РAЈКО КУЗМAНОВИЋ:Потписивање Споразума потврда наше зрелости

Потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом не само да ће допринијети политичкој стабилности у земљи, већ ће отворити нове економске могућности и погодности од којих ће користи имати сви грађани БиХ, нагласио је предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић у интервјуу за "Глас Српске".

Говорећи о предстојећим уставним промјенама Кузмановић је рекао да су неприхватљиви приједлози и захтјеви да се у унутрашњој структури државе умјесто садашњег ентитетског устројства организују региони на економској или некој другој основи, као ни нова кантонизација, централизација и унитаризација БиХ.

Споразума о стабилизацији и придруживању БиХ са Европском унијом биће потписан 16. јуна. Шта ће то значити за РС и БиХ?

КУЗМAНОВИЋ: Република Српска је врло активно учествовала у реализацији приоритета из европског партнерства, којим је Европска унија прецизирала обавезе на путу европских интеграција. Тако су постигнути резултати у вези са успостављањем система индиректног опорезивања, увођењем Конкуренцијског савјета и преузимањем тековина Европске уније у домену политике тржишне конкуренције, потом успостављање Високог судског и тужилачког савјета БиХ, реформе полиције и одбране, као и многих других тијела и институција. Све су то били захтјевни реформски процеси којима је Република одговорно и конструктивно приступила.

Овим доприносом створени су услови за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању Босне и Херцеговине са Европском унијом.

Потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом не само да ће допринијети политичкој стабилности у земљи, већ ће отворити нове економске могућности и погодности од којих ће користи имати сви грађани Босне и Херцеговине. То је истовремено потврда зрелости ове земље и позив за њено прерастање из протектората међународне заједнице у демократску и потпуно суверену заједницу ентитета и конститутивних народа.

Република Српска је опредијељена за европску перспективу Босне и Херцеговине, у којој ће у потпуности бити уважавана уставна позиција Републике Српске, као конститутивног дијела Босне и Херцеговине. Чињеница је да је у држави направљен значајан напредак у процесу евроатлантских интеграција, али се надамо и очекујемо да ће потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом допринијети даљој стабилизацији прилика у Босни и Херцеговини.

Послије потписивања Споразума, БиХ ће морати испунити низ услова да би постала пуноправни члан Европске уније. Очекујете ли нове неспоразуме и у вези с којим питањем?

КУЗМAНОВИЋ: Чињеница је да Споразум о стабилизацији и придруживању Босне и Херцеговине са Европском унијом носи многе предности, али и мноштво обавеза. Једна од обавеза, вјероватно најзахтјевнија и најкомплекснија, јесте прилагођавање правног система Босне и Херцеговине и ентитета, правним тековинама Европске уније. Постојећи правни поредак у Босни и Херцеговини и ентитетима је недовршен. Сада је такво стање да имамо мултиплуралан, гломазан и неефикасан правни систем. У њему се тешко сналазе у остваривању својих права грађани, али и организације и институције, па чак и правници који су најпозванији да упућују, тумаче и примјењују прописе. У таквим околностима хиперпродукције прописа и укрштања континентално-европских и англосаксонских правних система и већ годинама наглашене нормативне продукције високог представника за Босну и Херцеговину доводи до низа негативних појава, које су пратиле и прате стварање и примјену права и правног система.

