треба да изњедри два нова закона, и повећањем накнада за незапосленост. Такође, радници у институцијама које су надлежне за сузбијање сиве економије морају да засучу рукаве јер се у том сегменту одиграва пљачка цјелокупног друштва.

ГЛАС: Колико би износило повећање накнаде за незапосленост које тражите?

МИШИЋ: Тражимо да се износ новчане накнаде креће између износа најниже плате и просјечне плате. Сада та накнада износи око 245 КМ као најниже давање. Такође ћемо инсистирати и на дужем периоду примања тих накнада, јер је он тренутно до 12 мјесеци.

ГЛАС: Када ће бити анализирани први ефекти спровођења меморандума?

МИШИЋ: Половином идуће године биће прва сједница Владе на којој ћемо видјети шта је ко урадио, а шта није и ко је кривац за то. На крају треба уклонити оне који су криви за лош резултат и поставити онога ко може постићи резултат и бити добар дио тима.

ГЛАС: Да ли ћете тражити смјену оних који се не буду држали реализације мјере из своје надлежности?

МИШИЋ: Наравно. Зашто да не? Изборна је година.

ГЛАС: Шта очекујете као посљедице уколико не буду испуњене обећане мјере?

МИШИЋ: Ако заиста не буду испуњене мјере из меморандума и не дође до значајнијег помака у области плата идуће године, нећемо причати о платама, већ о томе да немамо радника. То је озбиљно питање и зона у коју смо сви ушли. Одговорност је на онима који запошљавају и који дају одређене бенефите, а који на крају треба да буду враћени радницима кроз повећање плата и боље услове рада. Повећање плате није бенефит само за раднике већ за комплетно друштво.

Грански синдикати

ГЛАС: Ко је од гранских синдиката био против потписивања меморандума са Владом РС?

МИШИЋ: Нема синдиката који није био упознат са нашим захтјевима. Четири синдиката нису била против, већ уздржана. Ријеч је о синдикатима полиције, здравства, управе и телекомуникација. Не знам шта је био прави мотив за то.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.