Рајко Кузмановић: Нећемо подлећи притисцима и пријетњама

Сваки притисак на легитимне и демократски изабране представнике власти Српске је непримјерен и ми га одлучно одбацујемо. Од ових ставова и принципа неће и не смије бити одступања. Ми нећемо подлећи никаквој врсти притисака и пријетњи.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић.

Он је истакао да РС не производи кризу и да је разрјешење садашње кризе могуће једино путем дијалога и у духу споразума и компромиса.  

- Циљ Закључака Народне скупштине је да се укаже на неправилности и груба кршења Устава БиХ, када су вршени преноси надлежности на заједничке институције противно предвиђеној уставној процедури, као и на пренесене надлежности које нису дале позитивне ефекте. Изражена је наша спремност да бранимо Устав БиХ и положај Српске изношењем захтјева да се пренос надлежности мора спроводити по утврђеном поступку, истакао је Кузмановић.  

* ГЛAС: На консултацијама са предсједницима политичких партија једногласно сте утврдили да Закључци у вези са преносом надлежности са Републике Српске на БиХ нису антиуставни и антидејтонски. Шта ћете предузети уколико високи представник Валентин Инцко буде инсистирао да се пониште?

КУЗМAНОВИЋ: Народна скупштина Републике Српске није имала за циљ да доведе у питање уставни поредак БиХ, нити одредбу Aнекса десет Дејтонског мировног споразума да је "високи представник коначни ауторитет за тумачење Споразума". Напротив, сматрамо да је Скупштина Закључцима с правом упозорила да се већ дуже вријеме крши Устав преношењем надлежности са ентитета на институције БиХ, без сагласности ентитета и да та пракса мора престати.

Неочекивано и безразложно су Закључци означени као "опасност" за уставни поредак БиХ и изазвали "забринутост високог представника и дијела међународне заједнице".

Увјерени смо да није потребно поништавање Закључака од стране Народне скупштине, нити једностраним актом високог представника. Закључке је, у складу са важећом процедуром, усвојило легитимно и демократски конституисано народно представништво и сваки облик спољног утицаја на један такав орган не само да је неприхватљив, већ би дјеловао понижавајуће и представљао би сумрак парламентарне демократије уопште.

* ГЛAС: Шта је разлог Инцковог захтјева?

КУЗМAНОВИЋ: Високи представник има право на свој став у складу са мандатом који му је повјерен Дејтонским мировним споразумом. Aли, на такав став имају право  и демократске институције, посебно законодавна власт, чији мандат директно проистиче из воље народа.  

Желио бих да вјерујем да нема неких озбиљних, невидљивих и скривених намјера. Ипак, може се уочити да у позадини захтјева стоји снажна бирократска структура канцеларије OHR-а, коју је наслиједио садашњи високи представник, која показује апсолутно негативан набој према Републици Српској, као и бројни лобисти за унитарну БиХ. Сви они настоје да РС прогласе за деструктиван и дестабилизирајући фактор.

Видљива је стално присутна жеља за произвођењем криза. Очигледно је да се таквим поступцима угрожавају могућности постизања договора и компромиса међу домаћим политичким факторима, што је основа на којој је једино могуће градити трајне и одрживе односе. Они упорно настоје да очувају БиХ у статусу међународног протектората, што је крајње недемократски и непримјерено једној европској држави.

* ГЛAС: Да ли је ријеч о притиску на власти Републике Српске пред уставне промјене у БиХ?

КУЗМAНОВИЋ: Сваки притисак на легитимне и демократски изабране представнике власти Републике Српске је у данашње вријеме непримјерен и ми га одлучно одбацујемо. Није нелогично размишљање да се ови притисци на власти Републике Српске повезују са евентуалним будућим уставним промјенама. Међутим, нашу позицију, уколико дође до промјена Устава, сасвим смо јасно дефинисали и утврдили у Декларацији о евентуалним уставним промјенама у БиХ и заштити интереса Републике Српске у тим промјенама. Од ових ставова и принципа неће и не смије бити одступања. Ми нећемо подлећи никаквој врсти притисака и пријетњи.

Сасвим је јасно да поједини кругови користе испуњавање услова за напредовање према чланству у Европској унији за остваривање својих политичких циљева у контексту уставних промјена. Тако настоје да разним притисцима створе амбијент за укидање основних уставних постулата на којима почива БиХ као државна заједница трију народа и двају ентитета - укидање ентитетског гласања, механизма заштите виталног националног интереса и успостављање потпуне централизације и унитаризације Босне и Херцеговине. Република Српска сасвим јасно и недвосмислено у потпуности одбацује овакве тенденције.

* ГЛAС: Како коментаришете оптужбе да РС опструише европски пут земље?

КУЗМAНОВИЋ: Напади на Српску су континуирани од закључивања Дејтонског мировног споразума до данас. Њихово интензивирање у посљедње вријеме је понављање старих и увријежених стереотипа о РС, као антидејтонској и антиевропској творевини, која отежава напредак БиХ у процесу евроатлантских интеграција. Оваква крива слика је плод дјеловања разних лобистичких и других групација.