У ствари, сада ће нарочито бити потребно да сви нивои власти Босне и Херцеговине озбиљно и одговорно приступе реализацији обавеза из Споразума. На првом мјесту ту је међународно-правна обавеза усклађивања националних прописа са ацљуис цоммунаутаире, односно комунитарним тековинама, како постојећих тако и будућих аката. Истина, ми смо већ досад вршили хармонизацију наших закона и других прописа и општих аката са прописима Европске уније, али смо имали искључиво политичку обавезу која сада добија и своју формалну правну димензију. Наведена достигнућа која су обухваћена јединственим појмом аљуис цоммунаутаире, не само што суштински опредјељују правне, економске и политичке системе држава чланица, већ снажно утичу и на треће државе -  државе-нечланице, али и на општи процес глобализације. Резултати таквог утицаја се већ огледају у све израженијем процесу конвергенције правних и економских система држава чланица, посебно у области уговорног или, уопштено, приватног права. Ради се, наиме, о четири слободе: слободи кретања робе, лица, капитала и пружања услуга као и о петом сегменту који се односи на тржишну конкуренцију. Према томе, Република Српска ће се овим правним прилагођавањем, у оквиру својих надлежности, постепено укључивати у све сегменте јединственог тржишта Европске уније. Не треба заборавити да Споразум о стабилизацији и придруживању предвиђа нашу обавезу да најближе сарађујемо са Европском комисијом, да заједнички израђујемо план провођења Споразума и да ова Комисија директно надзире његову имплементацију. Потписивање споразума је први корак за стицање статуса земље кандидаткиње за приступање Европској унији. На путу европских интеграција, реформом правног система и успостављањем савременог законодавства морало би се, поред отклањања низа слабости, постићи неколико битних ефеката: промјена, усклађивање или доношење оптималног броја закона, других прописа и општих аката по структури и значају друштвеног односа којима се они регулишу, затим, подизање квалитета закона, јер закони могу бити различито усмјерени па да једни одражавају принцип владања, а други принцип покоравања, као и то да закони и други прописи морају бити слободан израз опште воље, исти за све, било да штите или кажњавају.

Органи и институције у БиХ требало би да буду одговорни и реални. Будућност земље и њених грађана је вриједност која треба да буде изнад било каквих парцијалних, партијских или других интереса група и појединаца. Дејтонски уставни оквир БиХ, као сложене државне заједнице као што је и у великом броју држава чланица ЕУ, што је познато и што није препрека уласку БиХ у породицу европских држава и народа. Зато, поново наглашавам - и у оквиру постојеће државне структуре могуће је проводити све обавезе из Споразума о стабилизацији и придруживању.

И Босни и Херцеговини предстоје уставне промјене. На чему би оне требало да се заснивају и какву БиХ видите послије тих промјена?

КУЗМAНОВИЋ: У међународном праву ревизија међународних уговора, као што је и Дејтонски споразум, или само појединих њихових дијелова, врши се једино када протекне одређени уговорени период или када се укаже потреба да се уговори промијене, односно усагласе са измијењеним приликама. У овом случају услови и поступак нису прописани и евентуалне измјене ствар су свих страна - чланица потписница. За Републику Српску Дејтонски мировни споразум је трајан и стабилан међународни правни и политички акт. Истина, он представља компромис, јер њиме ниједан конститутивни народ у Босни и Херцеговини није добио све што је желио, али што је још важније -  није ни изгубио.

Досад нису исцрпљене све могућности које пружају дејтонска рјешења. Зато би у наредном периоду требало инсистирати на његовој досљедној примјени, што је знатно реалнија опција него што је то радикална уставна реформа, којом би се темељито промијенило унутрашње уређење Босне и Херцеговине.

Неопходно је очувати главне принципе и елементе на којима почива Дејтонски споразум, а никако не би било одговорно напустити постављене дејтонске темеље уређења Босне и Херцеговине. Република Српска се залаже за промјене које ће допринијети побољшању ефикасности и различитости организовања БиХ. Зато, уколико би дошло до одређених побољшања дејтонских рјешења, за шта је потребан унутрашњи консензус, нужно је да се ове промјене установе и проведу у потпуној сагласности садашњих ентитета и трију конститутивних народа и по Уставом предвиђеној процедури. Уосталом, компромис, разговор и договор су принципи на којима почива и сама Европска унија, што најбоље изражава тзв. модел  "јединства у различитости".  Дакле и у БиХ то начело може бити предност, а не слабост. Уставне промјене је најбоље вршити амандманском техником и у складу са процедуром коју сам Устав БиХ прописује. Уставна реформа не би требало да се води у атмосфери политичких тензија и сукобљавања. У питању је један дуготрајан, постепен и врло осјетљив поступак. Потребно је инсистирати на квалитету постигнутих рјешења, а не на брзини провођења уставних реформи. И у самој Европској унији постоје државе у којима су стално у току реформе устава. Такав је случај Краљевине Белгије у којој се још проналази најбољи начин уређења односа двију чланица федерације - Фландрије и Валоније. Затим, у многим другим чланицама ЕУ је у току проналажење модела који омогућавају већу децентрализацију, регионализацију, па чак и федерализацију националних држава. Европски тренд је афирмација Европе регија и принципа супсидијарности. То треба имати у виду када се буде разговарало о уставним промјенама у нашој земљи.

Босна и Херцеговина треба да почива на демократским принципима према којима се јавна власт врши у духу међународно признатих стандарда и колективних и индивидуалних права и слобода. Неопходно је пружити заштиту како појединцима, тако и колективитетима. Дакле, могућа је сложена државна заједница - федерација, састављена од федералних јединица, која може да функционише искључиво на основама дејтонских рјешења. Као трајна правна категорија, територијално и функционално је непромијењена - да једна федерална јединица, Република Српска, са уважавањем садашњег територијалног разграничења и у свом садашњем територијалном, организационом и функционалном капацитету, која као јединствен и недјељив уставноправни ентитет самостално обавља своје уставноправне, законодавне, извршне и судске функције.

При свему томе, два су главна изазова за уставну будућност Босне и Херцеговине: прво, успостављање рационалног и ефикасног система расподјеле надлежности и одговорности и њихово вршење на државном, ентитетском и локалном нивоу, и друго, успостављање функционалнијих и ефикаснијих процеса одлучивања на свим нивоима организације и функционисања власти. Уставном реформом, заснованом на таквом приступу, дошло би се до оних овлашћења која врше федералне јединице у другим сложеним демократским европским државама.

Уставне промјене у БиХ требало би да се заснивају на Дејтонском мировном споразуму, а у тај процес сваки вид мијешања тзв. међународне заједнице не смије се свести на наметање модела, већ пружања стручне помоћи, дакле, добрих услуга и у доброј намјери. Истовремено, у том процесу не смије бити прегласавања једних над другим народима.

Како гледате на иницијативу хрватског политичког врха да БиХ треба да буде подијељена на четири региона и дистрикт Сарајево?

КУЗМAНОВИЋ: Ради заједничке будућности сви морају показати више спремности за дијалог, компромис, толеранцију, као и за праштање и помирење међу националним и религијским колективитетима, утемељујући оне вриједности и норме на којима може почивати заједнички живот и будућност ове државе. До усаглашеног модела Босне и Херцеговине као сложене, демократске, социјалне, лаичке и децентрализоване државе могуће је доћи уставним промјенама - договором, компромисом и консензусом двају ентитета и трију конститутивних народа.

Неприхватљиви су приједлози и захтјеви да се у унутрашњој структури државе умјесто садашњег ентитетског устројства организују региони на економској или некој другој основи, као ни нова кантонизација, централизација и унитаризација Босне и Херцеговине. Све то у први план ставља унитаризацију државе, централизацију власти и стварање једног државотворног народа кроз мајоризацију мање бројних конститутивних народа. Најпогоднији облик државног уређења је федерација, јер се босанскохерцеговачко друштво одликује економском, културном, националном и другом сложеношћу и различитошћу. Федерализација би, у ствари, првенствено почивала на вољи за очувањем аутономије и различитости федералних јединица, управо у духу европског искуства, стандарда и начела "јединство у различитости".

Може се примијетити да се хрватски народ осјећа мајоризовано и обесправљено унутар Федерације Босне и Херцеговине. Потребно је, у првом реду, наћи модус односа унутар сада веома сложене уставноправне структуре Федерације БиХ, који би омогућио рационалну и ефикасну организованост и равноправност конститутивних народа. Не треба сметнути с ума и то да су Срби у још тежем положају у Федерацији. Одлука Уставног суда БиХ о конститутивности народа у том ентитету није никада у потпуности проведена.

Уколико се народи договоре, у Уставом предвиђеној процедури, за БиХ би било добро да има три федералне јединице мултиетничког карактера што, оправдава потребу сагледавања захтјева хрватских странака и лидера да се формира трећа у којој ће Хрвати бити већински народ.

Наглашавам, досад се није догодило да је иједна земља промијенила свој уставни поредак како би се учланила у ЕУ. Примарно је, дакле, да се у БиХ мора поштовати Устав БиХ све док се он не промијени.

У БиХ су подијељена мишљења око мандата ОХР. Водеће политичке личности из Републике Српске сматрају да је вријеме да оде, док политичари из Федерације сматрају да је ОХР још потребан БиХ. Ваш став о томе?