Република Српска чини све да овај лош имиџ који централистичке и унитаристичке антидејтонске снаге креирају поправи и да нашим саговорницима представимо реално стање ствари. Својим личним ангажманом, састајући се са представницима страних земаља и међународних организација, трудим се да Републику Српску представим у правом свјетлу. Увијек истичем крупне компромисе и уступке које смо учинили досад ради нашег напретка на путу према ЕУ. Много је таквих примјера конструктивног приступа Републике Српске - реформа оружаних снага, реформа система индиректног опорезивања, полицијска реформа, која је омогућила потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању, итд. Тренутно, чинимо много да би закони потребни за либерализацију визног режима били усвојени.  Aли, нажалост, јаке антидејтонске и централистичке снаге, још увијек дјелују у БиХ. Њихов циљ је да опструишу све договоре и компромисе уз окривљивање РС за застоје у појединим реформама, при чему исти ови актери свјесно опструишу постизање одрживих рјешења.

* ГЛAС: Да ли је, по Вама, високи представник задовољио улогу коју има у БиХ у складу са Дејтоном?

КУЗМAНОВИЋ: У многим случајевима његово дјеловање је било продуктивно у БиХ и доводило је до одговарајућих потребних рјешења. Међутим, много је и непромишљених и лоших поступака које углавном генерише бирократски естаблишмент у структурама OHR-а, које су дјеловале погубно на домаће политичке снаге и њихове међусобне разговоре и договоре.

Нарочито је за осуду погрешно тумачење бонских овлашћења која, у ствари, једино дозвољавају доношење одлука, као подзаконских аката, а не никако наметање закона. То је класичан примјер кршења међународног права и основних вриједности демократије и права и слобода човјека.  Управо због тога и имамо климу у којој поједини политичари свјесно избјегавају сваки договор и компромис, у нади да ће високи представник наметати она рјешења која се подударају са њиховим политичким циљевима.

* ГЛAС: Сматрате ли да Инцко само пријети бонским овлашћењима или ће их заиста искористити против РС?

КУЗМAНОВИЋ: Ми не производимо кризу. Напротив, разрјешење садашње кризе могуће је једино путем дијалога и у духу споразума и компромиса. Односи између OHR-а и Републике Српске, па и тренутна криза, треба да се темеље и рјешавају на компромисима. Тиме ће се омогућити напредак БиХ на путу евроатлантских интеграција.

Желим истаћи да господина Валентина Инцка доживљавам као мудрог, часног и поштеног човјека и врсног дипломату. Aли, очигледно да ниједан високи представник није само пријетио, па ни садашњи високи представник не пријети вербално, што је и показао ових дана користећи се бонским овлашћењима у два случаја. 

Међутим, свакоме је јасно да је употреба бонских овлашћења у БиХ превазиђен механизам и већина фактора у међународној заједници признаје потребу затварања OHR-а и његову транзицију у Канцеларију специјалног представника Европске уније. Употреба бонских овлашћења је у данашњим приликама погрешан потез.

Евентуалну примјену тзв. бонских овлашћења сматрамо непотребним у вријеме када смо пред одласком високог представника и када се сви заклињемо у капацитет домаћих институција за самостално дјеловање и пут ка Европској унији.

* ГЛAС: Инцко је Закључке НСРС оцијенио као "негативну реторику и негирање државе БиХ". Слажете ли се са тим тврдњама?

КУЗМAНОВИЋ: Већ сам децидирано нагласио да је то нетачно и неутемељено паушално оцјењивање ставова једног демократски изабраног и легитимног представничког тијела. За мене је и као правника сасвим проблематична ова крајње исфорсирана тврдња о наводној неуставности Закључака Народне скупштине РС.

Напротив, циљ Закључака НСРС јесте да се укаже на неправилности и груба кршења Устава БиХ, када су вршени преноси надлежности на заједничке институције противно предвиђеној уставној процедури, као и на пренесене надлежности које нису дале позитивне ефекте. Изражена је наша спремност да бранимо Устав БиХ и положај Републике Српске изношењем захтјева да се пренос надлежности мора спроводити по утврђеном поступку.

Смјене корак назад

* ГЛAС: Слажете ли се са тврдњама да се Инцковим поступком  враћа начин рада Педија Ешдауна?

КУЗМAНОВИЋ: Овакав сценарио увелико подсјећа на вријеме владавине Педија Ешдауна, који је нарушио демократске принципе. Због тога изражавам разочарење чињеницом да је актуелни високи представник јуче посегао за коришћењем бонских овлашћења, смјењујући два функционера из реда безбједности. У овом моменту то представља велики корак назад.

Овдје, иначе, постоји двострука пракса и примјена двоструких аршина, јер се неколико посљедњих носилаца функције високог представника, с једне стране, декларативно залажу за транзицију OHR-а и непримјењивање бонских овлашћења, док, с друге стране, пријете примјеном и примјењују бонска овлашћења.

Ипак, надам се да ситуација око закључака Скупштине неће ескалирати у том смјеру, јер још увијек вјерујем у одлучност високог представника да кроз разговор и компромис рјешава неспоразуме.

Позив

Разговор високог представника са предсједником Владе Републике Српске Милорадом Додиком је наговјештај да је високи представник спреман за разговор и тражење рационалног рјешења. Aли, избјегавање сусрета са предсједником Народне скупштине и посланицима не даје пуно оптимизма, па је могуће очекивати и друга рјешења. Ипак, још није касно за разговор и очекујем даље контакте. Био би то адекватан одговор на наш позив, али и мудар дипломатски гест високог представника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.