КУЗМAНОВИЋ: У досадашњем периоду је ОХР налазио сврху свог постојања у Босни и Херцеговини. Међутим, није логично да у једној земљи која је чланица Савјета Европе и која очекује потписивање Споразума о придруживању са Европском унијом, постоји једна институција са таквим овлашћењима. То је супротно базичним елементима демократије и у потпуној противрјечности је са европским вриједностима.

Присуство ОХР-а, поготово коришћење Бонских овлашћења, која иначе и нису предвиђена Дејтонским споразумом, треба одмах да престане.

Поред тога, већ сам на почетку рекао да сматрам да је Босна и Херцеговина спремна да преузме одговорност за стање у држави. Томе у прилог говори и чињеница да ће сутра бити потписан Споразум о стабилизацији и придруживању БиХ са Европском унијом.

Међутим, затварање ОХР-а је условљено у посљедњој Декларацији ПИК-а испуњавањем низа услова. Од Босне и Херцеговине се захтијева да ријеши статус државне и војне имовине, да пронађе рјешење за расподјелу прихода са јединственог рачуна. Затим, тражи се да се финализује пуна имплементација арбитражне одлуке за Брчко. Један од услова је и правосудни систем у Босни и Херцеговини, те стратегија рјешавања питања процесуирања предмета који су у вези са ратним злочинима. Доста посла је већ урађено. Постигнут је начелни споразум о подјели државне имовине, затим, ријешено је питање покретне војне имовине. У погледу Брчко дистрикта Република има јасан став да он треба да остане јединица локалне самоуправе, а не да он практично постоји као неки трећи ентитет. Затим, у погледу реформе правосуђа се очекује усвајање стратегије о реформи овог сектора, не умањујући надлежност ентитета у тој области.

Испуњавање ових услова значило би и дефинитивно затварање Канцеларије ОХР у БиХ и отварање Канцеларије специјалног представника Европске уније.

Потписивањем овог споразума БиХ је показала зрелост да у потпуности преузме одговорност за судбину земље. Вјерујем да је у том смислу, затварања ОХР-а само питање дана и да све зависи од динамике испуњавања преосталих услова.

Не треба заборавити да, нажалост, у БиХ постоје ретроградне снаге које би жељеле да ОХР и даље буде присутан у нашој политици. То говори само да су ове снаге и кругови неспособни да одговорно воде своју земљу и свој народ. Они у институцији међународног супервизорства налазе алиби за своју неспособност да самостално обављају своје надлежности.

Многе заједничке институције БиХ су нефункционалне (Институт за нестале, Спољнотрговинска комора). У чему видите проблем?

КУЗМAНОВИЋ: Устав Босне и Херцеговине је предвидио уставне могућности преноса надлежности са ентитета на институције БиХ. У протеклим годинама формирано је много институција на нивоу Босне и Херцеговине и често се овај пренос вршио неуставно. Нажалост, мало је ових институција испунило очекивања која су постојала у вријеме њиховог формирања. Проблем је у томе што су оне ентитетске институције које су до тада вршиле своје послове успјешно, изгубиле овлашћења. Негативне консеквенце сносе грађани БиХ.

Као разлог њихове нефункционалности видим начин њиховог оснивања. То је често било неуставно, као и под притиском од стране међународне заједнице. Тако су створене многе агенције, институти, заводи, дирекције и друге управне организације. Нездрави и противправни основи нису добри темељи за институционалну изградњу. У Републици Српској смо одлучни да ову праксу обуставимо и противимо се сваком евентуалном покушају формирања институција, противно постојећој подјели надлежности и уставним процедурама.

Драстичан примјер такве нефункционалности је Институт за нестала лица Босне и Херцеговине. Ова установа није подједнако заступала припаднике сва три конститутивна народа у Босни и Херцеговини у тражењу несталих, већ је потенцирано тражење само Бошњака.

Разумијем незадовољство и негодовање Удружења породица несталих Републике Српске и њихов захтјев да се рјешавање овог и те како битног питања поново пренесе на ентитетске комисије. У том смислу сам недавно имао састанак са господином Фурнијеом, шефом делегације Међународног комитета Црвеног крста у Босни и Херцеговини, и пренио сам му своје незадовољство и незадовољство припадника српског народа оваквим радом Института. Мислим да су и међународни представници схватили да је неопходно преиспитати рад институције која има толики значај и да се не смије дозволити његова злоупотреба у дневнополитичке сврхе.

Преузимајућ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.